Connect with us

Svet

Posada misije Artemis II napustila Zemljinu orbitu i upućena ka Mesecu

Američka svemirska agencija potvrdila ključni manevar, letelica Orion sa posadom krenula ka Mesecu nakon odobrenja misije

Published

3 hours ago

on

gb29e1d55947d27dd0ce113b9b69db2e06f2394261636788080d30b48fdad5fe1b9afb0d91c9d9b9b0e7ff42230df09b804859c104230caee69097abcc49e5dcc_1280

Američka svemirska agencija potvrdila ključni manevar, letelica Orion sa posadom krenula ka Mesecu nakon odobrenja misije

Svemirska letelica Orion sa tročlanom i jednom članicom posade uspešno je napustila Zemljinu orbitu u četvrtak uveče, čime je otpočela putovanje ka Mesecu. Prema saopštenju američke svemirske agencije, ovaj manevar je izvršen nakon što je misijski menadžment tim dao odobrenje za ključni raketni potisak, poznat kao trans-lunarni injekcioni manevar (TLI).

Motor na servisnom modulu kapsule Orion aktiviran je u trajanju od pet minuta i 50 sekundi oko 19:50 po lokalnom vremenu, dok se letelica nalazila u najnižoj tački eliptične orbite oko Zemlje. Ova paljenja omogućila su da se letelica ubrza na približno 40.000 kilometara na čas, što je brzina potrebna za napuštanje Zemljine gravitacije i početak četvorodnevnog putovanja ka Mesecu.

Misijski menadžment tim je ranije tokom dana izvršio procenu performansi letelice Orion, koja je, prema navodima američke svemirske agencije, protekla gotovo besprekorno. Nakon provere, tim je izdao dozvolu za nastavak misije i izvođenje ključnog potiska neophodnog za putanju ka Mesecu.

Glavni direktor leta, Džef Redigan, putem radio veze obavestio je članove posade o nastavku misije: „Želim jasno da istaknem da smo dobili dozvolu za TLI nakon što je misijski tim završio razmatranje pre nekoliko minuta. Nastavljamo dalje ka planiranom potisku.”

Kanadski astronaut Džeremi Hansen odgovorio je iz letelice: „Raduju nas te reči. Uživamo u pogledu i spremni smo za ubrzanje ka Mesecu.”

Kroz kamere na kapsuli Orion, tokom ranih jutarnjih sati 2. aprila 2026. godine, posada je poslala snimke polumeseca Zemlje dok je letelica kružila u visoko eliptičnoj orbiti. Zvaničnici američke svemirske agencije istakli su da je letelica do sada ispunila sve zadate parametre i da posada nastavlja sa planiranim zadacima tokom putovanja ka Mesecu.

Misija Artemis II predstavlja nastavak višegodišnjeg programa istraživanja Meseca, a cilj je realizacija kružnog leta oko Meseca sa ljudskom posadom. Letelica Orion i njena posada nastaviće putovanje narednih dana, a sledeći planirani koraci uključuju testiranja sistema i pripreme za ulazak u lunarnu orbitu. Ovo je prva misija sa ljudskom posadom u okviru programa Artemis, koji za cilj ima povratak astronauta na površinu Meseca u narednim fazama.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Kalifornijske cene goriva ostaju najviše u SAD, dok zvaničnih dokaza o manipulaciji cenama nema

Istraživanje utvrdilo da su visoke cene posledica regulative, troškova i globalnih rizika, potvrđuju državni zvaničnici

Published

7 minutes ago

on

April 3, 2026

By

Istraživanje utvrdilo da su visoke cene posledica regulative, troškova i globalnih rizika, potvrđuju državni zvaničnici

Kalifornija se i dalje suočava sa najvišim cenama goriva u Sjedinjenim Američkim Državama, prema zvaničnim podacima i izveštajima sa terena. Iako su prethodnih godina politički lideri ove savezne države često iznosili optužbe na račun naftnih kompanija za navodno veštačko podizanje cena, višemesečna istraga pokazala je da za takve tvrdnje nije pronađen zvaničan dokaz.

