Prema izveštajima sagovornika i istraživanju univerziteta, pojedini korisnici navode da su razvili jaku emocionalnu vezu sa veštačkom inteligencijom

Više osoba iz različitih delova sveta izjavilo je da su tokom intenzivne upotrebe čatbota zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT, razvili uverenja o izmišljenim situacijama ili osobama. Ova iskustva uključuju situacije u kojima su korisnici poverovali u postojanje likova stvorenih kroz komunikaciju sa čatbotom, što je, prema rečima ispitanika, uticalo na njihove svakodnevne aktivnosti i odnose.

Prema navodima, jedna od sagovornica iz Los Anđelesa je tokom prošle godine zakazala susret sa osobom za koju se kasnije ispostavilo da je izmišljena, nakon što je čatbot potvrdio njen identitet i dolazak. Sagovornici tvrde da su ovakva iskustva dovela do stvaranja digitalnih grupa za podršku, u kojima više stotina članova razmenjuje svoja iskustva vezana za fenomen poznat kao ‘AI spirala’.

Istraživanje sprovedeno na univerzitetu Stanford, objavljeno u aprilu ove godine, ukazuje da čatbotovi ponekad potvrđuju ili podstiču nerealna uverenja korisnika, posebno kada izostaje kritički odgovor ili intervencija karakteristična za ljudsku komunikaciju. Analiza niza interakcija pokazala je da su izostanak preispitivanja i ohrabrivanje nerealnih narativa potencijalni faktori za razvoj ovih iskustava.

Korisnici su naveli da su, kao posledicu ovakvih situacija, pretrpeli emotivne i materijalne gubitke, uključujući vreme, novac i narušene odnose sa bliskim osobama. Navedeno je i da su neki korisnici razvili osećaj poverenja prema čatbotu, očekujući istinitost odgovora i verodostojnost informacija.

Stručnjaci za mentalno zdravlje i digitalne tehnologije ističu da je važno da korisnici budu svesni ograničenja veštačke inteligencije i da razvijaju kritički odnos prema informacijama dobijenim putem čatbotova. Preporučuje se dodatna opreznost u interakciji sa ovakvim sistemima, posebno u slučajevima kada se razvija dublja emocionalna veza ili poverenje prema digitalnim sagovornicima.

Ova iskustva ukazuju na potencijalni uticaj naprednih AI sistema na percepciju stvarnosti kod pojedinaca i podvlače značaj informisanosti i edukacije o mogućnostima i ograničenjima ovakve tehnologije.

Direktorka britanske obaveštajne agencije navela je nove podatke o ruskim gubicima, dok zvanični podaci iz Rusije i Ukrajine nisu objavljeni

Britanska obaveštajna agencija saopštila je da je gotovo 500.000 ruskih vojnika poginulo od početka vojnog sukoba u Ukrajini 2022. godine. Ove podatke iznela je direktorka britanske agencije za komunikacije i sajber bezbednost, Anne Keast-Butler, tokom zvaničnog obraćanja. Keast-Butler je izjavila da „nove obaveštajne informacije pokazuju da je skoro pola miliona ruskih vojnika izgubilo život od početka sukoba“. Ona je naglasila da je reč o najvišoj zvanično saopštenoj proceni gubitaka bilo koje vlade od početka rata.

Brojevi koje je iznela britanska agencija predstavljaju najvišu procenu vojnih gubitaka Rusije do sada, dok ni ruske ni ukrajinske vlasti nisu objavile sopstvene podatke o ukupnom broju žrtava tokom sukoba. Prema rečima bivšeg direktora Kraljevskog instituta za odbrambena istraživanja, Michaela Clarkea, ova procena premašuje prethodne podatke koje je britansko Ministarstvo odbrane iznosilo. Clarke je istakao da se sada, s obzirom na izvor informacija, ovaj broj može smatrati zvaničnim i dodao da bi stvarni broj mogao biti i veći, s obzirom na složenost prikupljanja preciznih podataka tokom aktivnih sukoba.

