Veliki broj slučajeva trovanja hranom i povlačenje proizvoda izazvalo zabrinutost među biračima

Uticaj bezbednosti hrane na političku scenu

Predstojeći srednjoročni izbori u Sjedinjenim Američkim Državama dobijaju novi obrt, sa bezbednošću hrane kao centralnom temom. Tokom leta, SAD su zadesile velike epidemije trovanja hranom koje su rezultirale masovnim povlačenjem proizvoda, uključujući desetine hiljada kilograma uvezenog mesa.

Restorani poput Chipotle i Taco Bell privremeno su uklonili proizvode poput salate i jalapeños-a sa svojih menija kao meru predostrožnosti. Ovi potezi dolaze nakon što su naučnici za bezbednost hrane upozorili na smanjenje federalnih sredstava za javno zdravlje, što je, po njihovom mišljenju, doprinelo ovim problemima.

Političke implikacije sigurnosti hrane

Demokrate su iskoristile priliku da kritikuju republikance, optužujući ih za nemar prema nacionalnoj bezbednosti hrane, dok administracija predsednika Trumpa odbacuje te tvrdnje kao političko zastrašivanje. Ovo pitanje je postalo toliko važno da su čak i voditelji kasnonoćnih talk show programa šalili na račun simptoma trovanja hranom.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izvestili su o skoro 20,000 laboratorijski potvrđenih slučajeva bolesti povezanih sa ciklosporom u salati od maja do avgusta ove godine, što je znatno više u poređenju sa prethodnom godinom. Ovo je najveća zabeležena epidemija ovog parazita do sada.

Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvi incidenti mogli imati dugoročne posledice na poverenje javnosti u sigurnost hrane koju konzumiraju, a političari sve više pažnje posvećuju ovom pitanju.

@thedailyshow

Taco Bell heard “explosive diarrhea” and was like, “Yeah, must’ve been us” #DailyShow #TacoBell #Diarrhea

♬ original sound – The Daily Show

Američki ambasador otkrio da je Tramp ponudio Kini oružje tokom susreta sa Sijem, što bi moglo preokrenuti višedecenijsku politiku SAD prema Tajvanu.

Donald Tramp je tokom nedavne državne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Vašingtonu iznenadio ponudom koja bi mogla promeniti dosadašnje odnose dve svetske sile. Američki ambasador u Kini, Dejvid Perdju, izjavio je da je Tramp predložio Siju mogućnost da Kina kupi američko oružje, što bi, ako bi se ostvarilo, značajno uticalo na politiku Sjedinjenih Američkih Država prema Kini i Tajvanu.

Detalji razgovora Trampa i Sija u Beloj kući

Prema zvaničnim izjavama, Tramp je tokom samita u Beloj kući pokušao da umanji značaj prodaje oružja Tajvanu, navodeći da su takve transakcije redovna praksa Amerike širom sveta. Zatim je postavio pitanje Siju da li bi Kina bila zainteresovana za kupovinu američkog naoružanja. Ambasador Perdju je u emisiji na američkoj televiziji istakao da je Tramp otvorio vrata za potencijalnu prodaju oružja Kini, iako je naglasio da je mala verovatnoća da će do dogovora zaista doći. Ipak, ukoliko bi se to desilo, prodaja američkog oružja Kini bi mogla preokrenuti politiku Vašingtona koja je decenijama bila usmerena na podršku Tajvanu i ograničavanje kineskog pristupa američkoj tehnologiji.

Prodaja oružja Tajvanu: Trampov stav i reakcije

U nastavku razgovora, voditeljka je podsetila na zabrinutost američkih zakonodavaca zbog odlaganja paketa pomoći Tajvanu, posebno u svetlu pretnje iz Pekinga. Perdju je odbacio tvrdnje da se američka politika prema Tajvanu menja kako bi se udovoljilo kineskom predsedniku. Istakao je da je Trampov stav prema Tajvanu „snažan kao nikada do sada” i da je aktuelni predsednik prodao značajne količine oružja tom ostrvu. Prema Perdjuovim rečima, Tramp i Si nastavljaju razgovore o budućim isporukama američkog oružja Tajvanu. On je dodao da Tramp redovno ističe kako Amerika prodaje oružje mnogim državama, a kineskom predsedniku je direktno ponudio mogućnost saradnje u toj oblasti.

