Generalni sekretar NATO-a ocenio da Trampove mere doprinose bezbednosti sveta, dok evropske sile oklevaju oko podrške

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp javno je kritikovao NATO, navodeći da Alijansa bez američke podrške predstavlja “papirnatog tigra” i izražavajući nezadovoljstvo zbog nedostatka evropske pomoći u vojnim akcijama protiv Irana. Tramp je u petak na društvenoj mreži istakao da članice NATO-a nisu želele da se uključe u napore za zaustavljanje nuklearnog naoružavanja Irana, posebno u vezi sa obezbeđivanjem Ormuskog moreuza, što je, prema njegovim rečima, dovelo do rasta cena nafte.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute istakao je danas da podržava američke vojne akcije i izrazio očekivanje da će se članice Saveza ujediniti po pitanju podrške. U izjavi za američku televizijsku emisiju, Rute je naglasio da je Savez osnovan kao odbrambena organizacija, ali da veruje u zajedništvo članica: “Ono što znam jeste da se na kraju uvek ujedinimo”, rekao je Rute.

Tramp je u svojoj izjavi naglasio da je borba protiv Irana vojnim putem već dobijena, uz minimalan rizik za evropske saveznike, ali da su oni više zabrinuti zbog visokih cena nafte nego zbog vojne podrške. “Tako im je lako to učiniti, uz tako malo rizika. Kukavice, i zapamtićemo!”, poručio je Tramp.

Na kritike evropskih lidera, Rute je odgovorio da Trampove mere imaju za cilj očuvanje globalne bezbednosti. “On to čini kako bi ceo svet bio siguran”, izjavio je Rute.

Prema navodima, evropske sile su do sada oklevale da pruže podršku američkim vojnim naporima, posebno u vezi sa misijama u Persijskom zalivu i zaštitom pomorskih puteva. Rute je objasnio da je potrebno vreme da se evropske vlade usaglase sa merama koje predlaže američka administracija.

Vlasti potvrđuju napade na strateške tačke, dok međunarodni lideri pozivaju na izbegavanje napada na civilnu infrastrukturu

Iranski balistički projektil pogodio je 23. dana sukoba izraelsko-američkih snaga protiv Irana nuklearno postrojenje u Dimoni na jugu Izraela, pri čemu je poginulo pet osoba, a najmanje 100 je povređeno. Incident je potvrđen od strane zvaničnih izvora, dok su istovremeno zabeleženi napadi na više strateških lokacija, uključujući Teheran, Natanz, Jerusalim i Arad.

Prema poslednjim informacijama, ukupno je više od 3.000 ljudi izgubilo život u aktuelnim sukobima, a najteža situacija je u Iranu i Libanu. Napadi su zabeleženi i na američke vojne baze u regionu, dok su zalivske zemlje izložene snažnom pritisku iranskih snaga.

Reagujući na trenutnu situaciju, lideri više zemalja pozvali su na izbegavanje napada na civilnu infrastrukturu, a posebno je naglašena važnost očuvanja bezbednosti Ormuskog moreuza, ključnog za međunarodni transport. Bivši predsednik SAD Donald Tramp uputio je Iranu ultimatum, zahtevajući otvaranje Ormuskog moreuza u roku od 48 sati, uz pretnju uništenjem elektrana. Kao odgovor, Iran je najavio mogućnost napada na postrojenja za desalinizaciju širom Zaliva i Bliskog istoka.

Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je čestitku iranskom predsedniku Masoudu Pezeshkianu povodom persijske Nove godine, ističući da Rusija ostaje odan prijatelj i pouzdan partner Teherana. “Nadamo se da će iranski narod s dostojanstvom prebroditi aktuelne ratne poteškoće”, naveo je Putin u zvaničnoj izjavi.

“Situacija je i dalje nestabilna, a međunarodna zajednica poziva na uzdržanost i zaštitu civilne infrastrukture”, saopšteno je iz diplomatskih izvora.

Američki izvori navode da se razmatraju nove faze sukoba, dok se diplomatska strategija priprema

Nakon tri nedelje intenzivnih sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, administracija Donalda Trampa započela je razgovore o mogućoj sledećoj fazi rata i mogućim mirovnim pregovorima, prema američkim izvorima. Iako je Tramp nedavno nagovestio mogućnost smanjenja intenziteta borbi, zvaničnici iz njegovog okruženja navode da bi sukobi mogli da potraju još dve do tri nedelje. Istovremeno, savetnici američkog predsednika rade na pripremi nove diplomatske strategije u cilju traženja rešenja za situaciju sa Iranom.

Glavni izazov u pokretanju ozbiljnih pregovora predstavlja činjenica da su američki zahtevi prema Teheranu i dalje maksimalistički, što prema izvorima može dodatno otežati postizanje dogovora i produžiti trajanje sukoba. Ovi zahtevi, za sada, ostaju nepromenjeni uprkos najavama mogućih diplomatskih inicijativa.

Zvaničnici administracije ističu da su u toku interne konsultacije o sledećim koracima, a priprema diplomatske strategije je u završnoj fazi. “Borbe mogu da se nastave još nekoliko sedmica, ali radimo na mogućim okvirima za pregovore”, izjavio je jedan od zvaničnika upoznatih sa procesom.

Prema istim izvorima, u narednom periodu očekuje se nastavak sukoba, uz paralelne diplomatske napore. Ipak, bez promena u američkim zahtevima, proces pregovora mogao bi biti dodatno otežan.