Američki senator pozvao na ispitivanje isplata u iznosu od 170 miliona dolara tokom pet godina, navodi se u zvaničnom pismu

Senator Ron Vajden iz Oregona zatražio je od nadležnog odbora Predstavničkog doma da ispita milijardera Leona Bleka povodom značajnih uplata koje je izvršio Džefriju Epstinu za poresko savetovanje. Prema navodima u zvaničnom pismu upućenom predsedavajućem odbora Džejmsu Komeru i članu Robertu Garsiji, Vajden je istakao rezultate četvorogodišnje istrage koja se odnosi na odnos Bleka i Epstina.

Vajden je u pismu naveo da je Blek u periodu od 2012. do 2017. godine isplatio Epstinu ukupno 170 miliona dolara za poresko i nasledno planiranje. Senator je izrazio sumnju u opravdanost ovih iznosa, navodeći da Blek nije pružio verodostojno objašnjenje zašto su honorari Epstinu znatno premašili iznose koje su dobijali drugi angažovani profesionalci za slične usluge.

U istom periodu, prema Vajdenovoj dokumentaciji, Blek je uglednoj advokatskoj firmi za iste svrhe isplatio dva miliona dolara, što je, kako je navedeno, znatno manji iznos u poređenju sa honorarima isplaćenim Epstinu. Vajden je ukazao i na to da su advokati iz vodećih firmi naplaćivali satnice iznad 1.000 dolara, dok su ukupni iznosi isplaćeni Epstinu bili višestruko veći.

Senator je u pismu pozvao članove Odbora za nadzor Predstavničkog doma da tokom saslušanja Bleka, koje je planirano za kasnije ovog meseca, posebno istraže razloge i okolnosti ovih isplata. Vajden je naglasio potrebu za transparentnošću i detaljnim odgovorima u vezi sa dogovorima između Bleka i Epstina.

Prema dostupnim informacijama, Leon Blek je ranije potvrdio da je angažovao Epstina za poresko savetovanje, ali je istakao da su svi poslovi bili u okviru zakona. Do sada nije pružio javno objašnjenje zbog kojeg su honorari bili značajno viši od uobičajenih. Istraga o ovom slučaju traje već nekoliko godina, a dodatna pitanja o finansijskim transakcijama i motivima saradnje ostaju otvorena.

Saslušanje pred Odborom za nadzor očekuje se tokom meseca, a ostaje da se vidi da li će biti pružene dodatne informacije ili dokumentacija koja bi rasvetlila prirodu ovih finansijskih transakcija.

Ruski predsednik saopštio mogućnost mirovnog dijaloga, uz uslov kompromisa i potpisivanja od strane legitimnih strana

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u Sankt Peterburgu da je Rusija spremna da pregovara sa Ukrajinom na osnovu predloga o kojima je razgovarano sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Enkoridžu na Aljasci. Putin je tokom sastanka sa rukovodiocima međunarodnih novinskih agencija u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma naglasio da bi Trampovi predlozi mogli da posluže kao osnova za mirovni sporazum, ali da oni zahtevaju kompromise i od Moskve i od Kijeva.

“Verujem da bi Evropska unija mogla da pomogne u pronalaženju rešenja, ali to bi trebalo da bude na osnovu sporazuma o kojima smo razgovarali u Enkoridžu. I ukrajinska strana je toga dobro svesna”, rekao je Putin.

On je upozorio da bi svaki mirovni dokument morali da potpišu legitimni predstavnici, uključujući i ukrajinsku stranu, ističući da to nije zahtev samo Rusije. Putin je takođe podsetio da je mandat ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog istekao pre dve godine i ukazao na neizvesnost oko održavanja novih izbora u Ukrajini.

Dodao je da nema potrebe za prekidom neprijateljstava kako bi pregovori počeli, navodeći da ruske oružane snage svakodnevno napreduju. “Bolje je zaustaviti ne njih, već rat u celini – na osnovu kompromisa o kojima se raspravljalo u Ankoridžu”, izjavio je ruski lider.

Putin je naveo da Rusija kontroliše celu teritoriju samoproglašene Luganske Narodne Republike i više od 85 odsto Donjecke Narodne Republike, dok Ukrajina trenutno ima manje od 15 odsto DNR. On je istakao da Rusija nije protiv ekonomske integracije Ukrajine u Evropu.

Prema njegovim rečima, sukob u Ukrajini proizilazi iz državnog udara i potiskivanja ruskog stanovništva. Dodao je da Rusija nikada nije odbijala kontakte sa evropskim državama i da je za obnovu dijaloga dovoljna inicijativa sa evropske strane.

“Ako neko u Evropi želi da obnovi kontakte sa Rusijom, može to da učini. Ne znamo ko će biti pregovarač sa evropske strane, ali otvoreni smo za dijalog”, rekao je Putin. On je ocenio da je bivši nemački kancelar Gerhard Šreder osoba od poverenja i podsetio na njegovu ulogu u infrastrukturnim projektima između Rusije i Nemačke.

Administracija traži stalnog direktora, Pulte privremeno na čelu, potvrđeno u Vašingtonu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u četvrtak da Bill Pulte, trenutni vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe, neće biti nominovan za tu funkciju na stalnoj osnovi. Prema saopštenju iz Ovalnog kabineta, administracija nastavlja sa procesom intervjuisanja drugih kandidata za dugoročno popunjavanje ove pozicije.

Predsednik je naveo da je Pulte privremeno preuzeo rukovođenje Kancelarijom direktora nacionalne obaveštajne službe, ali da nije planirano njegovo trajno imenovanje. “To je privremena pozicija, nije stalna, on neće biti stalno na toj funkciji jer, znate, ne mislim da bi to želeo”, izjavio je predsednik. Dodao je da je Pulte pokazao motivaciju i energiju za obavljanje ove uloge, ali da se administracija orijentiše na izbor dugoročnog rešenja.

Tokom razgovora sa novinarima u Vašingtonu, predsednik je ukazao da Pulte, dok je na čelu službe, može „saznati određene informacije o izbornim procesima“. Ova izjava usledila je nakon što je prethodna direktorka Tulsi Gabbard ranije ove godine prisustvovala pretrazi izbornog centra u okrugu Fulton, Džordžija, koju je sprovodila Federalna policija.

Bill Pulte ranije nije imao poznato iskustvo u bezbednosnom sektoru, a prethodno je bio angažovan kao direktor Savezne agencije za finansiranje stanovanja, gde je istraživao slučajeve prevara u vezi sa hipotekama. Njegovo privremeno postavljenje za direktora Nacionalne obaveštajne službe nije naišlo na široku podršku na Kapitol Hilu, posebno u trenutku kada su tenzije među republikancima u Senatu povećane.

Republikanski senatori, prema navodima iz izvora bliskih zakonodavnom telu, teže produženju federalnih ovlašćenja za nadzor, dok su demokrate najavile mogućnost odlaganja tog procesa ukoliko Pulte ostane na čelu službe tokom trajanja ovih pregovora. Trenutno nije poznato kada će biti doneta odluka o stalnom direktoru, a razgovori sa potencijalnim kandidatima su u toku.

Kancelarija predsednika nije objavila dodatne detalje o procesu selekcije, a očekuje se da će više informacija biti dostupno u narednim nedeljama.