Grupa izdavača i autor podneli su tužbu protiv kompanije Meta u Njujorku, navodeći da je korišćen sadržaj sa interneta bez dozvole

Grupa izdavača i poznati autor Skot Turo podneli su kolektivnu tužbu protiv kompanije Meta i njenog osnivača Marka Zakerberga pred saveznim sudom u Njujorku, tvrdeći da je ova tehnološka kompanija koristila zaštićene materijale za obuku svog sistema veštačke inteligencije. Tužbu su podneli Turo, kao i izdavačke kuće Cengage, Elsevier, Hachette, Macmillan i McGraw-Hill, navodeći da je kompanija Meta preuzela milione autorskih dela sa različitih internet izvora, uključujući i sajtove koji su poznati po deljenju materijala bez dozvole, kako bi obučila svoj model veštačke inteligencije pod nazivom Llama.

U tužbi se navodi da je Meta uklonila informacije o autorskim pravima iz tih dela kako bi prikrila njihovu upotrebu tokom procesa obuke veštačke inteligencije. Prema navodima tužilaca, AI model Llama generiše tekstualne odgovore na korisničke upite i može da proizvodi verzije originalnih dela iz romana, naučnih članaka i udžbenika, a u pojedinim slučajevima čak i doslovno prenosi delove sadržaja. Takođe, navodi se da model može da imitira lični stil određenih autora.

Tužitelji smatraju da ovakve aktivnosti kompanije Meta utiču na prihode autora i izdavača, jer im uskraćuju zaradu koju bi inače ostvarili. Navodi se i da je Mark Zakerberg lično odobravao i podsticao ovakvo postupanje, uključujući i pristup materijalima sa sajtova bez dozvole, što je, prema tužbi, uticalo na rast njegove lične imovine.

Portparol kompanije Meta je u odgovoru na optužbe izjavio da kompanija planira da se energično brani u ovom sudskom postupku. U saopštenju je navedeno da veštačka inteligencija doprinosi inovacijama, produktivnosti i kreativnosti, te da su sudovi do sada prepoznali mogućnost da se obuka AI sistema na materijalima zaštićenim autorskim pravima može smatrati dozvoljenom upotrebom.

Slični pravni sporovi između izdavača i tehnoloških kompanija vezani za korišćenje autorskih dela u obuci veštačke inteligencije pojavili su se i ranije. U jednom od prethodnih slučajeva, proizvođač AI chatbota Claude, kompanija Anthropic, postigao je vansudsko poravnanje sa izdavačima zbog sličnih optužbi. Ova tema ostaje predmet pravnih rasprava i u drugim jurisdikcijama.

Lokalni tužilac saopštio da nema osnova za podizanje optužnice, istraga obuhvatila deljenje letaka sa adresom

Politička aktivistkinja iz Arlingtona, Barbara Wien, neće se suočiti sa državnim krivičnim optužbama nakon što je prošle godine protestovala ispred doma savetnika Bele kuće Stephena Millera i delila letke sa njegovom adresom, saopštila je lokalna tužiteljka. Prema zvaničnom podnesku, okružna tužiteljka za Arlington i Falls Church Parisa Dehghani-Tafti navela je da nakon pregleda dokaza nije pronađeno dovoljno osnova za pokretanje krivičnog postupka prema zakonu koji zabranjuje korišćenje tuđeg identiteta ili adrese u svrhu zastrašivanja ili uznemiravanja.

„Ne bi se ostvarila svrha pravde niti bi se ispunile etičke obaveze tužilaštva da se pokrene postupak“, navela je Dehghani-Tafti u sudskom dokumentu, dodajući da bi eventualno podizanje optužnice protiv Wien zbog protesta protiv politika administracije Donalda Trampa potencijalno kršilo njena ustavna prava na slobodu govora.

