Prema najnovijim istraživanjima, većina građana SAD nema jasan plan za korišćenje ušteđevine nakon odlaska u penziju

Mnogi Amerikanci provode decenije štedeći za penziju, ali znatno manji broj ima razrađen plan za povlačenje tih sredstava nakon završetka radnog veka. Ovo finansijsko pitanje, poznato kao „dekumulacija“, odnosi se na način na koji penzioneri troše sredstva da bi održali svoj stil života, istovremeno nastojeći da ne ostanu bez novca. Prema novom istraživanju, samo 31% Amerikanaca poznaje ovaj termin.

Nedostatak planiranja može doprineti takozvanom penzionom paradoksu – deo penzionera troši znatno manje nego što može, iz straha da će ostati bez sredstava. Izveštaj Employee Benefit Research Institute objavljen u maju navodi da je trećina penzionera zadržala 100% ili više početnih penzionih sredstava do sredine osamdesetih godina života, što, prema navodima organizacije, može ukazivati na „nepotrebno suzdržano trošenje“.

Planiranje povlačenja sredstava iz penzionih fondova ostaje izazov za mnoge. Istraživanje pokazuje da svega 29% zaposlenih starijih od 55 godina ima plan za povlačenje novca sa penzionih računa. Prema rečima finansijskih eksperata, planiranje dekumulacije jednako je važno kao i proces štednje. Lični finansijski stručnjaci ističu da većina ljudi nema definisan način trošenja štednje, ali oni koji razviju takav plan često lakše i sigurnije koriste novac koji su godinama čuvali.

Ispitivanje je obuhvatilo više od 2.200 odraslih starosti od 45 do 79 godina koji poseduju više od 100.000 dolara u investicionoj imovini. Samo 6% ispitanih izjavilo je da bi im bilo žao da ostave novac nakon smrti, dok 56% navodi da bi žalili ako bi ostali bez novca pre kraja života. Predstavnici finansijskih institucija naglašavaju da je važno preduzeti konkretne korake, kako bi penzija bila ispunjena i finansijski stabilna.

Tema povlačenja štednje u penziji ostaje aktuelna, jer mnogi penzioneri žele da izbegnu rizik nestanka sredstava, dok istovremeno žele da uživaju u životu za koji su godinama štedeli. Stručnjaci preporučuju da se pravovremeno izradi strategija za povlačenje sredstava, uzimajući u obzir lične potrebe i očekivani životni vek, kako bi se izbegli potencijalni finansijski izazovi tokom penzionih godina.

Carina, pomorska policija i tužilaštvo sprovele zajedničku akciju, istraga i dalje traje

Čileanske vlasti saopštile su da su zaplenile više od 100 tona droge, pretežno kokaina i ketamina, skrivene u pošiljkama drvne građe namenjenim evropskom tržištu. Zaplena je izvršena nakon višemesečne istrage u kojoj su učestvovali tužilaštvo, pomorska policija i carinska služba.

Prema zvaničnom saopštenju carinske uprave, zaplenjeno je 1.080 tona drveta kontaminiranog drogom, što predstavlja najveću zaplenu ove vrste u istoriji Čilea. Vlasti su precizirale da je droga bila namenjena Evropi, a procenjena vrednost na maloprodajnom tržištu iznosi oko 8,3 milijarde američkih dolara (približno 7,6 milijardi evra).

U saopštenju se navodi da je tokom šestomesečne istrage identifikovano 45 kontejnera sa kontaminiranom drvnom građom, koji su dopremljeni iz Bolivije. Droga je bila upakovana u tečnom koncentratu i upijena u drvo, a transport je bio planiran morskim putem do evropskih luka.

Vlasti ističu da bi za izdvajanje droge iz drveta bilo potrebno korišćenje naprednih hemijskih procesa u specijalizovanim laboratorijama. Ovakav metod krijumčarenja ocenjen je kao jedan od najsloženijih sa kojima su se čileanski organi suočili do sada.

“Zahvaljujući zajedničkom radu tužilaštva, pomorske policije i carinske službe, zaplenjena je rekordna količina droge, što je istorijski udarac organizovanom kriminalu u našoj zemlji”, navodi se u saopštenju carinske uprave.

Istraga o poreklu i učesnicima u ovom slučaju je u toku, a vlasti nastavljaju da prikupljaju dokaze i tragaju za odgovornima.

Američki predsednik najavio odgovor na incident, nadležni organi istražuju odgovornost Irana

Američki helikopter tipa Apač oboren je tokom noći iznad Ormuskog moreuza, saopštio je predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp. Prema navodima američkih vlasti, letelica je patrolirala iznad ovog strateški važnog pomorskog pravca, kada je došlo do incidenta. U helikopteru su se nalazila dva pilota koji su, prema zvaničnim informacijama, ostali bezbedni i nepovređeni.

Predsednik Tramp naveo je da je Iran odgovoran za obaranje helikoptera i istakao da će Sjedinjene Države biti prinuđene da odgovore na ovaj napad. “Moramo, iz nužde, da odgovorimo na ovaj napad”, izjavio je Tramp u svom saopštenju na mreži Truth Social, naglašavajući da će Vašington preduzeti odgovarajuće mere kao odgovor na incident.

Nadležni organi trenutno istražuju okolnosti pod kojima je došlo do obaranja helikoptera, kao i moguću odgovornost iranskih snaga. Za sada nije saopšteno više detalja o načinu na koji je letelica oborena, niti o toku istrage.

Incident se dogodio u trenutku kada su Sjedinjene Države i Iran i dalje formalno vezani sporazumom o prekidu vatre, koji je obnovljen nakon nedavnih sukoba između Irana i Izraela. Zvaničnici podsećaju da je Iran prethodno napao Izrael navodeći kao razlog izraelske vojne aktivnosti u Libanu, gde se izraelske snage bore protiv Hezbolaha, saveznika Irana.

“Piloti su nepovređeni i bezbedni”, naveo je američki predsednik, podvlačeći da će sve dalje aktivnosti biti u skladu sa interesima nacionalne bezbednosti.