Prema izvorima, predlog sadrži tri faze i uključuje ukidanje sankcija, povlačenje američkih snaga i dijalog sa arapskim zemljama

Iran je izneo predlog Sjedinjenim Američkim Državama za okončanje sukoba na Bliskom istoku, zahtevajući da se rat i svi povezani problemi okončaju u roku od 30 dana bez produženja primirja, prenose izvori. U predlogu se navodi da bi Sjedinjene Američke Države trebalo da ukinu sankcije Iranu, okončaju pomorsku blokadu i povuku svoje snage iz regiona, kao i da prestanu neprijateljstva, uključujući sukobe Izraela protiv Libana.

Prema detaljima predloga, plan se sastoji iz tri faze. U prvoj fazi predviđeno je postepeno otvaranje Ormuskog moreuza i prekid američke pomorske blokade Irana, dok bi Teheran preuzeo odgovornost za uklanjanje morskih mina iz tog područja. Druga faza uključuje povratak Irana obogaćivanju uranijuma, prestanak napada na Iran i njegove saveznike, ukidanje sankcija i oslobađanje zamrznutih finansijskih sredstava. U trećoj fazi, Iran predlaže pokretanje strateškog dijaloga sa arapskim susedima i izgradnju bezbednosnog sistema koji bi obuhvatio ceo Bliski istok.

Predlogom je predviđeno da prestanu svi oblici agresije od strane Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Zvanične reakcije na predlog još nisu saopštene.

“Plan se zasniva na postupnom rešavanju bezbednosnih i ekonomskih pitanja u regionu”, navode izvori upoznati sa sadržajem dokumenta.

Senator iz Džordžije upozorio na efekat odluke suda, dok traje politička borba oko izborne geografije u SAD

Senator Rafael Vornok iz Džordžije izjavio je da je nedavna odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, kojom je poništena kongresna mapa Luizijane i sužen obim Zakona o pravima glasa, imala značajan uticaj na aktuelne političke procese u vezi sa redistriktovanjem izbornih jedinica. Ova odluka, doneta prošle nedelje, prema rečima senatora, imaće dalekosežne posledice na način na koji se određuju izborne granice u brojnim saveznim državama.

Komentarišući situaciju tokom gostovanja u emisiji, Vornok je istakao da je, kako je naveo, odluka suda “dala dodatni podsticaj trci naoružanja u procesu redistriktovanja”. Odluka je usledila nakon višemesečnih političkih sukoba oko načina crtanja izbornih mapa, u kojima su učestvovale obe glavne političke stranke. Prema saopštenju, sudska odluka predstavlja važnu pobedu za Republikansku partiju, jer je ukinuta mapa sa dve većinski afroameričke izborne jedinice u Luizijani.

Sukobi oko redistriktovanja intenzivirani su nakon što je prošle godine politički tim bivšeg predsednika Donalda Trampa pozvao republikanske lidere u Teksasu da ponovo iscrtaju kongresne jedinice te države. Kao odgovor, demokrate su preduzele slične korake u Kaliforniji, dok su u drugim državama vođene paralelne aktivnosti obe strane u vezi sa izbornim mapama.

Senator Vornok, koji od 2021. godine predstavlja Džordžiju u Senatu, izjavio je da, iako ne podržava praksu političkog crtanja izbornih jedinica, smatra da nije bilo moguće da jedna strana jednostrano odustane od takvih aktivnosti. “Ne sviđa mi se gerrymandering, ali nismo mogli jednostrano da odustanemo. On je taj koji je pozvao Teksas i rekao: ‘Dajte mi još šest mesta.’ Zato su Kalifornija i druge države morale da odgovore na isti način,” naveo je Vornok.

Istovremeno, senator je naglasio da je dugoročno rešenje, po njegovom mišljenju, zabrana partijskog gerrymanderinga, jer takva praksa, kako je ocenio, može da utiče na osnovni demokratski proces. Prema njegovim rečima, umesto da građani biraju svoje predstavnike, ovakvim redistriktovanjem političari biraju svoje birače.

Prema odluci Vrhovnog suda, većina konzervativnih sudija zaključila je da se odeljak 2 Zakona o pravima glasa ne može koristiti kao opravdanje za upotrebu rasnih kriterijuma prilikom iscrtavanja granica kongresnih jedinica. Ova odluka očekivano će, prema procenama pravnih analitičara, otežati uticaj manjinskih birača na političku zastupljenost i dodatno zakomplikovati političku borbu oko izbornih mapa.

Diskusija o redistriktovanju i potencijalnim posledicama odluke Vrhovnog suda nastavlja se u više saveznih država, dok različiti politički akteri analiziraju moguće pravne i političke korake u narednom periodu.

Lokalne službe potvrdile uspešnu akciju, osoba izvučena iz kanjona bez povreda, područje ispod mosta zvanično zatvoreno

Snimak objavljen na društvenim mrežama prikazuje intervenciju spasilačkih službi u saveznoj državi Vašington, tokom koje je muškarac izvučen iz kanjona ispod High Steel Bridge-a u okrugu Mejson. Prema saopštenju lokalne službe za potragu i spasavanje, incident se dogodio nakon što je osoba skliznula niz strmu padinu i ostala zarobljena u nepristupačnom terenu.

Na video zapisu vidi se kako pripadnik spasilačkog tima pomoću užeta silazi niz padinu ispod mosta, koji se nalazi stotinama metara iznad kanjona reke Skokomish, u severozapadnom delu države. Nakon što je stigao do unesrećenog, spasavalac ga je osigurao, a potom su obojica podignuta nazad na bezbedno mesto. Prema navodima iz službenog saopštenja, muškarac nije zadobio povrede.

Služba za potragu i spasavanje okruga Mejson bila je deo tima koji je učestvovao u akciji i na društvenim mrežama podelila je snimak uz upozorenje posetiocima ovog područja. U poruci se navodi da je kanjon ispod mosta zatvoren za javnost na osnovu federalne naredbe, kao i da teren, iako na prvi pogled deluje pristupačno, predstavlja ozbiljan rizik zbog strmine i klizavosti.

“Teren izgleda prohodno, ali nije. Strm je, klizav i nemilosrdan – i odneo je živote”, navodi se u zvaničnom saopštenju spasilačke službe. High Steel Bridge je most koji premošćuje duboki kanjon reke Skokomish, u okviru Nacionalne šume Olimpik.

Prema informacijama iz lokalne službe, ulazak ispod ili u neposrednu okolinu mosta zabranjen je za pešake i vanstazno kretanje, na osnovu odluke Službe za šume Sjedinjenih Američkih Država. Ova zabrana je na snazi od novembra 2024. godine i produžena je do novembra ove godine, iz bezbednosnih razloga. Zvaničnici navode da je cilj ograničenja smanjenje broja nesreća i zaštita posetilaca.

High Steel Bridge i okolni kanjon često su bili mesto intervencija spasilačkih službi zbog nepristupačnosti terena i povećanog rizika za posetioce. Nadležne službe apeluju na građane da poštuju zabrane i preporuke radi lične sigurnosti.