Gorsuč izjavio da je njegova obaveza prema Ustavu i zakonima SAD, reagujući na komentare predsednika o lojalnosti sudija

Sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država Nil Gorsuč izjavio je da njegova lojalnost pripada Ustavu i zakonima ove zemlje, odgovarajući na komentare predsednika Donalda Trampa o lojalnosti sudija prema predsedniku koji ih je imenovao. Ova izjava usledila je nakon što je predsednik Tramp javno kritikovao sudije Vrhovnog suda zbog odluke od 6:3 iz februara, kojom su poništene njegove najšire carine. Gorsuč i sudija Ejmi Koni Beret, oboje imenovani od strane predsednika Trampa, glasali su u većini.

Predsednik Tramp je u više navrata izražavao nezadovoljstvo ovom odlukom, posebno ističući glasove sudija koje je sam predložio. U objavi na društvenoj mreži, Tramp je naveo da sudije koje su imenovali demokratski predsednici često glasaju zajedno i ostaju verne politici i ideologiji koja ih je dovela na sud. Takođe je izrazio mišljenje da, prema njegovom viđenju, pojedini sudije imenovani od strane republikanaca ne pokazuju istu lojalnost.

U intervjuu za američke medije, sudija Gorsuč je naglasio da sudija ne duguje lojalnost predsedniku. “Moja lojalnost je prema Ustavu, zakonima Sjedinjenih Američkih Država. To je zakletva koju sam položio. Zaista je tako jednostavno”, izjavio je Gorsuč.

On je podsetio da postoji razlog zbog kojeg Ustav omogućava saveznim sudijama doživotni mandat, ukazujući na značaj nezavisnosti sudskog sistema. Gorsuč je imenovan u Vrhovni sud 2017. godine, a tada je imao 49 godina.

Ova razmena izjava dolazi u periodu pojačanih tenzija između izvršne i sudske vlasti u Sjedinjenim Državama, posebno nakon odluka koje su uticale na ekonomske i političke tokove zemlje. Prema navodima američkih analitičara, nezavisnost sudstva smatra se ključnim elementom za očuvanje ustavnog poretka i ravnoteže vlasti.

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država ima devet članova, a odluke ovog tela često imaju dugoročan uticaj na politički i pravni sistem zemlje. Sudije su imenovane na doživotni mandat, što prema tumačenju pravnih stručnjaka treba da obezbedi njihovu nezavisnost od političkih uticaja.

Svetska zdravstvena organizacija koordinira evakuaciju, vlasti odbile iskrcavanje putnika zbog rizika

Kruzer ‘MV Hondius’ sa oko 150 ljudi stavljen je u karantin na sidrištu kod obale Zelenortskih ostrva nakon što su tri putnika preminula, a najmanje troje obolelo od, kako se sumnja, hantavirusa, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija. Vlasti Zelenortskih ostrva odbile su da dozvole iskrcavanje putnika zbog potencijalnog rizika po javno zdravlje, dok brod ostaje u otvorenim vodama Atlantskog okeana.

Na brodu se nalazi 24 člana posade i 87 putnika, a među zaraženima su i članovi posade sa izraženim respiratornim simptomima. Prema informacijama, neki od bolesnih putnika evakuisani su u Južnu Afriku, gde je jedna osoba u kritičnom stanju. Jedan od preminulih putnika testiran je pozitivno na hantavirus, dok se uzrok izbijanja infekcije još utvrđuje.

Hantavirus se, prema navodima, najčešće prenosi kontaktom sa zaraženim glodarima ili njihovim izlučevinama, a u retkim slučajevima i među ljudima. Svetska zdravstvena organizacija je navela da postoji mogućnost ograničenog prenosa među ljudima na brodu pogođenom epidemijom, ali da je rizik za širu javnost nizak.

“Prioritet je evakuacija dva teško bolesna putnika, nakon čega se očekuje da brod nastavi put ka Kanarskim ostrvima”, naveli su iz Svetske zdravstvene organizacije. Istraga o izbijanju zaraze je u toku.

Najveći američki osiguravač saopštio izmene, navodeći da je cilj olakšavanje pristupa lečenju i smanjenje administracije

Najveća američka zdravstvena osiguravajuća kompanija UnitedHealthcare saopštila je 5. maja 2026. godine da će ukinuti obavezu prethodne autorizacije za oko 30% medicinskih usluga koje su do sada zahtevale odobrenje osiguravača. Ova promena, prema navodima kompanije, ima za cilj smanjenje administrativnog opterećenja za medicinsko osoblje i ubrzavanje pristupa pacijenata potrebnoj zdravstvenoj zaštiti.

Prethodna autorizacija predstavlja proceduru u kojoj lekari, bolnice i druge zdravstvene ustanove moraju da dobiju zvanično odobrenje od osiguravajuće kompanije pre nego što pacijent može započeti određeni tretman ili zahvat. Ovakva praksa naišla je na kritike iz medicinske zajednice zbog dodatnog vremena potrebnog za obradu zahteva i mogućeg odlaganja tretmana za pacijente.

Prema podacima Američkog medicinskog udruženja, lekarske ordinacije u proseku troše oko 12 sati nedeljno na procese vezane za prethodnu autorizaciju. Zdravstveni radnici ističu da bi to vreme moglo biti efikasnije iskorišćeno za pružanje direktne nege pacijentima. Takođe, deo pacijenata je prijavljivao situacije u kojima im je tretman bio odbijen zbog procedure prethodne autorizacije.

UnitedHealthcare je u zvaničnom saopštenju naveo da je prethodna autorizacija potrebna za približno 2% medicinskih usluga koje pokriva njihova polisa. Kompanija ističe da se oko 92% zahteva odobrava u roku od 24 sata. Generalni direktor UnitedHealthcare-a Tim Noel izjavio je da “prethodna autorizacija predstavlja važan mehanizam zaštite, ali treba da se koristi samo kada je to zaista neophodno radi zaštite pacijenata i unapređenja kvaliteta nege”. On je dodao da će ukidanje dela ovih zahteva doprineti tome da pacijenti brže dobijaju potrebnu negu, a lekari više vremena provode sa pacijentima.

Ova odluka UnitedHealthcare-a dolazi u trenutku kada se na zdravstvenu industriju u SAD vrši pritisak da pojednostavi procedure i smanji administrativne barijere između pacijenata i zdravstvene zaštite. Pojedini predstavnici medicinske struke i udruženja su ranije ukazivali na probleme povezane sa prethodnom autorizacijom, navodeći da ovaj sistem može rezultirati odlaganjem ili odbijanjem potrebnih tretmana.

Kompanija je najavila da će nastaviti sa analizom politike prethodne autorizacije i da će, prema potrebi, uvoditi dodatne izmene u cilju unapređenja procesa i olakšanja pristupa lečenju. Detalji o tome koje konkretne usluge više neće zahtevati prethodnu autorizaciju nisu navedeni u saopštenju.

Nezavisna verifikacija uticaja ove promene na svakodnevnu praksu i kvalitet zdravstvene zaštite biće moguća u narednim mesecima, nakon što nove smernice stupe na snagu.