Administracija Donalda Trampa planira smanjenje prisustva američkih vojnika u Evropi, a odluku očekuju NATO saveznici.

Administracija predsednika Donalda Trampa priprema plan za povlačenje dela američke vojske iz Evrope. Prema dostupnim informacijama, Pentagon razmatra smanjenje broja vojnika za oko 5.000, što je izazvalo ozbiljne reakcije među NATO saveznicima širom kontinenta. Tema povlačenje američke vojske iz Evrope postala je centralna tačka diplomatskih razgovora, jer se evropske članice brinu o mogućem uticaju na bezbednost regiona.

Prema izveštajima, najveći broj vojnika za povlačenje odnosiće se na Nemačku, dok je prethodno postojala bojazan da bi Pentagon mogao da smanji prisustvo i za 25.000 vojnika od ukupno 80.000 koliko ih je trenutno raspoređeno u Evropi. Ove informacije su izazvale zabrinutost i nagađanja među saveznicima, ali najnoviji plan ipak predviđa znatno manji broj povučenih vojnika.

Povlačenje američke vojske iz Evrope: detalji predloga

Iako je tema povlačenje američke vojske iz Evrope već ranije otvarana u javnosti, aktuelni plan stavlja novi fokus na odnose između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih partnera. Izvori bliski administraciji navode da je broj od 5.000 vojnika izabran tako da umiri zabrinute članice NATO-a, koje su se pribojavale mnogo većeg smanjenja. Najveći deo ovih promena trebalo bi da pogodi Nemačku, koja ima centralnu ulogu u raspoređivanju američkih snaga na evropskom tlu.

U međuvremenu, konačnu odluku o sprovođenju ovog plana doneće sam predsednik Tramp. On je u više navrata javno isticao nezadovoljstvo zbog, kako navodi, nedovoljne podrške evropskih država Sjedinjenim Državama i Izraelu tokom aktuelnih tenzija sa Iranom. Zbog toga, najavljeno povlačenje ima i političku dimenziju koja prevazilazi isključivo vojno-strateške razloge.

Očekivanja NATO saveznika i naredni koraci

Evropske zemlje, članice NATO-a, sa pažnjom prate razvoj situacije. Iako je najavljena brojka od 5.000 manja od prvobitnih strahovanja, povlačenje američke vojske iz Evrope i dalje otvara brojna pitanja o bezbednosti i budućoj strategiji alijanse. Osim toga, plan dolazi u trenutku pojačanih međunarodnih tenzija, što dodatno komplikuje donošenje konačne odluke.

S obzirom na to da je krajnja odluka još uvek u rukama predsednika Trampa, mnogi analitičari smatraju da će naredni dani biti ključni za razjašnjavanje daljih koraka Pentagona i reakcija evropskih partnera. Konačna odluka biće doneta nakon dodatnih konsultacija, a saveznici očekuju jasne smernice o budućem vojnom prisustvu Sjedinjenih Država u Evropi.

Premijer Izraela predložio saradnju svim jevrejskim partijama, ističući da je iranska pretnja zajednički izazov

Izraelski premijer u tehničkom mandatu Benjamin Netanjahu pozvao je danas svog političkog rivala Gadija Ajzenkota da formiraju vladu nacionalnog jedinstva, ističući da je pretnja Irana prioritet za bezbednost zemlje. Prema njegovoj zvaničnoj izjavi, vlada jedinstva u kojoj bi učestvovale sve jevrejske partije treba da bude odgovor na, kako tvrdi, rastuće aktivnosti Irana na obnovi nuklearnog programa.

Netanjahu je u video obraćanju poručio Ajzenkotu da je spreman na razgovore bez ikakvih preduslova kako bi se razgovaralo o bezbednosti Izraela i budućim koracima vlade. Takođe je naveo da ključno pitanje regrutacije može biti rešeno u saradnji sa predstavnicima ortodoksne Haredi zajednice. Prema njegovim rečima, vlada koja bi se oslanjala na arapske stranke ne bi mogla da odgovori na pretnje iz Irana.

