Prema analizi stručnjaka, trenutni prekid sukoba rezultat je pritiska Sjedinjenih Američkih Država i potrebe za unutrašnjim dogovorom u Iranu
U Iranu je tokom poslednjih nedelja proglašeno primirje nakon intenzivnih vojnih operacija u kojima je, prema dostupnim saopštenjima, uništeno više od 26.000 ciljeva, uključujući 90% raketnog potencijala i brojne vojne instalacije. Operacije pod nazivima „Epski gnev“ i „Rika Lava“ izvele su američke i izraelske snage, uz značajnu vazdušnu superiornost postignutu već u prvim danima napada.
Iranske snage pokušale su da odgovore asimetričnom taktikom, ali ovakvi napadi nisu značajno uticali na operativnu sposobnost izraelske i američke vojske. Prema analitičarima, efikasnost protivvazdušne odbrane u regionu iznosila je najmanje 93%. Blokada Hormuškog tesnaca dodatno je povećala geopolitički rizik, ali se navodi da zatvaranje ovog strateškog prolaza nije jedini razlog za postizanje primirja.
Politički cilj primirja, kako se ocenjuje, jeste omogućavanje iranskim vlastima vreme za unutrašnju konsolidaciju i pravljenje plana za ispunjavanje 15 američkih zahteva, koji prema izveštajima predstavljaju uslove kapitulacije. Trenutni predsednik parlamenta Irana, Muhamed Bager Galibaf, uključen je u sprovođenje ovih zahteva, dok iranska strana pokušava da javno opravda svoju poziciju kroz sopstvenu listu od deset tačaka. Stručnjaci napominju da su iranski i američki zahtevi potpuno suprotni i da je primirje politički ustupak Teheranu radi očuvanja unutrašnje stabilnosti.
U narednih dve nedelje očekuje se razjašnjenje političke situacije u Iranu, kao i izrada planova za eventualno ispunjavanje spornih zahteva. Upozorava se da bi prekid primirja mogao biti izazvan pokušajem iranskih snaga da pristupe ili obnove uništena nuklearna postrojenja, čije lokacije su pod stalnim nadzorom satelita.
Izraelski vojni ciljevi i operacije, prema analizi, nisu uvek potpuno usklađeni sa američkim interesima, ali izraelske snage zadržavaju inicijativu u uništavanju pretnji na osnovu svojih obaveštajnih podataka. Ključni infrastrukturni ciljevi, uključujući pruge i mostove, gađani su kako bi se sprečilo kretanje iranskih kopnenih trupa. Analitičari procenjuju mogućnost razvoja unutrašnjih sukoba, pobuna i atentata unutar iranskog rukovodstva, uz potencijalnu podršku iz inostranstva.
Ekonomska situacija u Iranu dodatno je pogoršana vojnim operacijama, dok su veze sa susednim državama oslabljene. Glavni kupac iranske nafte ostala je Kina, pri čemu su paradržavne kineske rafinerije otkupljivale naftu po sniženim cenama. U kontekstu međunarodnih saveza, Iran je prema analizi indikator disfunkcionalnosti BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, jer ključne članice imaju različite interese u vezi sa blokadom Hormuškog tesnaca.
U narednom periodu očekuje se dalji razvoj političkih i bezbednosnih procesa u Iranu, sa naglaskom na unutrašnju konsolidaciju i moguće ispunjavanje međunarodnih zahteva.
