Rukovodstvo NPR potvrdilo dve velike donacije, uključujući 80 miliona od filantropkinje, dok su sredstva iz Kongresa umanjena

Nacionalni javni radio (NPR) saopštio je da je primio dve velike donacije ukupne vrednosti 113 miliona dolara, nakon što su u 2025. godini smanjena sredstva iz državnog budžeta. Prema zvaničnim informacijama, među donatorima je i filantropkinja Konni Balmer koja je izdvojila 80 miliona dolara, što je najveća pojedinačna donacija od strane živućeg donatora u istoriji ove organizacije. NPR je naveo da će ova sredstva biti usmerena na unapređenje digitalne tehnologije i povećanje angažovanja publike na različitim platformama.

Konnija Balmer, bivša članica upravnog odbora NPR, izjavila je da smatra da je informisana javnost temelj društva i da je za demokratiju važno postojanje nezavisnog novinarstva. “Nadam se da će ova podrška omogućiti NPR da nastavi sa inovacijama i jačanjem nacionalne mreže”, navela je Balmer u zvaničnom saopštenju.

Druga donacija, u vrednosti od 33 miliona dolara, stigla je od anonimnog donatora. Izvršna direktorka NPR, Ketrin Meher, izjavila je da će ove humanitarne donacije omogućiti mreži i njenim regionalnim stanicama finansijsku stabilnost u narednim decenijama.

Kongres Sjedinjenih Američkih Država je tokom leta prethodne godine smanjio sredstva za javno emitovanje za 1,1 milijardu dolara, što je uticalo na 246 NPR stanica i veliki broj PBS centara. Mnoge regionalne stanice su se zbog toga suočile sa izazovima u obezbeđivanju redovnog finansiranja.

Prema dostupnim informacijama, ranije ovog meseca je federalni sud doneo odluku da je izvršna naredba tadašnjeg predsednika SAD, kojom su sredstva za NPR i PBS značajno umanjena, bila protivna Prvom amandmanu, jer je predstavljala pokušaj da se sankcionišu mediji zbog njihovog izveštavanja. Ipak, ovom odlukom nisu vraćena sredstva stanicama koje su pogođene smanjenjem budžeta.

U zvaničnom obraćanju, Ketrin Meher je istakla da i pored sudske odluke kojom je osporena izvršna naredba, realnost političkog smanjenja budžeta ostaje i dalje izazov za nacionalnu mrežu i njene partnere. NPR planira da donacije iskoristi za strateške ciljeve, uključujući digitalni razvoj i održivost mreže.

Policija i tužilaštvo sprovode istragu, napadača savladao zaposleni škole uz pomoć kolega

Devet osoba je ubijeno, a 17 ranjeno u napadu koji se dogodio 12.06.2024. godine u osnovnoj školi u Kahramanmarašu, Turska, kada je učenik osmog razreda (14) otvorio vatru na učenike i nastavnike, prema navodima policijskih izvora. Među žrtvama su osam učenika i jedna nastavnica.

Napadača je savladao Nedžmetin Bekči, zaposleni u školskoj kuhinji i roditelj učenika, koji je reagovao nakon što je začuo pucnje. “Uleteo sam u školu kroz zadnji ulaz i uz pomoć dvoje nastavnika i radnika u kantini uspeo da ga savladam”, izjavio je Bekči. Prema njegovim rečima, oružje je, kako se veruje, uzeto od oca učenika.

Policija je brzo intervenisala i obezbedila mesto događaja, dok su povređeni prevezeni u bolnicu. Tužilaštvo je pokrenulo istragu o okolnostima napada, a identitet napadača, kao maloletnog lica, nije saopšten javnosti.

“Istraga je u toku”, naveli su iz policije, dok se motiv napada i dalje utvrđuje. Škola je privremeno zatvorena, a porodice žrtava i povređenih su obaveštene.

Lokalne vlasti apeluju na građane da ne šire neproverene informacije i da poštuju privatnost žrtava i njihovih porodica.

Nadležni analiziraju bezbednosne propuste, iskustvo Srbije navodi na uvođenje naprednih mera zaštite

Druga pucnjava u školskoj ustanovi zabeležena je u Turskoj u kratkom vremenskom periodu, prema navodima zvaničnih izvora, što je izazvalo zabrinutost zbog širenja ovog oblika nasilja u regionu Istočnog Mediterana. Incident se dogodio 15.04.2026. godine i duboko je pogodio javnost, podsećajući na slične slučajeve iz drugih zemalja, uključujući Srbiju.

Prema dostupnim informacijama, u oba turska slučaja napadači su bili učenici koji su imali pristup unutrašnjosti školske zgrade, što je ukazalo na ranjivost postojećih bezbednosnih mera. Nadležni ističu da tradicionalni sistemi zaštite, poput zaključanih kapija, nisu dovoljni kada pretnja dolazi iznutra. Stručnjaci upozoravaju da je psihološki efekat ovakvih događaja na građane izuzetno štetan i da je potrebno redefinisati pojam „bezbednih zona“ u školama.

Iskustvo Srbije iz 2023. godine, kada je došlo do pucnjave u osnovnoj školi u Beogradu, pokazuje da je pravovremena reakcija i unapređenje tehničkih mera od ključnog značaja. Nakon ovog događaja, u Beogradu je uveden napredni sistem video-nadzora sa veštačkom inteligencijom u osnovnim školama, s ciljem brže detekcije i reagovanja na potencijalne pretnje.

Nadležni ističu da insajderske pretnje često prolaze neprimećeno sve do samog čina, jer se maloletnici ne percipiraju kao rizik, a mentalno stanje i planiranje napada teško se prepoznaju bez sistemske podrške. U trenutnim analizama naglašeno je da je brzina reakcije presudna i da „zlatni sekund“ može spasiti živote.

„Implementacija savremenih tehničkih rešenja u školama služi kao model za prevenciju ovakvih incidenata“, navode bezbednosni eksperti. Takođe je istaknuto da je nerealno očekivati od nastavnika i obezbeđenja da samostalno prepoznaju i spreče ovakve napade bez podrške tehnologije i jasnih procedura.

Nadležni u Turskoj i drugim državama analiziraju mere koje su primenjene u Srbiji, a stručnjaci smatraju da je integracija modernih sistema zaštite neophodna kako bi se obezbedila sigurnost učenika i zaposlenih u obrazovnim ustanovama.