Federalne rezerve koriste PCE indeks kao glavni pokazatelj inflacije

Stabilna inflacija uprkos predviđanjima

Indeks lične potrošnje (PCE), koji Federalne rezerve SAD koriste za merenje inflacije, zadržao se na godišnjem nivou od 3,7% u julu, što je malo iznad predviđanja ekonomista. Prema anketi FactSet, očekivao se rast od 3,6%. Izveštaj objavljen u sredu pokazuje da inflacija nije doživela promene u odnosu na jun.

PCE indeks kao ključni ekonomski pokazatelj

PCE indeks prati promene u cenama dobara i usluga koje kupuju američka domaćinstva i važan je alat za Federalne rezerve u odlučivanju o kamatnim stopama. Ovaj indeks je posebno važan jer odražava stvarne troškove života američkih potrošača.

Odgovor Federalnih rezervi

Iako je inflacija ostala stabilna, Federalne rezerve pažljivo prate situaciju i moguće je da će prilagoditi svoje politike ukoliko se trendovi promene. Održavanje stabilnosti cena jedan je od ključnih ciljeva centralne banke, što direktno utiče na ekonomsku situaciju u zemlji.

Par stiže danas sa decom iz Kalifornije, bez planova za kraljevske dužnosti

Princ Hari i njegova supruga Megan danas se vraćaju u Ujedinjeno Kraljevstvo, prenosi BBC News. Par, zajedno sa svoje dvoje dece, leti privatnim letom iz Kalifornije. Ovo je njihov prvi povratak nakon što su pre šest godina napustili Britaniju.

Povratak bez obaveza prema kraljevskoj porodici

Prema izvorima BBC-a, Hari i Megan ne planiraju da nastave sa kraljevskim dužnostima. Oni će nastaviti da žive kao neaktivni članovi kraljevske porodice, što su činili poslednjih šest godina. Očekuje se da će par živeti u bogatom regionu Cotswolds, koji se nalazi oko dva sata vožnje zapadno od Londona.

Par je u januaru 2020. godine objavio da se povlače iz svojih uloga kao aktivni članovi kraljevske porodice kako bi postali finansijski nezavisni. „Ova geografska ravnoteža omogućiće nam da našeg sina odgajamo sa cenjenjem kraljevske tradicije u koju je rođen, dok istovremeno pružamo prostor našoj porodici da se fokusira na sledeće poglavlje, uključujući i pokretanje naše nove humanitarne organizacije“, naveli su tada u saopštenju.

Projekcije ukazuju na verovatno prekoračenje klimatskog praga od 1,5 stepeni Celzijusa, uz rast rizika od ekstremnih vremenskih pojava

Prema najnovijim klimatskim projekcijama Ujedinjenih nacija, narednih pet godina gotovo je izvesno da će prosečna globalna temperatura prelaziti međunarodni prag koji se smatra bezbednim. Kako navodi Svetska meteorološka organizacija, postoji 75 odsto verovatnoće da će globalna temperatura u periodu od 2026. do 2030. biti viša za više od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba. Ovaj prag, dogovoren Pariskim klimatskim sporazumom 2015. godine, predstavlja ključnu tačku za napad klimatskih promena.

Napad klimatskih promena utiče na temperature širom sveta

Projekcije pokazuju da postoji 91 odsto verovatnoće da će barem jedna godina u narednih pet godina preći granicu od 1,5 stepeni Celzijusa. Takođe, 86 odsto je verovatno da će jedna od tih godina postati najtoplija u istoriji, prema izveštaju SMO. Svaka godina do 2030. mogla bi biti između 1,3 i 1,9 stepeni Celzijusa toplija u odnosu na kraj 19. veka. Prema rečima Melise Sibruk, klimatske naučnice iz britanske Meteorološke službe, „1,5 stepeni nije neka vrsta litice sa koje ćemo pasti. Svaka dodatna desetinka stepena donosi ozbiljnije posledice.”

Ekstremnije vremenske prilike, uključujući poplave, suše i toplotne talase, očekuju se kao rezultat nastavka napad klimatskih promena. Naučnici upozoravaju da ovakvi uslovi mogu uzrokovati gubitak života, šokove na tržištu hrane i intenzivnije šumske požare. Koralni grebeni i glečeri, kao osetljivi ekosistemi, posebno su pogođeni ovim promenama.

Pregrevanje Arktika i posledice za Amazoniju

SMO prognozira da će Arktik do 2030. godine biti topliji za 1,66 stepeni Celzijusa, a zimski periodi od 2020. do 2025. već su u proseku 1,2 stepena topliji od proseka iz perioda 1991-2020. Narednih pet zima biće, kako se očekuje, 2,8 stepeni toplije u odnosu na taj nedavni prosek. Smanjenje količine leda i snega na Arktiku, koji su ranije reflektovali Sunčevo zračenje, dodatno pogoršava situaciju i doprinosi začaranom krugu zagrevanja.

U izveštaju se navodi i da će se arktički morski led tokom leta nastaviti smanjivati. Amazonija bi mogla postati suvlja, što povećava rizik od požara i utiče na lokalno stanovništvo i planetu u celini. Amazonija je ključan deo prirodne odbrane Zemlje od posledica koje izaziva napad klimatskih promena.

Fenomen El Ninjo dodatno podiže globalne temperature

Kratkoročne prognoze ukazuju na formiranje snažnog El Ninja, prirodnog fenomena zagrevanja Pacifika, koji menja vremenske prilike širom sveta. Prema izveštaju SMO, ovaj fenomen mogao bi potrajati do 2028. godine, dodatno povećavajući globalne temperature. Melisa Sibruk smatra da će 2027. verovatno oboriti temperaturni rekord iz 2024. godine.

Analize oko 200 računarskih simulacija, koje koriste 13 različitih klimatskih modela iz više zemalja, potvrdile su da se Arktik zagreva 3,5 puta brže od ostatka planete. To pokazuje ubrzanje procesa koji karakteriše napad klimatskih promena. Ukoliko ovakve projekcije postanu stvarnost, one bi mogle potvrditi zabrinutost naučnika da se brzina klimatskih promena povećava.

Izveštaj UN upozorava da produženo prekoračenje praga od 1,5 stepeni značiće povećanje rizika za ljudske živote, ekosisteme i infrastrukturu. Stručnjaci napominju da svaka dodatna desetinka stepena povećava ozbiljnost posledica sa kojima se suočava čovečanstvo.