Netanjahu: Vlada jedinstva kao nužan odgovor na Iran

Netanjahu je naglasio da je Iran u fazi obnove svog nuklearnog programa i upozorio da bi ta zemlja mogla upotrebiti nuklearno oružje protiv Izraela. On je podsetio da su tokom prošle godine sprovedene dve operacije protiv Irana, za koje tvrdi da su uklonile neposrednu opasnost od uništenja. “Moramo jednom za svagda da uklonimo pretnju Irana i obezbedimo sigurnost Izraela,” istakao je premijer u izjavi.

Prema njegovim rečima, jedinstvo političkih snaga je ključ u suočavanju sa izazovima koji dolaze iz regiona. Vlada jedinstva treba da omogući brže donošenje odluka u vezi sa bezbednosnim pitanjima i da pokaže jedinstven stav svih jevrejskih partija.

Očekivanja i reakcije na predlog o vladi jedinstva

Iako Netanjahu nije postavio nikakve posebne uslove za razgovor sa Ajzenkotom, pozvao je sve relevantne aktere da se uključe u dijalog. Njegov predlog dolazi u trenutku kada su tenzije sa Iranom u porastu, a izraelska javnost prati razvoj situacije sa zabrinutošću.

Takođe, pitanje regrutacije i odnosa sa ortodoksnim Haredi Jevrejima ostaje jedna od tema koje zahtevaju kompromis i zajednički pristup. Netanjahu smatra da je moguće pronaći rešenje kroz saradnju svih relevantnih političkih faktora.

Konačno, ostaje da se vidi kako će vlada jedinstva biti prihvaćena u političkom spektru Izraela i da li će poziv premijera naići na podršku ključnih aktera. Pretnja Irana, prema Netanjahuu, zahteva odlučan i jedinstven nacionalni odgovor.

Partija za životinje predstavila Miru Marković kao kandidatkinju za predsedničke izbore u Francuskoj 2027. godine.

Mira Marković, suosnivačica i portparolka Partije za životinje, najavila je da će biti kandidatkinja na predsedničkim izborima u Francuskoj 2027. godine. Ova informacija postala je aktuelna nakon što je na prvom zvaničnom predizbornom skupu u desetom pariskom arondismanu Marković predstavljena kao kandidatkinja stranke. Prema saopštenju partije, životinje su godinama bile zanemarene u političkim programima, a Mira Marković sada ističe važnost njihovih prava na nacionalnom nivou.

Partija za životinje širi uticaj u Francuskoj

Na izborima 2022. godine, Partija za životinje nije uspela da sakupi zakonski propisanih 500 potpisa podrške, što je bio uslov za zvaničnu kandidaturu. Situacija se, međutim, promenila — partija sada ima oko 4.000 članova i proširila je svoje prisustvo širom zemlje. Takođe, na poslednjim lokalnim izborima, stranka je imala 28 izabranih kandidata, što je za ovu organizaciju značajan napredak. Jubilej od deset godina postojanja bio je povod za prvi veći skup na kojem je Mira Marković najavila svoje ambicije na nacionalnom nivou.

Predsednički izbori 2027. godine: Marković želi da nasledi Makrona

Kandidatura Mire Marković za predsednicu Francuske u centru je pažnje, jer predstavlja retku situaciju da osoba srpskog porekla bude istaknuta u ovako velikoj političkoj trci. Partija za životinje ističe da planira da okupi široku podršku do 2027. godine, kako bi obezbedila potrebne potpise. Takođe, stranka navodi da su životinjska prava tema koja dobija sve više pažnje, pa očekuju bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore.

Šta očekuje Partiju za životinje na izborima 2027.

Na izborima 2022. godine, Partija za životinje nije uspela da se kvalifikuje, ali podaci pokazuju da je Marković tada osvojila skoro pola miliona glasova. Ovaj rezultat daje dodatni podsticaj stranci za predstojeću kampanju. Pored toga, njihova strategija uključuje širenje mreže podrške i jasno predstavljanje svojih ciljeva javnosti, sa fokusom na prava životinja i ekološke teme. Kako se predsednički izbori budu približavali, očekuje se da Mira Marković i Partija za životinje budu još vidljiviji na političkoj sceni Francuske.