Tržišta zabrinuta zbog blokade Ormuskog moreuza, stručnjaci najavljuju mogući nastavak rasta cena

Vrednost sirove nafte na svetskim berzama ponovo je premašila 100 dolara po barelu nakon što su pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana završeni bez novog sporazuma. Tržišta su otvorena u Aziji, a američki predsednik najavio je blokadu iranskih luka.

Prema najnovijim podacima, referentna cena nafte Brent porasla je za 7,3 odsto i iznosi 102,30 dolara (oko 11.400 dinara) po barelu, dok je cena West Texas Intermediate nafte porasla za 8,7 odsto na 104,94 dolara (oko 11.700 dinara). Ovakav razvoj situacije izazvao je zabrinutost zbog potencijalnog produbljivanja globalne energetske krize.

Cena nafte je prošle srede pala ispod 100 dolara, kada su Vašington i Teheran privremeno dogovorili dvonedeljni prekid vatre i otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog trgovačkog puta kroz koji prolazi petina svetskih pošiljki energenata. Međutim, nakon što je Iran reagovao na američko-izraelske napade i zapretio napadima na brodove, situacija se dodatno zakomplikovala.

Od početka sukoba, većina pošiljki je u zastoju, iako su neke zemlje, poput Indije i Malezije, uspele da ispregovaraju bezbedan prolaz za svoje brodove. Prekid u isporukama doveo je do rasta cena energenata širom sveta.

“Cene nafte će verovatno ostati povišene jer očekivanja sada zavise od toga da li će blokada biti u potpunosti sprovedena, da li će se poremećaji u brodarstvu proširiti i da li će se diplomatija nastaviti”, izjavio je ekonomista Čua Jeov Hvi sa Tehnološkog univerziteta Nanjang.

Tržišta pažljivo prate dalji razvoj događaja, dok stručnjaci navode da neizvesnost oko Ormuskog moreuza i budućih pregovora može značajno uticati na globalne cene energenata.

Bivši američki predsednik izneo primedbe na aktivnosti pape i pozvao na veće fokusiranje na versku ulogu

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, javno je kritikovao papu Lava XIV u objavi na društvenoj mreži, navodeći da je papa slab po pitanju kriminala i da vodi lošu spoljnu politiku. Ova izjava usledila je nakon što je papa, prema Trampovoj tvrdnji, govorio o strahu od američke administracije, ne osvrćući se na strah hrišćanskih organizacija tokom pandemije korona virusa. Tramp je istakao da su, prema njegovim rečima, sveštenici i verski lideri bili hapšeni zbog održavanja službi tokom tog perioda.

Bivši američki predsednik takođe je izrazio neslaganje sa navodnim papinim stavovima o Iranu i nuklearnom oružju, kao i o američkoj politici prema Venecueli. U svojoj objavi Tramp je poručio da ne želi poglavara koji, kako je naveo, smatra da Iran treba da poseduje nuklearno oružje ili da osuđuje vojnu akciju Sjedinjenih Američkih Država protiv Venecuele.

Tramp je dodao da više ceni papinog brata Luisa, za kog navodi da podržava njegov politički pokret, i ocenio da je izbor Lava XIV za papu bio iznenađenje, jer nije bio među favoritima za tu funkciju. Takođe, kritikovao je papine kontakte sa političkim ličnostima povezanim sa bivšim predsednikom Barakom Obamom, uključujući stratega Dejvida Akselroda.

Na kraju, Tramp je poručio da bi papa trebalo da se fokusira na svoju versku ulogu, navodeći da bi trebalo da koristi zdrav razum i da prestane da se, kako je rekao, ugađa radikalnoj levici. “Lav bi trebalo da se sabere kao papa, da koristi zdrav razum, da prestane da se ugađa radikalnoj levici i da se fokusira na to da bude veliki papa, a ne političar. To ga boli i, što je još važnije, boli Katoličku crkvu”, naveo je Tramp.

Nacionalna izborna komisija saopštila da je prebrojano 98,9 odsto glasova, Fides osvojio 55 mandata

Na parlamentarnim izborima održanim u Mađarskoj, prema preliminarnim rezultatima Nacionalne izborne komisije na osnovu 98,9 odsto obrađenih glasova, opoziciona stranka Tisa osvojila je 138 od 199 mesta u parlamentu. Stranka Fides premijera Viktora Orbana dobila je 55 mandata, dok je stranka krajnje desnice Naša domovina (Mi Hazank) osvojila šest mesta.

Prema zvaničnim podacima, Tisa je obezbedila 93 poslanička mesta direktnim izborom kandidata, a još 45 preko izborne liste stranke. Koalicija Fidesa i Demohrišćansko-narodne stranke osvojila je 42 poslanika na osnovu izborne liste i 13 direktnim izborom.

Nakon objave rezultata, premijer Viktor Orban izjavio je da su rezultati izbora “bolni” za njegovu stranku i čestitao pobedu Tisi, navodeći da će Fides nastaviti da služi Mađarskoj kao opozicija.

Pobedu Tise su čestitali i lideri Evropske unije i država članica, među kojima su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, španski premijer Pedro Sančez, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Kir Starmer.

“Rezultati izbora su jasni, a stranka Tisa je ostvarila značajnu pobedu. Nastavićemo da radimo u interesu građana”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Prema informacijama Nacionalne izborne komisije, konačni rezultati biće poznati nakon obrade preostalih glasova.