Zvaničnici Irana odbacili su mogućnost pregovora sa SAD, potvrđeno iz diplomatskih izvora

Iranske vlasti odbile su sve zahteve Sjedinjenih Američkih Država, uključujući i susret sa američkim zvaničnicima, tokom sastanka održanog u Islamabadu, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Sastanak je održan u okviru pokušaja međunarodne zajednice da utiče na relaksaciju odnosa između dve zemlje.

Prema dostupnim informacijama, predstavnici Irana nisu prihvatili predloge ni mogućnost direktnog dijaloga sa američkom delegacijom. Zvanični detalji razgovora nisu objavljeni, a prema saopštenju, iranska strana ostaje pri svom stavu da neće pristupiti pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama u ovom trenutku.

Iz diplomatskih izvora navodi se da je cilj susreta bio da se otvore nove mogućnosti za smanjenje tenzija, ali da nije došlo do pomaka u odnosima. “Iranska delegacija jasno je stavila do znanja da ne postoji spremnost za razgovore sa SAD”, saopšteno je iz izvora bliskih pregovorima.

Ostaje neizvesno da li će u narednom periodu doći do promena u stavovima ili eventualnog nastavka diplomatskih aktivnosti između Teherana i Vašingtona.

Federalni sud u Vašingtonu potvrdio prethodnu odluku, istraga protiv predsednika Federalnih rezervi za sada bez novih koraka

Federalni sud u Vašingtonu odbio je zahtev Ministarstva pravde Sjedinjenih Država da ponovo aktivira dva sudska poziva upućena Federalnim rezervama, koji su bili deo krivične istrage protiv predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela i renoviranja zgrada ove institucije. Odluku je doneo glavni sudija Okružnog suda za Distrikt Kolumbija Džejms Bosberg, navodeći da argumenti tužilaštva nisu bili dovoljni da bi sud promenio prethodnu odluku.

Sud je prethodno poništio ove sudske pozive uz obrazloženje da su bili preuranjeni i da nisu zasnovani na dokazima o izvršenju krivičnog dela. Sudija Bosberg je u obrazloženju nove odluke istakao da „argumenti Vlade nisu ubedili sud da bi trebalo doneti drugačiji zaključak“.

U januaru, predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel je javno potvrdio da je ova institucija dobila sudske pozive velikog porotnog veća, u okviru istrage Ministarstva pravde vezane za njegov rad. Prema Pauelovim navodima, pozivi su se odnosili na moguće krivično gonjenje u vezi sa njegovim svedočenjem pred Bankarskim komitetom Senata u junu 2025. godine i komentarima o dugotrajnom projektu renoviranja zgrada Federalnih rezervi.

Sudski dokumenti pokazuju da su advokati Federalnih rezervi podneli zahtev da se pozivi stave van snage u zatvorenoj proceduri, što je sudija Bosberg odobrio. Odluka o ukidanju poziva je kasnije objavljena javnosti, što je izazvalo reakciju tužilaštva. Američka tužiteljka Džanin Piro je nakon toga optužila sudiju za pristrasnost, navodeći da je odluka „nepovezana sa zakonom“.

Ministarstvo pravde je najavilo žalbu na ovu odluku nadležnom sudu i istovremeno podnelo zaseban zahtev da sudija još jednom razmotri svoju odluku. Do sada, krivična istraga nije rezultirala podizanjem optužnica protiv Pauela ili drugih zvaničnika Federalnih rezervi.

Ova pravna procedura odvija se u trenutku povećanih tenzija između Federalnih rezervi i izvršne vlasti, a predmet istrage ostaje vezan za javne izjave i upravljanje projektima renoviranja zgrada centralne banke. Slučaj se i dalje nalazi u fazi pravnih sporova, dok nije najavljeno kada će sud odlučivati o eventualnoj žalbi Ministarstva pravde.

Institucije Evropske unije saopštile da se očekuje produženje krize i višegodišnje visoke cene energenata

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen izjavio je u Briselu da građani Evrope treba da budu spremni na produženi period ograničenih zaliha nafte i gasa, kao i na pogoršanje energetske situacije u narednim nedeljama. U zvaničnom saopštenju naglašeno je da će cene energije ostati visoke tokom dužeg vremenskog perioda, a da bi situacija sa pojedinim ključnim proizvodima mogla dodatno da se pogorša.

Prema rečima komesara Jergensena, kriza još nije u potpunosti pogodila evropsko tržište, ali je retorika nadležnih organa ozbiljnija nego u ranijim slučajevima. On je istakao da će ovo biti dugotrajna kriza i da zemlje članice moraju biti sigurne da raspolažu svim potrebnim resursima.

Jergensen je na sastanku ministara energetike Evropske unije upozorio da se cene nafte i gasa neće vratiti na nivo pre rata, čak i u slučaju brzog okončanja sukoba na Bliskom istoku. “U finansijskom smislu, 30 dana sukoba već je donelo Evropskoj uniji trošak od 14 milijardi evra za uvoz nafte i gasa”, izjavio je komesar.

Zvaničnici su naveli da se nastavlja praćenje situacije na energetskom tržištu i da se preporučuje državama članicama da preduzmu neophodne mere radi obezbeđivanja snabdevanja energentima.

“Ovo će biti duga kriza, a cene energije će biti više veoma dugo”, izjavio je Dan Jergensen u obraćanju javnosti.