Stručnjak za krizno odlučivanje navodi da rast podrške određenim političkim opcijama odražava psihološke potrebe društva
Prof. ddr. Milan Krajnc, psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, objavio je autorski tekst u kojem naglašava da psihologija ne pripada nijednoj političkoj opciji, već da ima zadatak da razume ljudsko ponašanje. On ukazuje da građani ne glasaju isključivo za političke programe, već za osećaj koji im određena politika pruža, što se menja u zavisnosti od psihološkog stanja društva.
U periodima nesigurnosti, navodi Krajnc, ljudi teže stabilnosti, redu i sigurnosti, dok u vremenima stabilnosti akcenat stavljaju na slobodu, individualnost i razvoj. Ove promene nisu pitanje ideologije, već prirodne reakcije na aktuelne društvene izazove. Kao primer, Krajnc navodi situacije kada roditelj ne zna da li će sutra moći da prehrani porodicu ili kada građanin oseća da država gubi kontrolu nad bezbednošću, što dovodi do povećane potražnje za sigurnošću.
Krajnc ističe da trenutna jačanja podrške političkim opcijama koje naglašavaju nacionalni identitet, red i snažne institucije ne znače da su građani manje demokratski, već da su njihove psihološke potrebe drugačije. On podseća na Maslovljevu hijerarhiju potreba i objašnjava da dok su osnovne potrebe ugrožene, ljudi ne mogu da razmišljaju o višim idealima kao što su sloboda i samorealizacija.
U tekstu se upozorava da ni leva ni desna politika same po sebi nisu rešenje za društvene probleme. Ako političke opcije izgube kontakt sa stvarnim brigama građana, oni će tražiti alternativu. Psihologija, zaključuje Krajnc, pokazuje da nijedno društvo ne može dugoročno funkcionisati samo na strahu, ali ni bez osećaja sigurnosti. Prava ravnoteža nalazi se između slobode i odgovornosti, individualnosti i zajedništva, razvoja i zaštite. Ključno pitanje, prema njegovim rečima, nije zašto jača određena politička opcija, već šta je u društvu stvorilo potrebu za većom sigurnošću.