Istraživanje je ukazalo na više faktora koji utiču na visoke cene: pored poreza i specifičnih troškova poslovanja, Kalifornija ima stroge ekološke regulative i koristi jedinstvenu mešavinu goriva, što dodatno povećava osnovnu cenu na pumpama. Prema navodima zvaničnika, ti faktori zajedno doprinose tome da Kalifornija ima višu prosečnu cenu goriva u odnosu na ostatak zemlje.

Zbog zatvaranja dve rafinerije u poslednje dve godine i povećane zavisnosti od uvoza prerađenih derivata iz inostranstva, tržište goriva u ovoj saveznoj državi postalo je posebno osetljivo na globalna dešavanja i poremećaje u snabdevanju. Kako navode stručnjaci, svaki poremećaj na svetskom tržištu, uključujući sukobe na Bliskom istoku, može izazvati dodatne oscilacije cena u Kaliforniji.

Zvaničnici su naveli da su, nakon posebne sednice zakonodavnog tela i usvajanja zakona koji je zahtevao uvid u profite naftnih kompanija, sprovedene obimne kontrole dokumentacije. U izveštaju se navodi da nije pronađena dokumentovana potvrda o ilegalnim dogovorima ili zloupotrebama tržišne pozicije koje bi uticale na drastičan rast cena goriva.

Politički narativ, prema poslednjim izjavama zvaničnika, sada se menja. Umesto optužbi, deo lidera ističe potrebu da se stvore uslovi koji bi motivisali rafinerije da ostanu u državi i na taj način smanje rizik od novih poremećaja u snabdevanju. Istovremeno, naglašava se da dugoročna neizvesnost u vezi sa energetskom politikom i sve veći troškovi utiču na poslovne odluke naftnih kompanija.

Vozila u Kaliforniji trenutno koriste gorivo čija cena premašuje 6 dolara po galonu, što je najviši nivo u zemlji. Zvaničnici navode da je rast cena posledica kombinovanih efekata domaćih regulativa i međunarodnih događaja, dok su nalazi istraživanja potvrdili da nema dokaza o nezakonitom povećavanju cena od strane naftnih kompanija.

Pročitaj još

Svet

Kuba saopštila da je oslobodila više od 2.000 zatvorenika usled pojačanog pritiska SAD

Kubanske vlasti potvrdile su masovno oslobađanje zatvorenika, dok ostrvo trpi posledice američkih mera i energetsku krizu

Published

7 minutes ago

on

April 3, 2026

By

Kubanske vlasti potvrdile su masovno oslobađanje zatvorenika, dok ostrvo trpi posledice američkih mera i energetsku krizu

Kubanska vlada saopštila je u četvrtak uveče da je oslobodila 2.010 zatvorenika, navodeći ovu meru kao „humanitarni i suvereni gest“. Ova odluka dolazi u trenutku kada Kuba trpi intenzivan pritisak Sjedinjenih Američkih Država, uključujući nedavnu blokadu isporuke nafte, što je značajno uticalo na energetsku situaciju na ostrvu. Oslobađanje zatvorenika, prema saopštenju ambasade Kube u SAD, odnosi se na mlađe osobe, žene, lica starija od 60 godina, kubanske državljane koji žive u inostranstvu, kao i strane državljane. Prema zvaničnim navodima, osobe osuđene za različita nasilna krivična dela nisu bile podobne za puštanje na slobodu.

U saopštenju se ne navodi da li su među oslobođenima bili i politički zatvorenici. Organizacija Prisoners Defenders je ranije iznela podatak da u Kubi ima 1.211 političkih zatvorenika, ali nije precizirano da li su neki od njih pušteni ovom prilikom. Ovo je drugo masovno oslobađanje ove godine, nakon što je prošlog meseca pušteno još 51 lice, navode kubanske vlasti.

Ova mera dolazi u trenutku kada Kuba prolazi kroz delimično olakšanje od energetske krize koja je tokom prethodnih meseci ozbiljno otežala svakodnevni život na ostrvu. Ranije ove godine, američka administracija najavila je mogućnost uvođenja dodatnih tarifa za zemlje koje isporučuju naftu Kubi, što je dodatno povećalo pritisak na kubansku privredu i infrastrukturu.

