Pentagon potvrdio angažovanje bespilotnih i ljudskih sredstava za uklanjanje mina, dok stručnjaci ističu izazove u čišćenju strateškog prolaza

Ukrajinski podvodni dron TLK-150, koji proizvodi domaća odbrambena kompanija Toloka, korišćen je za mapiranje podvodnih minskih polja u Crnom moru tokom sukoba u Ukrajini. Ovaj uređaj, dugačak oko 2,5 metra i mase približno 23 kilograma, sposoban je za obavljanje stotina misija duž ukrajinske obale, potvrđeno je u izveštajima sa terena.

Sada se razmatra mogućnost upotrebe ovakvih sistema i u drugim kriznim rejonima, među kojima je i Ormuski moreuz. Moreuz je, prema navodima međunarodnih izvora, gotovo u potpunosti zatvoren za komercijalni saobraćaj nakon što su u martu na tom području postavljene mine. Sve dok se eksplozivne naprave ne uklone, značajan deo globalnog energetskog transporta kroz ovaj prolaz ostaje blokiran, što stručnjaci ocenjuju kao situaciju koja može potrajati mesecima.

Američko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da američke snage koriste i ljudska i bespilotna sredstva radi smanjenja rizika od mina i omogućavanja sigurne plovidbe kroz moreuz. “SAD koriste ljudske i bespilotne kapacitete kako bi omogućile bezbedan prolazak kroz moreuz,” navodi se u saopštenju Pentagona za međunarodne medije.

Scott Savitz, viši inženjer iz istraživačke organizacije Rand Corporation, koji je ranije savetovao mornaričku komandu za protivminske operacije SAD, izjavio je da je protivminska misija bila zanemarena u američkoj mornarici više od dve decenije. “To je zadatak koji dobija malo pažnje i poštovanja,” ocenio je Savitz u izjavi za medije.

Ukrajinska iskustva sa podvodnim dronovima u Crnom moru, uključujući i slike koje je podelio predsednik Volodimir Zelenski, pokazuju potencijal za njihovu primenu u drugim konfliktima, gde je razminiranje ključno za obnovu bezbednog saobraćaja. Stručnjaci podsećaju da efikasno uklanjanje minskih polja zahteva specijalizovanu opremu i obučen kadar, što može predstavljati izazov u uslovima povećane potrebe za brzim otvaranjem ključnih pomorskih ruta.

Ormunski moreuz predstavlja strateški prolaz za svetski energetski promet, a njegovo zatvaranje utiče na globalne tokove nafte i gasa. Očekuje se da će međunarodna saradnja i razmena tehnologija kao što su ukrajinski dronovi doprineti ubrzanju procesa razminiranja, ali precizni rokovi za ponovno otvaranje prolaza za sada nisu poznati.

Američki predsednik otkrio detalje telefonskog razgovora sa ruskim liderom, fokus na obogaćenom uranijumu iz Irana

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da mu je ruski predsednik Vladimir Putin tokom telefonskog razgovora ponudio pomoć u rešavanju sukoba Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom, sa posebnim naglaskom na pitanje obogaćenog uranijuma u iranskom posedu. Tramp je naveo da je Putin izrazio spremnost da se uključi u proces kontrole nuklearnog materijala, ali je američki predsednik postavio uslov da se prvo reši konflikt u Ukrajini.

„Želeo bi da pomogne. Rekao sam mu – pre nego što mi pomognete, želim da okončam vaš rat u Ukrajini“, izjavio je Tramp, ocenjujući razgovor kao veoma dobar i izražavajući uverenje da bi rešenje za sukob u Ukrajini moglo biti postignuto relativno brzo.

Jedna od ključnih tema razgovora bila je i moguća uloga Rusije kao posrednika u preuzimanju zaliha obogaćenog uranijuma iz Irana, sa ciljem da se spreči razvoj nuklearnog oružja. Tramp nije isključio mogućnost da Iran uranijum isporuči Rusiji, naglasivši da bi ruska strana mogla pomoći u realizaciji tog procesa.

Govoreći o sukobu u Ukrajini, Tramp je istakao da veruje da je Putin bio spreman na pregovore i ranije, ali da su određeni unutrašnji ili spoljni pritisci otežavali postizanje dogovora. „Poznajem ga dugo. Mislim da je bio spreman da sklopi dogovor pre nekog vremena, ali su mu neki ljudi to otežali“, rekao je Tramp.

Ovaj razgovor potvrđuje intenzitet diplomatskih aktivnosti između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, dok se u međunarodnoj javnosti nastavlja rasprava o potencijalnoj razmeni interesa na relaciji Kijev–Teheran.

Bela kuća potvrdila telefonski razgovor američkog i ruskog predsednika, predložen privremeni prekid vatre povodom Dana pobede

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u Vašingtonu da je razgovarao sa predsednikom Rusije o mogućnosti privremenog prekida vatre u Ukrajini. Razgovor je održan u sredu, a glavna tema bila je situacija na ukrajinskom ratištu i aktuelni sukob u Iranu, potvrdili su zvaničnici Bele kuće.

Američki predsednik naveo je pred novinarima da je predložio ruskom kolegi razmatranje “manjeg prekida vatre” u Ukrajini. Prema njegovim rečima, ruski predsednik bi mogao da prihvati ovaj predlog i eventualno objavi saopštenje na tu temu. Ruska državna informativna agencija prenela je da je predsednik Rusije tokom razgovora izrazio spremnost da proglasi prekid vatre povodom Dana pobede, koji se u Rusiji obeležava 9. maja.

“Imao sam dug razgovor sa predsednikom Putinom,” izjavio je američki predsednik tokom susreta sa astronautima misije Artemis II u Ovalnom kabinetu. “Predložio sam mogućnost manjeg prekida vatre i mislim da bi on mogao to da prihvati. Možda će uskoro objaviti nešto u vezi s tim,” dodao je.

Na pitanje novinara o tome koji bi od aktuelnih sukoba mogao pre da se okonča – rat u Ukrajini ili oružani sukob sa Iranom – predsednik SAD je odgovorio da nije siguran i da je moguće da oba konflikta imaju “sličan vremenski okvir”. On je istakao da Rusija i Ukrajina još nisu postigle značajan napredak ka trajnom rešenju, iako se Sjedinjene Države zalažu za dogovor između strana.

“Mislim da predsednik Putin želi rešenje i da je bio spreman na dogovor još pre izvesnog vremena,” izjavio je američki predsednik, dodajući da Sjedinjene Države nastoje da podstaknu nastavak pregovora. Istovremeno, napomenuo je da ostaje neizvesno kada bi moglo doći do napretka u pravcu trajnog rešenja konflikta.

Prema navodima ruske informativne agencije, razgovor je trajao oko 90 minuta. Detalji eventualnog privremenog prekida vatre nisu saopšteni, a ni jedna strana za sada nije iznela konkretne uslove ili korake ka realizaciji ovog predloga.

Rusija je pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini pre više od četiri godine. Sukobi i dalje traju na više frontova, bez dogovora o trajnijem prekidu neprijateljstava. Paralelno, Sjedinjene Države su angažovane i u sukobu sa Iranom, što dodatno komplikuje regionalnu bezbednosnu situaciju.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde navode o mogućem prekidu vatre, dok su diplomatski napori za okončanje sukoba u Ukrajini i dalje u toku.