Zvaničnici potvrdili slanje interne poruke zaposlenima, koja se odnosi na upotrebu poverljivih informacija

Osoblje Bele kuće primilo je tokom marta interni dopis kojim se upozorava na zabranu korišćenja poverljivih informacija za ulaganje na onlajn predikcionim tržištima. Prema navodima više predstavnika administracije, poruka je prosleđena 24.03.2026. godine i odnosi se na aktivnosti zaposlenih na platformama kao što su Kalshi ili Polymarket.

U dopisu, koji je potekao iz Kancelarije za upravljanje Belom kućom, navodi se da su u poslednje vreme medijski izveštaji ukazali na zabrinutost zbog mogućnosti da zvaničnici koriste informacije iz institucija za privatnu finansijsku dobit. “Krivično je delo koristiti ne-javne informacije za kupovinu ili prodaju ovih ugovora”, istaknuto je u poruci, uz dodatak da etička pravila službe zabranjuju upotrebu poverljivih podataka za ličnu korist zaposlenih ili trećih lica.

Dopis dalje precizira da je svako zloupotrebljavanje internih informacija radi finansijske koristi ozbiljan prekršaj i da neće biti tolerisano. Zaposlenima je savetovano da, ukoliko imaju bilo kakva pitanja, kontaktiraju pravnu kancelariju Bele kuće.

Ova interna komunikacija je, prema navodima zvaničnika, usledila nakon što je u javnosti izražena zabrinutost zbog mogućih rizika od sukoba interesa i etičkih problema u državnoj službi. Predstavnici uprave nisu naveli da li je sprovedena ili najavljena bilo kakva istraga u vezi sa konkretnim slučajevima, niti su izneli podatke o eventualnim prekršajima.

Dopis je, prema navodima izvora iz Bele kuće, deo šireg napora da se dodatno pojača svest o etičkim normama među zaposlenima u administraciji. Upotreba predikcionih tržišta, na kojima se može ulagati na ishod političkih, ekonomskih ili međunarodnih događaja, postala je predmet pažnje usled mogućnosti da osobe sa pristupom poverljivim informacijama utiču na rezultate ili ostvare ličnu korist.

Zaposlenima je još jednom ukazano na potrebu poštovanja svih važećih propisa i procedura u vezi sa upotrebom ne-javnih podataka. Prema navodima zvaničnika, ovaj dopis deo je redovnih aktivnosti koje za cilj imaju očuvanje poverenja u institucije i sprečavanje potencijalnih zloupotreba.

Sud u Sjedinjenim Državama presudio u korist novinara, zahteva vraćanje pristupa medijima u Ministarstvo odbrane

Savezni sudija u Sjedinjenim Državama doneo je odluku kojom nalaže Ministarstvu odbrane da povrati pristup novinarima nakon što je ranija odluka suda, kojom su ublažena stroga ograničenja za izveštavanje iz Pentagona, bila prekršena. Presuda dolazi nakon što je novinar zajedno sa međunarodnim medijima podneo tužbu, tvrdeći da su nova pravila Ministarstva odbrane suprotna ustavnim pravima na slobodu medija i pravično postupanje.

Prema navodima iz sudske odluke, Pentagon je u martu bio obavezan da ukine deo ograničenja za novinare sa akreditacijom, ali je nakon toga usvojio novu politiku koja je, prema mišljenju suda, ponovo onemogućila slobodan pristup izveštačima. Nova pravila su, kako se navodi, zahtevala da svi novinari budu u pratnji vladinih predstavnika i uklonila su redakcijska radna mesta iz zgrade Ministarstva odbrane.

Sudija Paul Friedman naglasio je da Ministarstvo odbrane ne može da reinstalira politiku koja je već proglašena nezakonitom, bez obzira na to kako je formalno preformulisana. “Ministarstvo ne može da ponovo uvede nezakonitu politiku pod izgovorom da preduzima ‘nove’ mere i očekuje od suda da to zanemari”, naveo je sudija u obrazloženju.

Prvobitna sudska odluka iz marta zaustavila je ograničenja koja su, prema izveštajima, navela više redakcija da napuste prostorije Ministarstva odbrane. Među izmenama koje su bile predmet spora bilo je i pravilo po kojem novinari više nisu mogli samostalno da ulaze u zgradu bez prethodne najave i pratnje. Sud je ocenio da novousvojena pravila ne predstavljaju suštinsku promenu i da nisu u skladu sa prethodnim nalogom suda.

Ministarstvo odbrane nije odmah reagovalo na presudu. Odluka suda znači da je Ministarstvo dužno da obezbedi prethodni nivo pristupa za sve novinare sa akreditacijom, dok se ne usvoji politika koja ispunjava ustavne i proceduralne zahteve. Sudska odluka deo je šire rasprave o transparentnosti i slobodi medija u izveštavanju o radu državnih institucija.

U periodu nakon uvođenja strožih mera, više medijskih kuća ograničilo je ili potpuno obustavilo izveštavanje iz samog Pentagona. Aktuelni pravni postupak i sudske odluke prate se kao važan test odnosa između državnih institucija i medija u Sjedinjenim Državama.

NATO jača ulogu na Arktiku, pregovori u toku, Rusija i Kina identifikovane kao glavne pretnje

NATO, Sjedinjene Američke Države, Danska i Grenland vode razgovore o budućnosti najvećeg ostrva na svetu i bezbednosnim izazovima na Arktiku, saopšteno je nakon sastanka generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Vašingtonu. U fokusu pregovora je status Grenlanda i ograničavanje uticaja Rusije i Kine u regionu.

Rute je istakao da postoji visok nivo saglasnosti sa američkom stranom o potrebi jačanja odbrane na Arktiku. “Slažem se sa ocenom predsednika Trampa da postoji veliki rizik od pojačanog angažovanja Rusije i Kine na Arktiku. Predsednik je u pravu, moramo se braniti”, naveo je Rute.

Prema njegovim rečima, NATO je još u januaru na Svetskom ekonomskom forumu utvrdio da Savez mora imati snažniju ulogu na Arktiku, uključujući i zaštitu Grenlanda. Kao deo tih aktivnosti, pokrenuta je inicijativa “Arktički stražar” sa ciljem jačanja koordinacije članica i unapređenja odbrane regiona.

Izjave dolaze nakon što je vršilac dužnosti danskog ministra spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio da Tramp nije odustao od svojih ambicija u vezi sa Grenlandom. Tramp je prethodnih dana ponovo kritikovao saveznike u NATO-u zbog nesaradnje tokom sukoba u Iranu i rasplamsao spor oko Grenlanda, poručivši: “Mi želimo Grenland. Oni nam ga ne žele dati. A ja sam rekao: ‘Doviđenja’.”

Ranije je Tramp više puta pretio mogućnošću aneksije Grenlanda, teritorije pod suverenitetom Danske, ali je naišao na protivljenje evropskih saveznika. NATO i dalje razmatra dalje korake, a bezbednost na Arktiku ostaje među prioritetima Saveza.