Uticaj na dugogodišnju politiku SAD prema Kini i Tajvanu

Prema važećim američkim zakonima, Sjedinjene Države su u obavezi da Tajvanu obezbede sredstva za samoodbranu, iako formalno ne priznaju ostrvo kao nezavisnu državu. Ipak, Amerika ostaje najvažniji neformalni saveznik Tajvana i njegov glavni snabdevač oružjem. Važno je napomenuti da većina američkih lidera nije direktno odgovorila na pitanje da li bi SAD vojno intervenisale u slučaju kineske invazije na Tajvan. Kina, s druge strane, kontinuirano vrši pritisak na Vašington da obustavi prodaju oružja Tajpeju. Taj pritisak bio je posebno izražen tokom poslednjeg samita Sija i Trampa u Pekingu, nakon čega su SAD pauzirale isporuku paketa vrednog 14 milijardi dolara.

Političke posledice i mogući razvoj situacije

Tramp je prodaju oružja Tajvanu opisao kao „veoma dobar pregovarački adut” u odnosima sa Kinom. Takođe, prema navodima kineskih državnih medija, Si Đinping je tokom privatnih razgovora u Beloj kući insistirao da Amerika zauzme čvršći stav protiv nezavisnosti Tajvana. Ako bi došlo do prodaje američkog oružja Kini, to bi značilo radikalan zaokret u američkoj politici prema ovom regionu i izazvalo bi ozbiljne reakcije na međunarodnoj sceni. Za sada, ova ideja ostaje samo deo razgovora iza zatvorenih vrata, ali otvara novo poglavlje u složenim odnosima između Vašingtona, Pekinga i Tajvana.

Donald Tramp planira nastavak pregovora između SAD i Irana u narednim danima, uz posredovanje Katara.

Novi talas diplomatske aktivnosti između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogao bi da obeleži ovu nedelju, jer je najavljeno da će pregovori s Iranom biti nastavljeni, prema najavama Donalda Trampa. Očekuje se da bi, uz posredovanje Katara, nova runda indirektnih razgovora mogla da počne već u ponedeljak.

Prema telefonskoj izjavi koju je dao za američki portal, Tramp je istakao: “Očekujem još pregovora sa Iranom ove nedelje. Oni žele da postignu dogovor, ali to nije dogovor koji ja želim.” Ova izjava naglašava koliko su stavovi dve strane i dalje udaljeni, iako postoji želja za napretkom.

Pozicija SAD i Irana pred pregovore

Uoči novih pregovora s Iranom, Iran insistira da se razgovori fokusiraju na prolazak kroz Ormuski moreuz i ukidanje američke pomorske blokade. S druge strane, Vašington traži od Teherana ustupke kada je reč o nuklearnom programu. Teheran je predložio da se Ormuski moreuz ponovo otvori, da se ukinu sankcije na prodaju nafte i da se uspostavi prekid vatre širom regiona. Zauzvrat, Iran bi bio spreman da nastavi nuklearne pregovore u roku od nedelju dana.

Donald Tramp je, međutim, taj predlog odbacio tokom vikenda i naglasio da razmatra mogućnost ponovnog pokretanja napada na Iran. “Uvek razmišljam o tome”, izjavio je Tramp na pitanje o eventualnim novim napadima.

Pregovori s Iranom: šta može da donese nova runda

Pregovori s Iranom, koji se očekuju ove nedelje, mogli bi biti ključni za deeskalaciju tenzija u regionu. Posredovanje Katara trebalo bi da omogući nastavak dijaloga uprkos ozbiljnim razlikama između zvaničnog Vašingtona i Teherana. U međuvremenu, američka vojska ostaje na oprezu, a diplomatski izvori navode da bi svaki pomak u pregovorima mogao dovesti do promena na terenu.

Iako su pregovori s Iranom najavljeni, jasno je da će napredak zavisiti od spremnosti obe strane na kompromis. Prema dosadašnjim izjavama, nijedna strana nije spremna na značajnije ustupke bez ozbiljnih garancija. Zbog toga se i dalje ne može sa sigurnošću predvideti ishod predstojeće runde razgovora.

Na kraju, ostaje da se vidi da li će pregovori s Iranom doneti konkretne rezultate ili će razlike ostati nepremostive. U svakom slučaju, naredni dani biće u znaku intenzivnih diplomatskih aktivnosti i pažljivog praćenja poteza obe strane.