Zvaničnici najavili digitalno potpisivanje dokumenta, sadržaj sporazuma biće objavljen krajem nedelje

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens izjavio je u ponedeljak da su SAD i Iran već digitalno potpisale mirovni sporazum kojim se okončava njihov troipomesečni rat, kako je saopšteno. Vens je ovu informaciju izneo tokom gostovanja u jutarnjem programu na nacionalnoj televiziji, navodeći da je sporazum zaključen uoči zvanične ceremonije koja je planirana za petak u Švajcarskoj.

Nije precizirano da li se radi o konačnom mirovnom sporazumu ili o preliminarnom memorandumu o razumevanju, što ostavlja otvorenim brojna pitanja. Prema rečima Vensa, detalji dokumenta biće objavljeni kasnije ove nedelje. Zvaničnici nisu potvrdili da li je potpisivanje sporazuma automatski uticalo na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i ukidanje američke blokade iranskih luka, niti da li je time započet šezdesetodnevni period tehničkih pregovora.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je najavio mogućnost otvaranja Ormuskog moreuza u petak, a očekuje se da će ove nedelje razgovarati sa liderima G7 zemalja u Francuskoj o organizaciji uklanjanja mina iz tog područja. Zvaničnici navode da će brodovi uskoro moći da prolaze kroz moreuz, ali detalji o logistici i bezbednosti još nisu poznati.

“Sporazum je digitalno potpisan, a sve ostale informacije biće dostupne javnosti kada za to dođe vreme”, izjavio je Džej Di Vens u zvaničnom obraćanju.

Prema podacima tržišta nekretnina, osnovne kuće u 242 grada SAD-a dostigle su vrednost od najmanje milion dolara, navode analitičari

Cene stambenih nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama nastavile su da rastu, a prema najnovijoj analizi tržišta, u 242 grada sada početne, odnosno osnovne kuće dostižu vrednost od najmanje milion dolara. Ovu informaciju objavili su analitičari na osnovu aktuelnih podataka o tržištu nekretnina.

Broj gradova sa početnim kućama čija vrednost prelazi milion dolara uvećan je tri puta u odnosu na 2020. godinu. U analizi se navodi da se početnom kućom smatra objekat koji se nalazi u donjoj trećini vrednosti nekretnina na lokalnom tržištu.

Tokom pandemije cene nekretnina su beležile značajan rast, usled manjka ponude i povećane tražnje, kao i uslova sa niskim kamatnim stopama na stambene kredite. “Pandemija je promenila cenovnu osnovu za kupovinu kuće, pa su osnovne kuće vredne milion dolara sada prisutne u više od dve desetine saveznih država, a ne samo u pojedinim priobalnim područjima”, izjavila je Kara Ng, ekonomista firme za analizu tržišta nekretnina.

Uprkos tome, tipična početna kuća na nivou cele zemlje i dalje ima znatno nižu cenu, koja iznosi nešto manje od 199.000 dolara, navode analitičari. Srednja vrednost svih kuća u SAD-u procenjuje se na skoro 418.000 dolara, prema podacima nacionalnog udruženja za promet nekretninama.

Podaci sa tržišta ukazuju da je za kupovinu prosečne kuće u SAD-u potrebna godišnja zarada od približno 117.000 dolara. Domaćinstvo sa prosečnim primanjima bi, prema izveštajima firme za analizu tržišta, moralo da izdvoji 40% svojih godišnjih prihoda za otplatu stambenog kredita za kuću prosečne vrednosti, dok se savetuje da ovaj izdatak ne prelazi 30% prihoda, uz pretpostavku da se 15% vrednosti kuće isplaćuje prilikom kupovine.

Najveći broj gradova sa početnim kućama vrednim milion dolara nalazi se u Kaliforniji, gde je takvih gradova, prema analizi, ukupno 105. Ovakvi trendovi primećeni su i u regionu severoistoka SAD-a, gde, prema rečima analitičara, nedostatak novih stambenih objekata utiče na rast cena. Sa druge strane, u južnim američkim državama izgradnja novih kuća dovela je do usporavanja rasta cena u toj oblasti.

Prema dostupnim podacima, najmanje jedan grad sa početnim kućama vrednim milion dolara sada postoji u 26 saveznih država, dok je pre pandemije takvih bilo u devet država. Ovi trendovi upućuju na širenje visokih cena početnih kuća i van tradicionalno najskupljih tržišta.

Premijer Starmer potvrdio plan vlade, zabrana bi obuhvatila glavne platforme i određene funkcije, primena se očekuje 2027. godine

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva objavila je 15. juna 2026. godine plan prema kojem bi deci mlađoj od 16 godina bio zabranjen pristup društvenim mrežama. Premijer Keir Starmer saopštio je da će predloženi zakon obuhvatiti zabranu korišćenja popularnih aplikacija kao što su Snapchat, TikTok, YouTube, Instagram, Facebook i X, dok bi određene funkcije, uključujući livestreaming i komunikaciju sa nepoznatim osobama, takođe bile blokirane. Prema izjavama vlade, zabrana bi se odnosila i na određene gejming sajtove, s ciljem zaštite dece od sadržaja za koji se navodi da može biti „dizajniran da izazove zavisnost”.

Starmer je istakao da će novi propisi ići dalje od mera koje su uvele druge države, pozivajući se na potrebu da se deca zaštite od potencijalno štetnog sadržaja na internetu. Pored zabrane pristupa društvenim mrežama, planirano je i da osobama mlađim od 18 godina bude zabranjeno korišćenje veštačke inteligencije za kreiranje „romantičnih saputnika”, iako detalji ove odredbe i način njene primene još nisu precizirani.

Predložena regulativa prenosi odgovornost na tehnološke kompanije, koje bi morale da obezbede da mlađi od 16 godina ne koriste njihove platforme. U slučaju nepoštovanja novih pravila, kompanijama prete značajne novčane kazne. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva najavila je da će zakon biti upućen parlamentu do kraja decembra 2026. godine, a da bi, u slučaju usvajanja, mogao da stupi na snagu u proleće 2027. godine.

Portparoli vlade navode da bi određene aplikacije za poruke, kao što je WhatsApp, i dalje bile dostupne deci, dok bi zabrana prvenstveno bila usmerena na platforme za deljenje sadržaja i društvenu interakciju sa nepoznatim osobama. Za sada nije objavljeno više detalja o tehničkoj realizaciji ovih mera.

Ovaj korak Ujedinjenog Kraljevstva dolazi nakon što su i druge zemlje, među kojima je Australija, već uvele slične zabrane za mlađe korisnike društvenih mreža. Pitanje zaštite dece na internetu poslednjih godina sve češće je predmet javnih rasprava i zakonodavnih inicijativa u više država.

Vlada navodi da je cilj novih propisa da se smanji izloženost mladih štetnim ili zavisničkim sadržajima i da se ojača odgovornost tehnoloških kompanija kada je reč o bezbednosti korisnika mlađih od 16 godina. Dalji detalji o sprovođenju i kontroli biće poznati nakon razmatranja zakona u parlamentu.