Istraga međunarodnih institucija u toku, još jedan indonežanski vojnik teško povređen nakon granatiranja tokom sukoba Izraela i Hezbolaha

Jedan pripadnik mirovne misije Ujedinjenih nacija iz Indonezije poginuo je sinoć u bazi UNP 7-1, u blizini mesta Adšit al-Kušir, na jugu Libana, kada je artiljerijska granata pogodila unutrašnjost baze u kasnim večernjim satima. Većina mirovnjaka se u trenutku napada nalazila u skloništima, saopšteno je iz Generalnog sekretarijata UN.

Prema zvaničnim informacijama, napad se dogodio tokom sukoba izraelskih snaga i Hezbolaha u neposrednoj blizini baze, a kao posledica granatiranja, još jedan vojnik iz Indonezije zadobio je teže povrede.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izrazio je najdublje saučešće porodici, prijateljima i kolegama nastradalog vojnika, kao i narodu Indonezije. Povređenom pripadniku UN misije poželeo je brz oporavak.

“Ovo je još jedan u nizu incidenata koji predstavljaju ozbiljnu pretnju bezbednosti i sigurnosti osoblja Ujedinjenih nacija u južnom Libanu”, navedeno je u zvaničnoj izjavi Generalnog sekretarijata UN.

Istraga okolnosti pod kojima je došlo do napada je u toku, a međunarodne institucije prate razvoj situacije na terenu.

Državne agencije potvrđuju milionske ugovore sa konsultantskim firmama radi usklađivanja sa zakonodavnim promenama u programu Medicaid

Savezne države Sjedinjenih Američkih Država angažovale su konsultantske firme kao što su Deloitte, Accenture i Optum kako bi uskladile informatičke sisteme sa zahtevima novog zakona poznatog kao One Big Beautiful Bill Act. Ova zakonska promena donosi modifikacije u procesu određivanja prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, uključujući Medicaid i program pomoći za ishranu (SNAP), što podleže novim administrativnim i finansijskim zahtevima. Prema navodima državnih institucija i dostupnim dokumentima, države su uložile milionske iznose u saradnju sa kompanijama koje razvijaju i održavaju softverska rešenja za proveru podobnosti korisnika.

Ove firme su zadužene za projektovanje i upravljanje sistemima koji procenjuju pravo na pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva. Izveštaji pokazuju da su u prošlosti takvi sistemi beležili određene greške, što je u pojedinim slučajevima dovodilo do privremenog prekida davanja pomoći i korisnicima koji su ispunjavali uslove. Istraživanja ukazuju da su državne vlasti u žurbi da prilagode svoje informatičke sisteme zahtevima novog zakona, pri čemu je većina troškova pokrivena iz federalnog budžeta, dok preostali deo finansiraju same države.

Prema podacima iz dokumenata u koje su imali uvid novinari i na osnovu izjava državnih zvaničnika, procenjuje se da će ukupni troškovi usklađivanja sistemi iznositi milione dolara. Države navode da su ove investicije neophodne kako bi se postigle uštede na duži rok, s obzirom da zakon predviđa strožije kriterijume za dodelu zdravstvene i socijalne zaštite. Predviđanja Kongresnog budžetskog biroa ukazuju da bi, zbog ovih promena, do 2034. godine oko 7,5 miliona ljudi moglo ostati bez osiguranja u okviru Medicaid programa, dok bi oko 2,4 miliona korisnika izgubilo pravo na mesečnu novčanu pomoć za ishranu, uključujući porodice sa decom.

Procene iz pet država pokazuju da će troškovi prilagođavanja ovih sistema premašiti 45,6 miliona dolara, dok je očekivana ušteda veća zbog smanjenja broja korisnika. Savezne vlasti i dalje finansiraju najveći deo ulaganja, a države nastavljaju da usklađuju svoje procedure sa novim zakonodavnim zahtevima. Prethodna iskustva sa implementacijom sličnih sistema ukazuju na značajne izazove u pogledu tačnosti i dostupnosti pomoći, ali zvaničnici ističu da je cilj obezbeđivanje efikasnosti i transparentnosti procesa dodele prava na socijalnu zaštitu.

Američka svemirska agencija potvrdila termin polaska posade, pripreme završene nakon prethodnih odlaganja

NASA je saopštila da je planirano lansiranje misije Artemis II, koja podrazumeva let četvoročlane posade oko Meseca, zakazano za sredu, 1. aprila 2026. godine u 18:24 po lokalnom vremenu. Let će biti izveden pomoću rakete Space Launch System sa Kennedyjevog svemirskog centra na Floridi. Prema informacijama agencije, prognoze vremena za lansiranje su povoljne, sa oko 80% šanse za prihvatljive uslove.

U posadi su zapovednik Reid Wiseman, pilot Victor Glover, astronautkinja Christina Koch i kanadski astronaut Jeremy Hansen. Oni su stigli u svemirski centar nekoliko dana pre planiranog polaska i održali obraćanje za novinare, gde su istakli značaj povratka misija sa ljudskom posadom u orbitu Meseca. “Nacija i svet dugo su čekali povratak na Mesec”, izjavio je zapovednik Wiseman tokom susreta sa medijima.

Prvobitni datum lansiranja bio je planiran za februar, ali je let više puta odlagan. Kao razloge, NASA navodi curenje goriva vodonika i tehničke poteškoće sa sistemom za pritisak goriva u gornjem stepenu rakete. Oba problema su, prema navodima agencije, u međuvremenu otklonjena, čime su ispunjeni tehnički uslovi za početak misije.

Artemis II je prvi let ove rakete sa ljudskom posadom. Misija je planirana kao test, tokom koje će posada provesti devet dana u svemiru, obići Mesec i vratiti se na Zemlju. Agencija ističe da je ovo deo šireg programa povratka čoveka na Mesec, a prikupljena iskustva biće osnova za buduće letove i eventualno formiranje stalne baze.

Tokom priprema, astronauti su prošli kroz seriju obuka i simulacija, a inženjerski timovi izvršili su dodatne provere svih sistema. Portparol NASA je naveo da su svi zadaci završeni u skladu sa protokolima i da je bezbednost posade prioritet.

Međunarodna zajednica prati napredak misije, a stručnjaci ističu istorijski značaj povratka ljudskih letova u orbitu Meseca posle više decenija. Artemis II je deo dugoročnog plana istraživanja svemira i doprinosi unapređenju tehničkih i naučnih znanja.

Sledeće informacije o toku misije i eventualnim promenama biće dostavljene nakon lansiranja, prema najavama NASA.