Seizmološki zavod Italije saopštio da nema prijavljenih povreda, nadležne službe proveravaju teren

Zemljotres jačine 3,6 stepeni po Rihterovoj skali registrovan je jutros u italijanskoj regiji Kampanija, saopštio je italijanski seizmološki zavod. Epicentar potresa zabeležen je na dubini od tri kilometra, na udaljenosti od dva kilometra od mesta Pocuoli. Prema dostupnim informacijama, potres se osetio i u Napulju, gde su stanovnici, posebno na višim spratovima zgrada, prijavili podrhtavanje tla.

Nadležne službe su odmah izašle na teren i započele proveru stanja, navodi se u saopštenju. Do ovog trenutka nema zvaničnih podataka o eventualnim povredama stanovništva niti o materijalnoj šteti. Nadležne službe nastavljaju sa nadzorom situacije i prikupljanjem informacija sa terena.

Prema navodima seizmološkog zavoda, podrhtavanje je najizraženije registrovano u blizini epicentra, ali je potres bio dovoljno snažan da ga osete i stanovnici okolnog područja, uključujući i grad Napulj.

“Za sada nema prijavljenih povreda niti materijalne štete, a službe su i dalje na terenu”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Nadležne službe sprovode istragu, ulice prekrivene prašinom, građani u panici napustili objekte

Dva snažna zemljotresa pogodila su prestonicu Venecuele, Karakas, u sredu uveče sa razmakom od svega 39 sekundi, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Prema dostupnim informacijama, zemljotresi su izazvali ozbiljna oštećenja na zgradama, dok su građani u panici napuštali objekte zbog opasnosti od urušavanja.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vidi urušavanje zgrada i oblaci prašine koji prekrivaju gradske ulice. Građani su viđeni kako beže na sigurno dok se tlo treslo, a materijalna šteta je vidljiva na više lokacija širom grada.

Nadležne službe su odmah izašle na teren i započele istragu o uzrocima i posledicama zemljotresa. Prema navodima iz zvaničnih izvora, u toku je procena štete na objektima i infrastrukturi, a ekipe su angažovane na evakuaciji stanovništva iz najugroženijih oblasti.

“Svi raspoloživi resursi su stavljeni u pripravnost i radimo na obezbeđivanju građana i utvrđivanju stepena oštećenja”, navedeno je u saopštenju nadležnih službi.

Trenutno nema zvaničnih informacija o žrtvama ili povređenima, a nadležne institucije apeluju na građane da prate uputstva i ostanu van oštećenih objekata dok traje procena bezbednosti.

Predlog o povlačenju američkih snaga iz sukoba sa Iranom odbijen u Senatu, izveštavaju međunarodni mediji

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je u sredu uveče predlog kojim bi se ograničila ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u vođenju vojnih operacija protiv Irana. Glasanje je završeno sa 50 glasova protiv i 47 za, a dva republikanska senatora, Suzan Kolins i Lisa Murkovski, podržala su predlog zajedno sa većinom demokratskih senatora. Republikanski senator Rand Pol bio je uzdržan, dok je demokratski senator Džon Feterment glasao protiv.

Predlog, koji je podneo demokratski senator Tim Kejn, predviđao je da predsednik bude obavezan da povuče američke oružane snage iz bilo kakvih neprijateljstava protiv Irana, osim ako za to ne postoji izričito odobrenje Kongresa. Prema navodima iz Senata, ovaj predlog je deo šireg nastojanja da se pojača nadzor Kongresa nad upotrebom vojne sile u inostranstvu.

Samo dan ranije, četiri republikanska senatora su podržala sličnu rezoluciju koju je prethodno usvojio Predstavnički dom, čime je omogućeno njeno usvajanje tesnom većinom. Ti isti republikanci su u prethodnom mesecu glasali za nastavak procedure u vezi sa Kejnovom rezolucijom, što je označeno kao prvi put da je ovakav predlog prošao proceduralnu prepreku u Senatu nakon više neuspešnih pokušaja.

Iako bi usvajanje rezolucije formalno ograničilo mogućnost predsednika da koristi vojnu silu protiv Irana bez saglasnosti Kongresa, njen praktični efekat je neizvestan, jer bi predsednik Tramp, prema ocenama senatskih izvora, verovatno iskoristio pravo veta. Administracija predsednika Trampa ističe da su trenutne mere u skladu sa zakonima i da su preduzete radi zaštite američkih interesa.

Debata oko ovlašćenja predsednika za upotrebu oružanih snaga bez prethodnog odobrenja Kongresa aktuelna je u američkoj politici već duže vreme, posebno u kontekstu napetosti sa Iranom i drugih međunarodnih izazova. Predstavnici obe partije izražavaju različite stavove po ovom pitanju, pri čemu deo senatora smatra da je neophodno veće uključivanje zakonodavne grane vlasti u odluke o vojnoj intervenciji.

Ovim glasanjem, Senat je potvrdio postojeću praksu u kojoj izvršna vlast ima značajnu slobodu u odlučivanju o upotrebi vojne sile, dok Kongres nastavlja da raspravlja o mogućim promenama u budućnosti. Prethodni pokušaji ograničenja predsedničkih ovlašćenja u ovom domenu više puta su nailazili na proceduralne prepreke ili nisu dobili potrebnu većinu.