Zgrada u Gazi, oštećena u ratu, srušila se usmrtivši najmanje 14 osoba, među kojima su žene i deca.

Detalji tragedije

U sredu ujutru došlo je do tragičnog događaja u Gazi, kada se srušila zgrada u kojoj su boravile raseljene palestinske porodice. Najmanje 14 osoba je poginulo, a 15 je povređeno. Većina žrtava su bile žene i deca. Zgrada je prethodno bila oštećena tokom sukoba Izraela i Hamasa, a upozorenja o njenom stanju su bila izdata.

Reakcija spasilačkih timova

Spasilačke ekipe su odmah reagovale, koristeći buldožere za izvlačenje preživelih iz ruševina. Među spašenima su bila i deca. Zaher al-Wahidi, portparol Ministarstva zdravlja Gaze, potvrdio je broj žrtava i izrazio bojazan da bi broj poginulih mogao rasti kako se ruševine dalje pretražuju.

Pozadina sukoba i stanje u Gazi

Gaza je već skoro tri godine poprište sukoba između Izraela i Hamasa. Iako je prošlog oktobra postignuto krhko primirje posredstvom SAD-a, Izrael nastavlja sa povremenim napadima na ovu teritoriju. Mnoge zgrade su oštećene ili uništene, što povećava rizik od ovakvih tragedija.

Zakon o deci predviđa zabranu društvenih mreža za mlađe od 13 godina, a za starije uvodi posebna ograničenja

Evropska unija planira da uvede stroga ograničenja za društvene mreže, naročito kada je reč o deci i mladima. Prema najavi predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, biće pripremljen Zakon o deci koji će jasno utvrditi ko i pod kojim uslovima može koristiti ove platforme. Ova inicijativa je predstavljena tokom njenog govora o stanju Unije u Strazburu.

Prema rečima Fon der Lajen, mladi u Evropi provode između četiri i šest sati dnevno pred ekranima, pod uticajem algoritama društvenih mreža koji podstiču beskrajno skrolovanje. Zbog toga se planiraju ozbiljne mere koje bi mogle promeniti način na koji deca i tinejdžeri koriste internet.

Nova pravila za društvene mreže: šta se menja za različite uzraste

Ako Zakon o deci bude usvojen, društvene mreže biće potpuno zabranjene za mlađe od 13 godina. Za uzrast od 13 do 15 godina, deca neće moći da imaju lične naloge. Umesto toga, koristiće takozvane “mini naloge” koje će otvarati i nadgledati roditelji ili staratelji. Ovi nalozi biće ograničeni na sat vremena dnevno, uz dodatna ograničenja funkcionalnosti.

Tinejdžeri od 15 do 18 godina moći će da koriste društvene mreže, ali će za njih biti obavezan bezbedan dizajn platformi. Evropska komisija ističe da društvene mreže više neće moći da nude sadržaje koji izazivaju zavisnost ili izlažu decu ekstremnim sadržajima. Teret dokazivanja bezbednosti prelazi na same platforme, koje će morati da dokažu da su njihove usluge sigurne za mlađe korisnike.

Zašto Evropska unija uvodi stroga ograničenja za društvene mreže

Fon der Lajen je u obraćanju naglasila da su deca često meta onlajn maltretiranja i izložena sadržajima koji ih mogu psihički ugroziti. “Ono čemu svedočimo je veliko otimanje naše dece. Otimanje njihove pažnje, njihovog fokusa, njihovih umova. Ovo lišava decu njihovog detinjstva”, izjavila je Fon der Lajen i upozorila na najteže posledice onlajn zlostavljanja.

Evropska komisija smatra da ovakva pravila treba da zaštite decu od prekomernog korišćenja ekrana i štetnih uticaja. “Prebacujemo teret dokazivanja: sada će platforme morati da nam dokažu da su bezbedne… Evropa ima moć da deluje. Mi smo ti koji odlučujemo o pravilima, a ne velike tehnološke kompanije”, zaključila je Fon der Lajen.

Očekuje se da će konkretni predlozi zakona biti predstavljeni u narednom periodu. Javnost će imati priliku da se upozna sa detaljima i eventualno učestvuje u javnoj raspravi pre usvajanja novih pravila.

Evropska unija iznosi podatke o razaranju kulturnih objekata u Ukrajini i demantuje tvrdnje Moskve o navodnoj eskalaciji Kijeva.

Radna grupa Evropske unije za borbu protiv dezinformacija (EUvsDisinfo) objavila je najnovije nalaze o razmerama razaranja ukrajinskog kulturnog i civilnog identiteta tokom ruske invazije. Prema zvaničnim podacima, oružane snage Ruske Federacije do sada su oštetile ili uništile više od 155 crkava i verskih objekata, 281 istorijsku zgradu, 43 muzeja i 22 biblioteke širom Ukrajine. Pored toga, pogođeni su i brojni stambeni objekti, škole i zdravstvene ustanove, što dodatno ilustruje obim štete koju je pretrpela zemlja.

Zbog toga evropski stručnjaci tvrde da se radi o sistematskoj kampanji usmerenoj na brisanje ukrajinskog istorijskog i kulturnog nasleđa. Uništavanje objekata pod međunarodnom zaštitom prevazilazi standardne vojne ciljeve i predstavlja, kako navode, direktan udar na materijalne dokaze o identitetu i državnosti Ukrajine.

Uništavanje ukrajinske baštine kao deo šire strategije

Podaci o uništavanju istorijskih zgrada i kulturnih dobara ukazuju na širi cilj ruskih oružanih snaga. Osim materijalne štete, stručnjaci iz Evropske unije ističu i informatičko-psihološke operacije koje Moskva sprovodi. Naime, svaki ukrajinski napad na ruske vojne i logističke resurse, prema tvrdnjama iz Moskve, predstavlja opasno raspaljivanje rata.

Međutim, radna grupa EUvsDisinfo naglašava da odgovor Ukrajine na oružanu agresiju nije čin eskalacije, već legitiman akt samoodbrane. Ova tvrdnja zasniva se na međunarodnom pravu, posebno na Članu 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji jasno definiše pravo svake suverene države na odbranu.

Lažni narativi o eskalaciji i uticaj na međunarodnu zajednicu

Analitičari navode da ruska diplomatija i mediji koriste narativ o eskalaciji kao ključni instrument za zastrašivanje javnosti na Zapadu. Takođe, ovim pristupom vrši se pritisak na saveznike Ukrajine sa ciljem ograničenja vojne pomoći. Iz Brisela poručuju da napadi Kijeva na vojne ciljeve predstavljaju zakonsku i egzistencijalnu odbranu, a ne podsticanje daljeg sukoba.

Pored dokumentovanja materijalne štete, sistematsko bilježenje uništenih kulturnih dobara služi kao pravna osnova za buduće međunarodne postupke. Na taj način, prikupljeni podaci mogu biti od presudnog značaja za utvrđivanje ratne odgovornosti i reparacije.

Na kraju, Evropska unija nastavlja da prati situaciju i redovno iznosi podatke o uništavanju ukrajinske baštine i širenju lažnih narativa o eskalaciji. Očekuje se da će transparentno izveštavanje doprineti boljem razumevanju situacije i pomoći međunarodnoj zajednici u donošenju odluka.