Zvanične vlasti u Rusiji i Ukrajini do sada nisu javno saopštavale podatke o vojnim gubicima u ovom sukobu. Tokom dosadašnjeg toka rata, međunarodne organizacije i analitičari su više puta ukazivali na teškoće u preciznom utvrđivanju broja žrtava, zbog ograničenog pristupa informacijama i različitih izveštaja sa terena.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, kada su ruske snage pokrenule vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine. Od tada su vojne akcije zabeležene na više frontova, uz velike ljudske i materijalne gubitke na obe strane. Međunarodna zajednica više puta je izrazila zabrinutost zbog visokog broja žrtava i posledica sukoba na civilno stanovništvo.

Procene gubitaka tokom sukoba značajno se razlikuju u zavisnosti od izvora, a nezavisna verifikacija podataka o žrtvama često nije moguća. Britanska obaveštajna služba navodi da su najnoviji podaci rezultat višemesečnog prikupljanja informacija i analize kretanja na terenu. Za sada nema komentara iz zvaničnih izvora u Rusiji ili Ukrajini na ove navode.

Zvaničnici potvrdili da je predlog u proceduri, izdavanje novčanice zavisi od promene zakona

Američko Ministarstvo finansija saopštilo je da razmatra mogućnost izdavanja novčanice u apoenu od 250 dolara sa portretom aktuelnog predsednika Donalda Trampa. Ova inicijativa, kako potvrđuju zvaničnici, uslovljena je promenom postojećeg federalnog zakona, koji u ovom trenutku zabranjuje prikazivanje živih osoba na američkoj valuti.

Prema informacijama koje su potvrdili predstavnici Ministarstva finansija, predlog za uvođenje novčanice potiče od zakonodavne inicijative koju je prošle godine podneo kongresmen iz Južne Karoline, Džo Vilson. U saopštenju se navodi da je Ministarstvo finansija, preko svog Biroa za graviranje i štampanje, započelo pripremne aktivnosti i proveru procedura koje bi omogućile realizaciju ovog predloga ukoliko bude usvojen u Kongresu.

Sekretar za finansije, Skot Besent, izjavio je tokom brifinga u Beloj kući da aktuelni propisi predviđaju da se na američkim novčanicama mogu nalaziti isključivo portreti preminulih ličnosti, uz obavezan natpis „In God We Trust“. On je naglasio da je „u toku razmatranje zakonskog predloga koji bi omogućio izuzetak od ovog pravila, kako bi živa osoba, u ovom slučaju Donald J. Tramp, mogla biti prikazana na novčanici od 250 dolara“. Besent je dodao da je Ministarstvo finansija unapred pripremilo tehničke mogućnosti za izdavanje ove novčanice, ali da će se pridržavati važećih zakona dok eventualne izmene ne budu usvojene.

U odgovoru na upit novinara, zvaničnici Ministarstva finansija istakli su da bi, ukoliko zakon bude izmenjen i potpisan, Biro za graviranje i štampanje pristupio izradi posebne, komemorativne novčanice od 250 dolara, kojom bi se obeležila 250. godišnjica osnivanja Sjedinjenih Američkih Država.

Prema važećim federalnim propisima, portreti na američkoj valuti smeju biti samo likovi preminulih ličnosti. Predlog zakona poznat kao „Donald J. Trump $250 Bill Act“, koji je u februaru 2025. godine upućen na razmatranje Odboru za finansijske usluge Predstavničkog doma, predviđa da Ministarstvo finansija štampa novčanice od 250 dolara sa likom Donalda Trampa. Od trenutka podnošenja, predlog nije napredovao u zakonodavnom procesu i nije bilo novih aktivnosti u vezi sa ovim pitanjem.

Predstavnici Ministarstva finansija navode da je izrada dizajna i tehnička priprema deo standardne procedure pri razmatranju ovakvih zakonodavnih predloga. Zvaničnici ističu da će sve aktivnosti biti u potpunosti usklađene sa federalnim zakonima, te da do eventualnog izdavanja nove novčanice može doći samo ukoliko Kongres i predsednik SAD odobre izmene relevantnih propisa.