Američke vlasti objavile optužnicu protiv sadašnjih i bivših zvaničnika iz Meksika, slučaj izazvao reakcije u obe zemlje

Američke vlasti podigle su optužnicu protiv deset sadašnjih i bivših meksičkih državnih i policijskih zvaničnika, među kojima je i guverner savezne države Sinaloa, Rubén Rocha Moya. Optužnica je otvorena u sredu u Njujorku, a optuženi se terete za šverc narkotika i kršenje zakona o oružju. Prema navodima američkih zvaničnika, optuženi su osumnjičeni za pomoć u organizaciji uvoza ilegalnih supstanci u Sjedinjene Američke Države.

U optužnici su navedeni i drugi zvaničnici iz Sinaloe, kao i članovi policijskih i administrativnih struktura. Guverner Sinaloe, Rubén Rocha Moya, koji je na toj funkciji od novembra 2021. godine, optužen je za zaveru u vezi sa uvozom narkotika, kao i za posedovanje automatskog oružja i eksplozivnih naprava. Ukoliko bude proglašen krivim, mogao bi da se suoči sa doživotnom kaznom zatvora ili minimalno 40 godina zatvora, navodi se u optužnici.

Zvaničnici na koje se odnosi optužnica bili su povezani sa različitim političkim strukturama, uključujući i partiju Morena. Neki od političara povezali su optužnicu sa političkim pritiscima, navodeći da je reč o napadu na njihovu partiju. Predsednica Meksika, Klaudija Šejnbaum, suočava se sa izazovima u vezi sa američkom administracijom povodom ovog slučaja.

Američki organi su saopštili da niko od optuženih nije u pritvoru. Vlada Meksika je potvrdila da je dobila više zahteva za izručenje iz Sjedinjenih Država, ali nije precizirala o kojim licima se radi, niti na koji način će odgovoriti na te zahteve.

Guverner Rocha je u objavi na društvenim mrežama odbacio optužbe, ističući da ih kategorički i apsolutno odbacuje i ocenio ih kao napad. U njegovom saopštenju navodi se da je reč o strategiji koja, prema njegovim rečima, ima za cilj narušavanje ustavnog poretka i suvereniteta zemlje.

Ovaj slučaj dolazi u trenutku kada su odnosi između Meksika i Sjedinjenih Država pod dodatnim pritiskom zbog pitanja vezanih za borbu protiv organizovanog kriminala i prekograničnog šverca narkotika. Situacija će biti predmet pažnje u narednom periodu, a zvanične reakcije obe strane se očekuju.

Predsednik SAD najavio analizu prisustva američkih trupa u Nemačkoj, odluka se očekuje uskoro

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je da administracija razmatra mogućnost smanjenja broja američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj. Najava je usledila u trenutku pojačanih tenzija između SAD i Nemačke, kao i unutar NATO saveza, u vezi sa aktuelnim sukobom sa Iranom.

Prema rečima predsednika, odluka o broju trupa biće doneta u narednom periodu. “Sjedinjene Države proučavaju i preispituju moguće smanjenje broja vojnika u Nemačkoj, a odluka će biti doneta u skorije vreme”, navedeno je u objavi na društvenim mrežama.

Američka vojska ima značajno prisustvo u Nemačkoj još od završetka Drugog svetskog rata i perioda Hladnog rata. Do decembra prošle godine, u toj zemlji je bilo raspoređeno više od 36.000 aktivnih vojnika, uz dodatnih oko 1.500 rezervista i 11.500 civila, prema podacima američkog Ministarstva odbrane. Jedino Japan ima veći broj američkih trupa na svojoj teritoriji od Nemačke.

Nemačka je takođe sedište Komande američkih snaga za Evropu i Afriku, dok je vazdušna baza Ramštajn ključni logistički centar za operacije SAD.