Barbara Wien, bivša univerzitetska profesorka i dugogodišnja politička aktivistkinja iz Arlingtona, bila je pod istragom od prošle godine, pošto je u avgustu i septembru delila letke sa Millerovom adresom i njegovom fotografijom na „poternici“ za navodne zločine protiv čovečnosti. Letak je uključivao i QR kod koji je upućivao na poziv za kongresnu istragu.

Drugi letak, takođe deljen u Millerovom komšiluku, opisivao ga je kao „alt-right ekstremistu iza najspornijih politika Donalda Trampa, Project 2025, i vašeg novog komšiju u Arlingtonu, Va.“

U obrazloženju odluke, Dehghani-Tafti je navela da letak nije pozivao na bilo kakvu akciju kod Millerove kuće niti na preduzimanje radnji protiv njega, već je samo predstavljao politički izraz. Nije pronađen dokaz da je Wien prekršila zakon o korišćenju ličnih podataka za uznemiravanje ili zastrašivanje, što je u Virdžiniji prekršaj.

Na osnovu dostupnih informacija, tužilaštvo je zaključilo da bi pokretanje postupka bilo u suprotnosti sa obavezom poštenog procesuiranja i pravima na slobodu izražavanja. Nije bilo izveštaja o incidentima nasilja ili ugrožavanju bezbednosti tokom protesta. Slučaj je time okončan na državnom nivou, dok je Wien nastavila sa svojim aktivističkim delovanjem.

Gradske vlasti potvrdile meru za smanjenje emisije ugljenika, zabrana obuhvata i oglase za letove i putovanja

Gradske vlasti Amsterdama uvele su zabranu reklamiranja mesa i fosilnih goriva na javnim mestima, sa ciljem smanjenja potrošnje proizvoda povezanih sa visokim emisijama ugljenika. Odluka je stupila na snagu 1. maja, a predlog su podnele političke partije Zeleni levo (GreenLeft) i Partija za životinje (Party for the Animals).

Prema informacijama iz Amsterdama, nova mera obuhvata zabranu oglasa za meso, avio-prevoz, automobile na benzin, kao i za krstarenja i daleka putovanja. Takođe su zabranjene reklame za proizvode od govedine, piletine, svinjetine i ribe. Ova inicijativa deo je šireg napora za suzbijanje proizvodnje i potrošnje proizvoda sa visokim udarom na životnu sredinu.

Članica gradskog veća iz redova Zelenih levo, Anneke Veenhoff, navela je da je cilj mera dosledna sprovođenju politike borbe protiv klimatskih promena. „Ako trošite mnogo javnog novca i imate različite politike za upravljanje klimatskim promenama, zašto biste dozvolili da se na javnim površinama oglašavaju upravo suprotni proizvodi?“, izjavila je Veenhoff. Dodala je i da je izloženost reklamama za određene proizvode otežavajuća za građane koji pokušavaju da promene navike.

Odluka grada Amsterdama dolazi nakon sličnih poteza u drugim gradovima u Holandiji. Grad Haarlem je 2022. godine prvi u svetu najavio zabranu većine reklama za meso na javnim površinama, a zabrana je i formalno stupila na snagu dve godine kasnije zajedno sa merama protiv oglašavanja fosilnih goriva. Hag je 2025. postao prvi grad sa pravno obavezujućom zabranom reklama za fosilna goriva.

Ove mere izazvale su protivljenje nekih organizacija. Udruženje oglašivača Holandije navelo je da zabrane ne odgovaraju osnovnim principima komercijalne komunikacije i slobode izražavanja. Udruženje turističkih agencija i operatera ocenilo je zabranu kao neprimereno ograničenje komercijalne slobode, dok je Udruženje proizvođača mesa izrazilo zabrinutost zbog pokušaja uticaja na ponašanje potrošača.

Prema izveštajima sa lica mesta, više od 50 gradova u svetu već je uvelo ili je u procesu uvođenja sličnih zabrana, sa ciljem smanjenja globalne potrošnje proizvoda koji doprinose emisiji ugljenika.