Zbog bezbednosnih rizika povezanih sa baterijama, sve više aviokompanija uvodi zabrane.

Više američkih aviokompanija, uključujući Delta i United Airlines, nedavno je zabranilo ukrcavanje humanoidnih i životinjskih robota na svoje letove. Ova odluka, koja je stupila na snagu krajem jula ove godine, primarno je motivisana zabrinutošću za bezbednost baterija koje pokreću ove uređaje.

Bezbednosni rizici kao glavni razlog

Delta Air Lines i United Airlines su među prvima koji su uveli ovakve mere, ističući da roboti opremljeni litijum-jonskim baterijama mogu predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik. Ove baterije, ako premaše dozvoljene granice vat-sati, mogu izazvati požare i druge opasnosti tokom leta.

Osim toga, JetBlue i American Airlines još uvek nisu uveli slične zabrane, ali situaciju pažljivo prate. Stručnjaci predviđaju da bi, ukoliko tehnologija humanoidnih robota postane šire prihvaćena, moglo doći do dodatnih regulativa u ovoj oblasti.

Nakon što je izgubio pravnu bitku, bivši predsednik se obratio Vrhovnom sudu tražeći reviziju presude.

Tramp se obraća Vrhovnom sudu

Dve nedelje nakon što je izgubio pravnu bitku i bio naložen da isplati 5 miliona dolara E. Jean Carroll za seksualno zlostavljanje i klevetu, Donald Tramp se sada obraća Vrhovnom sudu. Cilj je poništavanje odvojene presude koja ga tereti za klevetu u iznosu od 83,3 miliona dolara. Ove presude su deo građanskih suđenja održanih 2023. i 2024. godine, gde su porote zaključile da postoji pretežna verovatnoća da je Tramp odgovoran.

Detalji suđenja i optužbe

U prvom suđenju, porota je zaključila da je Tramp seksualno zlostavljao Carroll tokom susreta devedesetih godina, te da ju je naknadno klevetao nakon što je ona to javno objavila 2019. godine. U drugom suđenju, Tramp je proglašen krivim za odvojene izjave date tokom svog prvog mandata, uključujući nazivanje Carroll „ludom ženom“ i tvrdnje da je nikada nije sreo. On je ponovio slične demantije u javnim nastupima, društvenim mrežama i na sudu, što su advokati Carroll iskoristili kao argument u njenoj tužbi.

Peti put ove godine centralna banka odlučila je da ne menja osnovnu kamatnu stopu, uprkos povećanim troškovima energije.

Federalna rezerva SAD saopštila je u sredu da neće menjati svoju osnovnu kamatnu stopu, signalizirajući da očekuje smirivanje inflacije uprkos većim troškovima energije zbog rata u Iranu. Ovo je peti put zaredom ove godine da centralna banka drži stope nepromenjene. Poslednji put kada su zvaničnici Feda glasali za promenu kamatnih stopa bilo je u decembru 2025. godine, kada je ključna stopa smanjena za 0,25 procentnih poena.

Očekivanja i dalje na oprezu

Unatoč trenutnom zadržavanju stopa, mogućnost povećanja kamatnih stopa kasnije ove godine nije isključena. Inflacija, koja i dalje premašuje ciljanih 2% godišnje od strane centralne banke, mogla bi ponovo početi rasti ako se tenzije na Bliskom istoku nastave, što bi moglo dovesti do daljeg povećanja cena energije.

Po rečima Marka Zandija, glavnog ekonomiste u Moody’s Analytics, ‘Kada imate šok u snabdevanju kao što je rat u Iranu, udžbenik kaže da ne podižete stope osim ako se inflacijska očekivanja ne povećavaju jer će inflacija nestati čim šok prestane.’

Predsednik Feda Kevin Warsh održao je konferenciju za novinare u 14:30 po istočnom vremenu kako bi diskutovao o odluci.