Predsednik je u prethodnom periodu izrazio nezadovoljstvo stavovima evropskih saveznika, posebno po pitanju odnosa prema sukobu sa Iranom. Evropske države su bile suzdržane u pogledu direktnog učešća u konfliktu, što je izazvalo razmimoilaženja unutar NATO. Predsednik je u ranijim izjavama kritikovao savez, nazivajući ga “neefikasnim” zbog, kako je naveo, izostanka odlučnog odgovora na aktuelnu krizu. Prema važećem zakonu iz 2023. godine, predsednik SAD ne može samostalno povući zemlju iz NATO bez odobrenja Kongresa.

Istovremeno, evropske zemlje se suočavaju sa povećanim cenama energije, budući da je sukob sa Iranom doveo do smanjenja izvoza nafte sa Bliskog istoka. Nemački kancelar Fridrih Merc je ranije ove sedmice kritikovao pristup SAD prema konfliktu, što je izazvalo dodatnu napetost u odnosima između dve države.

Prema izveštajima međunarodnih medija, eventualna promena broja američkih trupa u Nemačkoj mogla bi imati šire posledice na bezbednosnu arhitekturu Evrope. Za sada nema zvaničnih informacija o konačnoj odluci u vezi sa brojem američkog vojnog osoblja stacioniranog u toj zemlji.

Elon Mask izneo tvrdnje pred sudom u Kaliforniji, OpenAI negira kršenje sporazuma, suđenje u toku

Elon Mask, osnivač kompanija Tesla i SpaceX, svedočio je u sredu pred američkim sudom, navodeći da je bio “lakomislen” što je obezbedio finansijska sredstva za pokretanje kompanije OpenAI. Mask je izjavio da je nastavio da podržava OpenAI nakon što je, prema njegovim rečima, dobio uveravanja od izvršnog direktora OpenAI, Sema Altmana, da će kompanija ostati neprofitna organizacija. Mask je, kako navodi, kasnije izrazio sumnju u pravac u kojem se OpenAI razvija i naveo osećaj izneverenosti u vezi sa misijom kompanije.

Prema navodima iz građanske tužbe koju je Mask podneo, OpenAI, Altman i predsednik kompanije Greg Brokman navodno su odstupili od prvobitnog dogovora o osnivanju kompanije, stavljajući profit ispred prvobitnog cilja da OpenAI ostane neprofitna organizacija posvećena unapređenju čovečanstva. Suđenje se vodi pred Okružnim sudom Severnog okruga Kalifornije i počelo je u ponedeljak, a očekuje se da će trajati oko četiri nedelje.

Tokom perioda od decembra 2015. do maja 2017. godine, Mask je obezbedio ukupno 38 miliona dolara za razvoj OpenAI, dok je prema dostupnim informacijama, trenutna vrednost kompanije procenjena na više od 85 milijardi dolara.

Pravni zastupnici OpenAI odbacuju Maskove tvrdnje, ističući da rukovodioci kompanije nikada nisu garantovali da će OpenAI trajno ostati neprofitna organizacija. U svojim izjavama pred sudom, pravni tim OpenAI tvrdi da je Maskov pravni postupak usmeren na podrivanje brzog rasta kompanije, kao i na jačanje pozicije njegove sopstvene firme xAI, osnovane 2023. godine kao konkurenta.

Tokom unakrsnog ispitivanja, Mask je više puta dovodio u pitanje formulaciju pitanja OpenAI-jevog advokata Vilijama Savita, posebno u vezi sa mejlovima iz 2015. godine u kojima se raspravljalo o formi kompanije i poreskim olakšicama. Mask je naveo da su pitanja kompleksna i da bi jednostavni odgovori mogli dovesti u zabludu porotu. Sudija Ivon Gonsales Rodžers zatražila je od Maska da potvrdi da li je OpenAI osnovan kao neprofitna organizacija u decembru 2015. godine, na šta je Mask potvrdno odgovorio, dodajući da nije uvek moguće dati jednostavan odgovor na kompleksna pitanja.

Suđenje se nastavlja, a obe strane ostaju pri svojim tvrdnjama. Konačna odluka suda očekuje se nakon višenedeljnog procesa, tokom kojeg će biti razmatrane okolnosti osnivanja i daljeg razvoja kompanije OpenAI.