Američka svemirska agencija potvrdila ulaganje od 20 milijardi dolara, baza planirana u blizini južnog pola Meseca

Američka svemirska agencija NASA saopštila je 24. marta 2026. godine u Vašingtonu da planira investiranje 20 milijardi dolara u narednih sedam godina radi izgradnje baze na Mesecu, u oblasti blizu južnog pola. Plan predviđa postavljanje nastambi, rovera sa mogućnošću presovanja i sistema za nuklearno napajanje, navodi se u zvaničnoj najavi agencije. Ova odluka dolazi nešto više od nedelju dana pre planiranog lansiranja misije Artemis II, koja ima za cilj let oko Meseca.

Administrator NASA Jared Isaacman otvorio je seriju sastanaka sa ugovaračima u sedištu agencije u Vašingtonu, iznevši viziju o pokretanju dve misije sletanja na Mesec godišnje. Prema njegovim navodima, cilj je uspostavljanje polutrajne prisutnosti astronauta na površini Meseca radi istraživanja, naučnih ispitivanja i razvoja tehnologija koje bi omogućile buduće letove ka Marsu.

Isaacman je istakao da je pristup izgradnji baze postepen, sa ciljem smanjenja rizika i sticanja iskustva. On je uporedio ovaj pristup sa strategijom korišćenom tokom Apolo programa u šezdesetim godinama prošlog veka, ali je naglasio da se sada ne radi samo o simboličnom sletanju, već o ostanku i razvoju infrastrukture za produženi boravak.

U okviru planiranih aktivnosti, NASA namerava da sarađuje sa najmanje dva različita provajdera lansiranja kako bi omogućila kontinuirano slanje astronauta i opreme na Mesec. Predviđeno je da budu izgrađene habitabilne jedinice i vozila za kretanje po površini, kao i postavljanje izvora energije potrebnih za dugotrajniji rad. Detalji o tačnim rokovima, tehničkim rešenjima i listi učesnika u projektu još nisu u potpunosti precizirani, a razgovori sa potencijalnim partnerima su u toku.

Ovaj projekat deo je šire strategije istraživanja Meseca, koja uključuje ranije najavljene misije i saradnju sa međunarodnim partnerima. Baza u blizini južnog pola odabrana je zbog potencijalnog prisustva leda i povoljnijih uslova za duži boravak ljudi. NASA navodi da će iskustva sa Meseca biti korišćena kao poligon za razvoj tehnologija potrebnih za eventualno slanje ljudske posade na Mars.

Međunarodni mediji prenose da će sledeći koraci zavisiti od uspeha narednih Artemis misija i od saradnje sa privatnim i međunarodnim organizacijama. Agencija za sada nije objavila detaljan vremenski okvir za završetak izgradnje baze, ali ističe da je cilj povećanje učestalosti misija i uspostavljanje stalnog prisustva na Mesecu.

Prema navodima advokata, zahtev za odštetu usled pritvora u Salvadoru podnet saveznom sudu u SAD

Venecuelanski državljanin Neijerver Adrijan Leon Rengel podneo je tužbu protiv Sjedinjenih Američkih Država, zahtevajući odštetu u iznosu od najmanje 1,3 miliona dolara zbog, kako navodi, uslova tokom pritvora u zatvoru CECOT u El Salvadoru. Prema dostupnim informacijama, Leon Rengel (28) je deportovan iz SAD i tokom 2025. godine proveo oko četiri meseca u ovom zatvoru pre nego što je oslobođen u okviru razmene zatvorenika u julu iste godine.

Kako je naveo u intervjuu međunarodnim medijima, Leon Rengel je opisao uslove tokom boravka u zatvoru kao izuzetno teške. Prema njegovim tvrdnjama, on i drugi pritvorenici su bili izloženi fizičkom zlostavljanju i neadekvatnim higijenskim uslovima, uključujući upotrebu iste vode za piće i kupanje. Takođe je naveo da su mu zatvorski čuvari saopštili da će ostati zatvoren do 90 godina, što je izazvalo ozbiljne psihološke posledice.

