Evropa obeležava 75 godina od početka institucionalnog ujedinjenja, ugovor iz Pariza promenio tok istorije

Evropske prestonice danas obeležavaju 75 godina od potpisivanja Pariskog ugovora, sporazuma koji je značajno uticao na razvoj evropskog kontinenta. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, potpisan 18. aprila 1951. godine i zvanično stupio na snagu 23. jula 1952. godine, predstavljao je prvi korak ka institucionalnom povezivanju evropskih država.

Ovim sporazumom, šest država odlučilo je da stratešku proizvodnju uglja i čelika stavi pod zajedničku upravu, čime su stvoreni uslovi za dugoročnu saradnju i smanjenje mogućnosti novih sukoba na kontinentu. Ugovor je bio oročen na pedeset godina i istekao je 2002. godine, ali su njegovi principi solidarnosti ostali temelji današnje Evropske unije.

Struktura Pariskog ugovora postavila je osnovu za razvoj evropskih institucija, među kojima su savet ministara, preteča današnjeg Saveta Evropske unije, i Visoka vlast, koja se razvila u Evropsku komisiju. Rotirajuće predsedavanje omogućilo je svim državama članicama ravnopravno učešće u upravljanju, dok je tokom sedamdesetih godina prošlog veka formiran i Evropski savet radi koordinacije šefova država i vlada.

Danas, sedam i po decenija kasnije, Evropska unija je prepoznata kao jedan od najuspešnijih integracionih projekata u modernoj istoriji, sa značajnim uticajem na globalnom nivou u oblastima ekonomije, zelene energije, digitalne transformacije i zaštite ljudskih prava. Evropska unija nastavlja da okuplja narode oko zajedničkih vrednosti, obezbeđujući stabilnost i prosperitet.

“Principi solidarnosti i zajedničkog upravljanja, uspostavljeni Pariskim ugovorom, predstavljaju osnovu na kojoj počiva današnja Evropska unija”, navodi se u zvaničnoj izjavi povodom godišnjice. Obeležavanje jubileja potvrđuje dugoročnu važnost vizije iz 1951. godine i naglašava aktuelni značaj evropskog jedinstva.

Evropska federacija za transport i životnu sredinu navodi da je prosečan iznos po putniku na dužim relacijama porastao, dok avio-kompanije razmatraju prenosenje troškova na putnike

Prekid globalnih zaliha nafte usled sukoba u Iranu doveo je do značajnog rasta cena letova na duge relacije iz Evrope, saopštila je Evropska federacija za transport i životnu sredinu (T&E) u najnovijoj analizi. Prosečan trošak goriva po putniku na letovima iz Evrope povećan je za 88 evra, dok je na letovima unutar Evrope zabeležen rast od 29 evra.

Prema procenama T&E, efekat rasta cena mlaznog goriva najizraženiji je na dužim relacijama, pa je, na primer, let od Pariza do Njujorka poskupeo za 129 evra po putniku samo zbog troškova goriva, dok je na liniji Barselona–Berlin taj iznos 26 evra. Analiza obuhvata cene iz prethodne sedmice u poređenju sa periodom pre početka sukoba Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom, 28. februara.

T&E je naveo da je izračunao prosečnu potrošnju goriva na svim letovima sa polaskom iz Evrope i podelio je sa brojem putnika, kako bi dobio precizan dodatak trošku po osobi. Predstavnici avio-kompanija ističu da će veći troškovi goriva verovatno biti preneti na putnike ukoliko Ormuski moreuz ostane blokiran duže vreme.

“Kriza na Bliskom istoku dokazuje da je naša prava ranjivost rezervoar napunjen stranom naftom, a ne zakoni osmišljeni da je poprave”, izjavila je Dajan Vitri, direktorka avijacije u T&E.

Evropska unija najavila je da će narednih dana izdati smernice o upravljanju ograničenim snabdevanjem mlaznim gorivom, a preporučuje se posebno praćenje situacije na tržištu. Prema izveštaju T&E, dodatni troškovi uzrokovani skokom cena goriva daleko premašuju izdatke koje avio-kompanije imaju zbog poštovanja politika EU o klimatskim promenama.

Analitičari upozoravaju na moguću neizvesnost, tržište reaguje na signale popuštanja napetosti

Cene nafte na svetskim berzama jutros su zabeležile blagi pad, nastavivši trend smirivanja nakon nedavnih naglih skokova izazvanih geopolitičkim tenzijama. Prema poslednjim podacima, referentna severnomorska nafta Brent trguje se po ceni od oko 94,5 dolara (približno 10.970 dinara) po barelu, dok se američka WTI kreće na nivou od oko 88 dolara (oko 10.220 dinara), što predstavlja pad od približno jedan odsto u odnosu na prethodni dan.

Ovakvo kretanje cena dolazi u trenutku kada su na tržištu prisutni signali potencijalnog popuštanja napetosti na Bliskom istoku i najave mogućih pregovora između velikih globalnih aktera. Smanjen strah od poremećaja u snabdevanju trenutno je ključni faktor korekcije cena, iako investitori ostaju oprezni zbog mogućnosti novih promena.

Važno je naglasiti da su cene nafte i dalje znatno više u poređenju sa početkom meseca, kada su usled eskalacije sukoba dostizale i preko 100 dolara (više od 11.600 dinara) po barelu. Tokom tog perioda zabeležene su značajne oscilacije, pri čemu je tržište u kratkom roku prešlo put od snažnog rasta do postepenog smirivanja.

Analitičari upozoravaju da predstoji period povećane neizvesnosti, jer će dalji pravac kretanja cena zavisiti od razvoja političkih prilika i eventualnih novih poremećaja u lancima snabdevanja. Tržište nafte ostaje izuzetno osetljivo, a svaka nova informacija iz kriznih regiona može brzo uticati na promenu trenda.