Sednica će biti održana u Budimpešti, a predsednik Mađarske sazvao je zasedanje u skladu sa Ustavom posle izbora

Predsednik Mađarske Tamaš Šuljok zakazao je konstitutivnu sednicu novog saziva Nacionalnog sabora za 9. maj u 10 časova, saopšteno je iz njegove kancelarije. Sednica će biti održana u roku od 30 dana nakon opštih izbora, što je u skladu sa ustavnim procedurama.

Tokom konsultacija koje je pokrenuo predsednik, predstavnici stranaka koje su osvojile poslanička mesta dogovorili su se da 9. maj bude datum održavanja konstitutivne sednice. Na osnovu saglasnosti svih parlamentarnih partija, predsednik je zvanično potvrdio termin zasedanja.

Na izborima održanim 12. aprila, stranka Tisa Petera Mađara ostvarila je ubedljivu pobedu, čime je okončana 16-godišnja vladavina dosadašnjeg premijera Viktora Orbana. U narednom periodu, očekuje se da novi saziv parlamenta izabere novog predsednika vlade, a Petar Mađar je kandidat čija stranka ima većinu.

Kako je saopšteno, sve aktivnosti se odvijaju prema ustavnim rokovima i procedurama, a očekuje se da sednica protekne u skladu sa dogovorenim dnevnim redom.

Zvanične projekcije ukazuju na prednost Demokrata u većini okruga, potvrđeno tokom poslednjih glasanja

Birači u američkoj saveznoj državi Virdžinija odobrili su u utorak novi kongresni izborni plan, prema projekcijama međunarodnih medija. Prema navodima izveštaja, predložena mapa omogućava Demokratama prednost u deset kongresnih okruga, dok samo jedan okrug ostaje sigurno uporište Republikanske stranke. Ove promene dolaze u periodu intenzivnih debata o crtanju izbornih granica širom Sjedinjenih Američkih Država, neposredno pred ovogodišnje izbore za Kongres.

Novi izborni plan mogao bi, prema projekcijama, da omogući Demokratama da osvoje do četiri dodatna mesta u Predstavničkom domu, što se tumači kao značajna promena u odnosu političkih snaga na nacionalnom nivou. Projekcije takođe ukazuju da bi Republikanac mogao da zadrži prednost samo u jednom okrugu, dok bi ostali okruzi bili povoljniji za Demokrate u predstojećim izborima.

Izborni proces i usvajanje nove mape deo su šireg procesa redistriktiranja koji se periodično sprovodi u američkim državama nakon popisa stanovništva. Ova praksa često izaziva rasprave zbog potencijalnog uticaja na političku ravnotežu, a u Virdžiniji je ove godine pratila posebnu pažnju zbog mogućih posledica po predstojeće izbore i ukupnu sliku u Kongresu SAD.

Za sada nije bilo zvaničnih reakcija predstavnika Republikanske stranke na usvojeni izborni plan, niti je najavljeno da će biti pokrenute žalbe ili pravne procedure. Demokratski zvaničnici su izrazili zadovoljstvo rezultatima procesa, navodeći da će novi izborni okruzi omogućiti ravnomerniju zastupljenost i veću konkurenciju u izbornim trkama.

Izveštaji sa lica mesta ukazuju da je donošenje novog izbornog plana deo šire borbe za kontrolu nad Predstavničkim domom, koja uključuje i druge savezne države u kojima se takođe sprovode promene izbornih okruga. Analitičari napominju da će nova mapa u Virdžiniji biti testirana već na predstojećim izborima, kada će se videti konkretni efekti promene granica okruga.

Proces usvajanja novih izbornih okruga u SAD često je predmet javnih rasprava i pravnih sporova, posebno zbog pitanja o tzv. “gerry-manderingu” – praksi crtanja granica u cilju političke prednosti jedne od stranaka. U ovom slučaju, međunarodni mediji navode da bi najnovije promene mogle uticati na ukupnu sliku raspodele mandata u Kongresu tokom predstojećih izbora.

Sekretarijat za saobraćaj SAD potvrdio modernizaciju kontrole letenja, ali naglasio da ljudi ostaju ključni u procesu

Sekretarijat za saobraćaj Sjedinjenih Američkih Država saopštio je da, iako je planirana integracija veštačke inteligencije (AI) u nacionalni sistem kontrole letenja, ova tehnologija neće zameniti ljudske kontrolore. Ova izjava dolazi u trenutku kada SAD započinju višegodišnji projekat modernizacije sistema kontrole vazdušnog saobraćaja, vredan više milijardi dolara.

Sekretar za saobraćaj, Šon Dafi, izjavio je da je AI zamišljena kao alat koji će podržati, ali ne i preuzeti zadatke koje trenutno obavljaju ljudi. „AI je alat, ali ne zamenjujemo ljude u upravljanju vazdušnim prostorom. Da li ću zameniti kontrolora i dozvoliti AI da upravlja vazdušnim prostorom? Odgovor je ne, to se neće desiti“, naveo je Dafi.

Prema njegovim rečima, AI tehnologija bi mogla da pomogne kontrolorima u optimizaciji rasporeda letova i smanjenju kašnjenja, kroz integraciju softvera koji analizira podatke o planiranim letovima i predlaže pomeranja u terminima polazaka. Ovakav sistem bi, kako je objašnjeno, mogao unapred da identifikuje potencijalne gužve i predloži manje promene u redu letenja, čime bi se smanjila mogućnost kašnjenja.

Kongres SAD je prošle godine odobrio izdvajanje 12,5 milijardi dolara za unapređenje sistema kontrole letenja, što obuhvata zamenu stare infrastrukture, modernizaciju radio stanica, instalaciju novih sistema za nadzor na aerodromima i prelazak na elektronsko praćenje letova umesto dosadašnjih papirnih metoda. Deo sredstava još uvek nije obezbeđen za AI softver, čija je procenjena vrednost između 6 i 10 milijardi dolara, prema navodima Sekretarijata.

Ova inicijativa pokrenuta je nakon nekoliko incidenata u vazdušnom saobraćaju, uključujući i sudar na aerodromu LaGvardija u Njujorku prošlog meseca. Nadležni ističu da je cilj modernizacije povećanje sigurnosti i efikasnosti, ali i da ljudski faktor ostaje ključan u svakodnevnom upravljanju letovima.

Dafi je zaključio da će, bez obzira na tehnološka unapređenja, ljudi i dalje biti odgovorni za donošenje odluka u realnom vremenu. Implementacija AI-a biće ograničena na podršku i analizu, dok će krajnja odgovornost ostati na kontrolorima vazdušnog saobraćaja.