Republikanski poslanici blokirali napredak zakonodavne agende, potvrđuju izvori iz Kongresa; pregovori u toku

Vašington — Rad Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država naišao je na zastoje nakon što su pojedini republikanski poslanici insistirali na usvajanju zakona o regulisanju izbora, poznatog kao SAVE America Act. Prema informacijama iz Kongresa, deo konzervativnih članova odbio je da podrži predlog kojim bi se ovaj zakon spojio sa godišnjim zakonodavstvom o nacionalnoj odbrani (National Defense Authorization Act), što je zaustavilo planove predsedavajućeg Majka Džonsona.

U utorak je grupa poslanika iz redova Republikanske stranke sprečila dogovor koji bi omogućio dalje glasanje o odbrambenom budžetu i drugim zakonima. Portparoli iz Kongresa potvrdili su da je četrnaest republikanskih poslanika, uključujući lidera većine Stiva Skaliza iz Luizijane, glasalo protiv proceduralnog predloga. Skaliz je promenio svoj glas iz proceduralnih razloga, kako bi rukovodstvo moglo ponovo da pokrene isto pitanje.

Predsedavajući Džonson saopštio je novinarima da su u toku novi razgovori sa članovima stranke kako bi se postigao dogovor. “Radićemo na tome tokom narednih dan i po i očekujemo da ćemo usaglasiti stavove svih poslanika”, izjavio je Džonson. On je dodao da smatra da zastoje prouzrokuju neslaganja sa nekim članovima Senata koji, prema njegovim rečima, ne ispunjavaju svoje dužnosti.

Pre glasanja, poslanica Ana Paulina Luna iz Floride, koja predvodi ovu inicijativu, izjavila je da želi usvajanje amandmana kojim bi se izborna regulativa direktno unela u tekst zakona o nacionalnoj odbrani. Ona je navela da trenutni plan predsedavajućeg Džonsona predstavlja “proceduralni manevar” koji bi olakšao Senatu da ukloni odredbe o izborima. “Moj amandman bi omogućio da se izborna pravila uključe direktno, pa bi Senat morao posebno da glasa za njihovo uklanjanje”, izjavila je Luna.

Luna je, međutim, priznala da i u slučaju usvajanja njenog amandmana, te odredbe mogu kasnije biti uklonjene tokom usaglašavanja zakona sa Senatom. “Ako odluče da to urade, moj predlog bi im bar otežao da izbace te delove”, dodala je ona.

Zastoj u radu Predstavničkog doma deo je šireg procesa zakonodavne procedure u SAD, gde razlike između dva doma Kongresa mogu uticati na usvajanje ključnih zakona, posebno kada je reč o politikama koje izazivaju podeljena mišljenja unutar samih stranaka.

Ukrajinske i ruske snage potvrdile aktivnosti na terenu, situacija na frontu ostaje promenljiva prema izveštajima sa lica mesta

Intenzivne borbe prijavljene su duž linije fronta u istočnoj Ukrajini tokom poslednjih nekoliko dana, prema navodima zvaničnih izvora obe strane. Prema izjavama predstavnika ukrajinskih oružanih snaga, tokom protele sedmice zabeležena su višestruka pomeranja i pokušaji napredovanja ruskih formacija u blizini grada Bahmuta. Ruska strana je navela da se operacije sprovode u skladu sa planom, naglašavajući da su postignuti određeni taktički ciljevi.

Portparol ukrajinskog ministarstva odbrane saopštio je da su odbrambene linije u više navrata izložene artiljerijskoj vatri i napadima sa kopna, kao i da su jedinice raspoređene u regionu uspešno odbile nekoliko pokušaja prodora. Sa druge strane, predstavnici ruskih snaga izjavili su da su njihovi vojnici ostvarili napredak na pojedinim sektorima i preuzeli kontrolu nad određenim položajima, bez preciziranja lokacija. Nezavisno nije moguće potvrditi ove tvrdnje.

U izjavama obe strane naglašava se promenljiv karakter borbi i učestalo korišćenje artiljerije i drugih sredstava podrške. Zvaničnih podataka o gubicima ili žrtvama tokom poslednjih operacija nije bilo, a lokalne vlasti i međunarodne organizacije i dalje prate situaciju na terenu.

Bahmut, kao strateški važna tačka u Donbasu, ostaje mesto intenzivnih sukoba još od početka prošle godine. Kontrola nad ovim gradom smatra se ključnom za pristup logističkim rutama i širem regionu. Sukobi u ovom delu Ukrajine traju već duži vremenski period, a položaji snaga redovno se menjaju u zavisnosti od kretanja na frontu.

Do objave ovog izveštaja, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde navode o tačnim pomeranjima linija ili opsegu gubitaka. Međunarodni posmatrači pozivaju na primenu mera za zaštitu civila i nastavak diplomatskih inicijativa za smanjenje tenzija.

Vrhovni sud SAD doneo više presuda koje utiču na predsednička ovlašćenja, državljanstvo i trgovinske mere, potvrđuju izvori iz Vašingtona

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država objavio je krajem juna završne presude za pravosudnu godinu 2025-2026, čime su okončani postupci koji su obuhvatili više važnih inicijativa iz perioda administracije Donalda Trampa. Prema izveštajima iz Vašingtona, odluke suda obuhvatile su teme poput prava na državljanstvo po rođenju, carina i predsedničkih ovlašćenja nad federalnim agencijama.

Presude su rezultirale i podrškom i ograničenjima za pojedine aspekte Trampove politike. Odluke su donošene uz preklapanje glasova sudija iz konzervativnog i liberalnog bloka, što je dovelo do formiranja različitih većina u zavisnosti od slučaja.

U segmentu koji se odnosi na ovlašćenja predsednika u odnosu na nezavisne savezne agencije, većina sastavljena od konzervativnih sudija odlučila je da ukine ograničenja za smenu članova Federalne trgovinske komisije. Time je preinačena odluka stara 91 godinu, kojom je Kongres imao mogućnost da zaštiti članove nezavisnih agencija od smene na predsedničku inicijativu. Ovom presudom predsedniku su proširena ovlašćenja u pogledu kontrole nad pojedinim federalnim organima.

Odluka u ovom slučaju, prema navodima sudskih izvora, doneta je većinom od šest prema tri glasa. Većinski stav obrazložio je predsednik Vrhovnog suda, a uz njega su stali ostali konzervativni članovi suda. Istaknuto je da, iako Senat ima ulogu u potvrdi imenovanja, predsednik treba da ima mogućnost da smenjuje zvaničnike izvršne vlasti kada proceni da je to opravdano.

Kada je reč o drugim područjima Trampove agende, sud je u pojedinim slučajevima doneo odluke koje ograničavaju predsednička ovlašćenja ili usmeravaju politiku u drugačijem pravcu. Ove presude donete su uz glasanje sudija iz oba bloka, što ukazuje na to da su određene teme izazvale šire pravne i političke rasprave.

Vrhovni sud SAD ima značajnu ulogu u tumačenju i određivanju granica izvršnih ovlašćenja, što direktno utiče na način sprovođenja predsedničkih politika. Odluke u ovom sazivu potvrđuju da sud nastavlja da ima presudnu ulogu u balansiranju ovlašćenja između Kongresa, predsednika i nezavisnih agencija.

Širi kontekst ovih odluka odražava višegodišnju debatu o granicama predsedničke moći i uticaju suda na najvažnije političke procese u SAD. S obzirom na složenost pojedinih slučajeva i strukturu glasanja, analitičari očekuju da će pojedina rešenja imati dugoročne posledice na odnose između izvršne i zakonodavne vlasti.