Oslobađanje zatvorenika naišlo je na različite reakcije u međunarodnoj javnosti, dok su kubanske vlasti istakle da je cilj ovog poteza humanitarni. U saopštenju ambasade Kube u SAD navodi se da ova odluka predstavlja „suvereni čin koji odražava posvećenost humanitarnim principima“.

Analitičari ocenjuju da se ovakve mere dešavaju u kontekstu sve zahtevnijih ekonomskih i političkih okolnosti na Kubi, uključujući i aktuelne tenzije sa Sjedinjenim Državama. Ova najnovija dešavanja prate period pojačanih međunarodnih diskusija o položaju ljudskih prava na ostrvu i mogućim daljim sankcijama. Precizni podaci o ukupnom broju političkih zatvorenika koji su eventualno pušteni ovom prilikom za sada nisu dostupni.

Kuba poslednjih godina trpi ekonomski pritisak i suočava se sa energetskim izazovima, dok istovremeno pokušava da balansira odnose sa međunarodnim partnerima i odgovori na zahteve međunarodne zajednice po pitanju ljudskih prava.

Pročitaj još

Svet

Američki ministar odbrane najavio dozvolu za lično naoružanje vojnika na bazama

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo novu politiku, vojnici mogu podneti zahtev za nošenje privatnog oružja nakon nedavnih incidenata

Published

1 hour ago

on

April 3, 2026

By

Ministarstvo odbrane SAD potvrdilo novu politiku, vojnici mogu podneti zahtev za nošenje privatnog oružja nakon nedavnih incidenata

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, saopštio je 2. aprila 2026. godine da će vojnicima biti omogućeno da nose lično naoružanje na vojnim bazama. Odluka je doneta nakon što su se u poslednje vreme desili incidenti na više vojnih objekata širom zemlje, a potvrđena je zvaničnim saopštenjem Ministarstva odbrane SAD.

Kako je naveo Hegset u video obraćanju na društvenoj mreži X, potpisao je memorandum kojim se komandantima baza nalaže da dozvole vojnicima podnošenje zahteva za nošenje privatnog oružja, polazeći od pretpostavke da je to potrebno radi lične zaštite. Odbijanje zahteva, prema novoj proceduri, mora biti detaljno obrazloženo i napisano u pisanom obliku.

“Naša vojna postrojenja su do sada bila zone bez oružja za većinu osoblja, osim tokom obuke ili dužnosti vojne policije, što znači da vojnici nisu mogli donositi sopstveno oružje radi lične zaštite na bazu”, izjavio je Hegset. On je ukazao na to da su se nakon pojedinih incidenata, uključujući i masovne pucnjave, često postavljala pitanja zašto vojnici nemaju pristup ličnom naoružanju na mestima službe.

Kao primer, Hegset je naveo pucnjavu u Teksasu 2009. godine, kada je vojni psihijatar otvorio vatru na bazi Fort Hud, što je rezultiralo smrtnim ishodima. Takođe, spomenuo je i prošlogodišnji incident na bazi Fort Stjuart u Džordžiji, gde je vojnik ličnim oružjem povredio pet kolega pre nego što je savladan i uhapšen.

Prema ranijoj politici Ministarstva odbrane SAD, pripadnicima vojske nije bilo dozvoljeno da nose privatno oružje na teritoriji baze bez odobrenja višeg komandanta, a rukovanje i skladištenje oružja bilo je strogo regulisano. Uobičajena praksa podrazumevala je da vojno osoblje oružje skladišti u za to predviđenim prostorijama i koristi ga samo uz zvaničnu dozvolu.

Ova izmena politike dolazi u trenutku pojačanih debata o bezbednosti na vojnim bazama i pravu na ličnu zaštitu. Ministarstvo odbrane navelo je da će sve odluke o odobravanju ili odbijanju zahteva biti detaljno dokumentovane, a komandanti će imati diskreciono pravo da procene svaku situaciju pojedinačno. Novi pravilnik biće primenjen na sve baze širom SAD, a kontrole i procedure skladištenja i dalje ostaju obavezne.

Pročitaj još

U Trendu