Leon Rengel je jedan od više stotina venecuelanskih državljana koji su deportovani iz SAD u El Salvador i koji su, prema navodima, tokom boravka u CECOT zatvoru bili u potpunoj izolaciji. Njihovo puštanje na slobodu usledilo je nakon razmene zatvorenika između država u julu 2025. godine.

Izveštaj međunarodne organizacije za ljudska prava navodi da su pritvorenici u CECOT zatvoru bili izloženi fizičkom i psihološkom pritisku, sa slučajevima zlostavljanja koji su dokumentovani tokom trajanja pritvora. Pojedini izvori navode i ozbiljne navode o seksualnom zlostavljanju, ali nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje.

Tužba protiv SAD je podneta federalnom sudu, a advokati Leon Rengela navode da traže odštetu zbog uslova tokom pritvora i posledica koje je pritvor imao na njegov psihološki i fizički integritet. Zvaničnici SAD do sada nisu javno komentarisali ovu tužbu.

Zatvor CECOT u El Salvadoru poznat je kao objekat visokog stepena bezbednosti, a više međunarodnih organizacija prethodno je izražavalo zabrinutost zbog uslova u ovom zatvoru. Do ovog trenutka, Leon Rengel je prvi poznati bivši pritvorenik ovog objekta koji je pokrenuo pravni postupak protiv SAD tražeći odštetu.

Državni i okružni organi tvrde da im je uskraćen pristup dokazima u istragama o smrtnim slučajevima tokom operacija federalnih agencija, navodi se u tužbi

Zvaničnici Minnesote i okruga Hennepin podneli su tužbu protiv saveznih institucija tvrdeći da im je onemogućen pristup ključnim dokazima u istragama o smrtnim ishodima prilikom intervencija federalnih agenata. Tužba je predata Okružnom sudu u Vašingtonu, navodi se u zvaničnim informacijama.

Kako je saopšteno, državni tužilac Minnesote Keith Ellison, okružni tužilac Hennepina Mary Moriarty i superintendent Biroa za kriminalistička ispitivanja Drew Evans navode da su Ministarstvo pravde i Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD ograničili uvid državnim istražiteljima u dokaze neophodne za sprovođenje istraga.

Tužba se odnosi na slučajeve u kojima su federalni agenti bili umešani u smrtonosne incidente, uključujući događaje u kojima su smrtno stradali Renee Good, Alex Pretti i Julio Cesar Sosa-Celis. Zvaničnici Minnesote tvrde da je pristup dokazima potreban kako bi se omogućila nezavisna i transparentna istraga okolnosti pod kojima su se incidenti desili.

U podnetoj tužbi navodi se da su organi Minnesote pokušali da dobiju pristup relevantnoj dokumentaciji, ali da su im federalne institucije iz različitih razloga onemogućile uvid. Između ostalog, navodi se da je uskraćena mogućnost analize balističkih dokaza i forenzičkih materijala, što, prema tužiteljima, otežava sprovođenje efikasne i nepristrasne istrage.

Prema informacijama iz tužbe, državni i lokalni zvaničnici napominju da je saradnja između federalnih i državnih organa od ključnog značaja za poverenje javnosti i transparentnost postupaka. Takođe se ističe potreba za saradnjom u slučajevima kada su u pitanju događaji sa ozbiljnim posledicama po ljudski život.

Iz Ministarstva pravde i Ministarstva za unutrašnju bezbednost, prema dostupnim podacima, do sada nije bilo zvaničnih komentara povodom podnete tužbe. Nije poznato kada bi sud mogao doneti odluku o ovom slučaju.

Slučajevi na koje se tužba odnosi izazvali su pažnju javnosti u Minnesoti, a porodice žrtava i lokalne zajednice ranije su zatražile detaljnu istragu i utvrđivanje svih okolnosti. Zvaničnici navode da bez pristupa svim relevantnim dokazima nije moguće sprovesti sveobuhvatnu i nezavisnu istragu.

Ovakve pravne inicijative ukazuju na postojeće izazove u odnosima između saveznih i državnih institucija, posebno u slučajevima gde su u pitanju incidenti sa smrtnim ishodom tokom intervencija federalnih službi.