Predsednik SAD potvrdio dogovor sa Iranom na samitu G7, najavljeno otvaranje Ormuskog moreuza

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp stigao je u Francusku povodom samita Grupe sedam (G7), gde je najavljeno potpisivanje memoranduma o razumevanju sa Iranom. Američka administracija saopštila je da je postignut dogovor koji predviđa prekid neprijateljstava i otvaranje Ormuskog moreuza.

Tokom bilateralnog sastanka sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, predsednik Tramp je izjavio da je sporazum sa Iranom potpisan i da se očekuje brzo unapređenje bezbednosti u regionu. On je naveo da je moreuz već delimično otvoren za pomorski saobraćaj, ali da će biti sprovedene dodatne mere čišćenja oblasti od mina kako bi se osigurala bezbednost brodova.

Prema rečima Trampa, „memorandum je potpisan i moreuz je već delimično otvoren“, a najavljene su i operacije za uklanjanje mina. Američki državni sekretar Marko Rubio ranije ovog meseca izjavio je da će Sjedinjene Države pružiti podršku u uklanjanju mina iz Ormuskog moreuza, dok je sekretar za odbranu Pit Hegset izjavio da su pripreme za ove aktivnosti u toku.

Zvaničnici nisu izneli detalje o sadržaju memoranduma, ali su naglasili da je cilj omogućavanje bezbednog prolaza komercijalnih brodova kroz strateški važan prolaz. Prema dostupnim informacijama, sporazum je postignut nakon višenedeljnih pregovora i posredovanja više država članica G7.

Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je dogovor, navodeći da je reč o značajnom koraku ka smanjenju tenzija u Persijskom zalivu. Istovremeno, međunarodni mediji prenose da je otvaranje Ormuskog moreuza ključno za globalnu trgovinu energentima, s obzirom na to da kroz taj prolaz prolazi značajan deo svetske nafte.

Druge članice G7 nisu detaljno komentarisale dogovor, ali su izrazile podršku diplomatskim naporima za obezbeđivanje stabilnosti u regionu. Zvaničnici SAD i Irana nisu objavili dodatne informacije o sprovođenju dogovora niti o tehničkim detaljima operacija u moreuzu.

Dogovor dolazi nakon perioda povećanih tenzija u regionu Persijskog zaliva, čiji je uzrok između ostalog bio i niz incidenata u Ormuskom moreuzu. Prema međunarodnim izveštajima, prethodnih meseci došlo je do višestrukih incidenata sa plovilima i povećane vojne prisutnosti u regionu.

Nezavisno nije moguće verifikovati sve navode u vezi sa sprovođenjem sporazuma ili trenutnim stanjem na terenu. Sjedinjene Države i Iran do sada nisu objavili precizne rokove za predviđene mere.

Evropska unija proširila listu sankcija, među kojima je i visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve, navodi se u saopštenju

Evropska unija saopštila je da je u ponedeljak proširila listu sankcija u vezi sa ratom u Ukrajini, obuhvatajući više od 80 pojedinaca i subjekata iz Rusije. Na listi se, između ostalih, našao i Georgij Ševkunov, poznat i kao mitropolit Tihon, visoki predstavnik Ruske pravoslavne crkve. Prema navodima EU, Ševkunov je sankcionisan zbog „širenja ruske propagande i dezinformacija“ sa ciljem opravdavanja vojnih aktivnosti u Ukrajini.

Ševkunov, koji je u ruskim medijima često označavan kao „lični sveštenik“ i „ispovednik“ predsednika Vladimira Putina, postavljen je 2023. godine za mitropolita na Krimu, ukrajinskom poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. Ševkunov nije javno potvrdio niti demantovao ovu ulogu.

Prema saopštenju Evropske unije, sankcije su deo šireg paketa mera koje, kako se navodi, za cilj imaju ograničavanje ruske vojne industrije, energetskih prihoda i informativnih mreža. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da novi paket mera obuhvata pojedince i organizacije koje su, prema navodima Unije, uključene u proizvodnju i snabdevanje vojne opreme, kao i u aktivnosti povezane sa propagandom i ljudskim pravima.

„Odobrili smo novi paket sankcija kako bismo pojačali pritisak na Rusiju da prekine rat“, navodi se u izjavi Kaje Kalas, dodajući da su mere usmerene na vojnoprivredni kompleks i mreže koje, prema tvrdnjama EU, doprinose hibridnim napadima na Evropu.

Ševkunov je, prema informacijama iz ruskih izvora, prošle godine bio meta pokušaja atentata. FSB Ruske Federacije saopštio je u februaru 2025. godine da su dve osobe uhapšene zbog navodnog pokušaja atentata čije je planiranje pripisano ukrajinskim izvorima. Detalji o ovom slučaju nisu objavljeni, a nezavisna potvrda tih navoda nije dostupna.

Ukupno je 34 pojedinaca i 47 organizacija dodato na listu sankcija. Evropska unija navodi da su prethodne ekonomske mere imale značajan uticaj na rusku privredu. Prema navodima Kaje Kalas, zapadne sankcije su do sada dovele do gubitaka većih od bilion dolara za rusku ekonomiju.

Sankcije, kako se navodi, uključuju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja u zemlje EU za obuhvaćene pojedince i subjekte. Ove mere deo su kontinuiranih napora evropskih institucija da, kroz ekonomske i političke pritiske, utiču na tok oružanog sukoba u Ukrajini. Ruska strana do sada nije zvanično komentarisala nove mere.

Rat u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a međunarodne sankcije predstavljaju jedan od glavnih instrumenata Zapada u pokušaju da ograniči ekonomske i vojne kapacitete Ruske Federacije.

Samit G7 okupio svetske lidere, Tramp najavio razgovore o sporazumu za okončanje sukoba sa Iranom

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp stigao je u francuske Alpe u ponedeljak, gde je prisustvovao samitu Grupe sedam (G7) i odmah održao sastanak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, kako je saopšteno iz zvaničnih izvora. Trampov dolazak usledio je nakon što je objavio da je postignut sporazum za koji smatra da bi mogao da okonča rat između SAD i Irana.

Prema navodima iz diplomatskih izvora, Tramp i iranski zvaničnici prethodnih dana su isticali napredak u pregovorima, iako je situacija do nedelje ostala neizvesna zbog novog talasa sukoba između Izraela i boraca libanskog pokreta Hezbolah, koji ima podršku Irana.

Na marginama samita, održan je bilateralni sastanak Trampa i Makrona, tokom kojeg su razgovarali o aktuelnim međunarodnim pitanjima, uključujući moguće dogovore za smirivanje situacije na Bliskom istoku. Zvanične izjave nakon sastanka ukazuju na to da će glavne teme samita biti bezbednost, ekonomska saradnja i rešavanje globalnih konflikata.

“Samit G7 pruža priliku za dijalog o ključnim pitanjima savremenog sveta”, navodi se u zvaničnom saopštenju. Očekuje se da će učesnici diskutovati o narednim koracima u vezi sa dogovorom sa Iranom, kao i o drugim geopolitičkim izazovima, uključujući krizu na Bliskom istoku.

Sastanak G7 u francuskim Alpima okupio je lidere najrazvijenijih zemalja sveta, a prema izvorima, bilateralni razgovori se nastavljaju tokom trajanja samita.