Više porodica pokrenulo pravni postupak, tvrdeći da je AI chatbot bio uključen u događaje, potvrđeno od strane nadležnih organa

Više porodica žrtava oružanog napada u kanadskom gradu Tumbler Ridge ranije ove godine pokrenulo je tužbu protiv kompanije OpenAI i njenog izvršnog direktora, navodeći da je generativni AI chatbot ChatGPT imao ulogu u incidentu. Tužbe su podnete saveznom sudu u San Francisku, a porodice tvrde da je kompanija mogla preduzeti mere kako bi sprečila događaj.

Prema navodima u sedam tužbi, napad je, kako se ističe, mogao biti predviđen na osnovu ranijih odluka kompanije pri dizajniranju softvera. Porodice u tužbama navode da je osoba koja je izvršila napad vodila višednevne razgovore o scenarijima koji uključuju upotrebu oružja, koristeći ChatGPT. Detalji tih razgovora do sada nisu zvanično objavljeni.

Policija je identifikovala izvršioca napada kao osamnaestogodišnjeg Džesija Van Rutselara, navodeći da je tokom incidenta, 11. februara, stradalo pet učenika i jedan nastavnik, kao i dva člana porodice u porodičnoj kući. Policija je saopštila da je napadač preminuo od povrede nanete vatrenim oružjem.

Prema podacima policije, Van Rutselar je ranije bio priveden na osnovu Zakona o mentalnom zdravlju Britanske Kolumbije, koji omogućava privremeno zadržavanje osoba u kriznim situacijama radi procene i eventualne terapije. Takođe, prema navodima iz tužbi, oružje je ranije bilo privremeno oduzeto iz njegovog doma.

Kompanija OpenAI je saopštila da je još u junu prethodne godine zabranila Van Rutselaru korišćenje ChatGPT naloga zbog kršenja pravila korišćenja. Kompanija navodi da je nalog detektovan kroz automatizovane alate za prevenciju zloupotrebe i ljudsku proveru.

Nedavno se izvršni direktor kompanije OpenAI izvinio zajednici u Tumbler Ridge-u, navodeći da kompanija nije prosledila informacije o korisniku nadležnim organima. Porodice žrtava navode u tužbama da kompanija snosi deo odgovornosti zbog načina na koji upravlja svojim tehnologijama.

Istraga o napadu i dalje je u toku, a lokalne vlasti i nadležni organi sprovode dodatne provere u vezi sa okolnostima incidenta i eventualnim uticajem digitalnih alata. Detaljnije informacije o sadržaju komunikacije između izvršioca i ChatGPT-a za sada nisu javno dostupne.

Američke vlasti objavile optužnicu protiv sadašnjih i bivših zvaničnika iz Meksika, slučaj izazvao reakcije u obe zemlje

Američke vlasti podigle su optužnicu protiv deset sadašnjih i bivših meksičkih državnih i policijskih zvaničnika, među kojima je i guverner savezne države Sinaloa, Rubén Rocha Moya. Optužnica je otvorena u sredu u Njujorku, a optuženi se terete za šverc narkotika i kršenje zakona o oružju. Prema navodima američkih zvaničnika, optuženi su osumnjičeni za pomoć u organizaciji uvoza ilegalnih supstanci u Sjedinjene Američke Države.

U optužnici su navedeni i drugi zvaničnici iz Sinaloe, kao i članovi policijskih i administrativnih struktura. Guverner Sinaloe, Rubén Rocha Moya, koji je na toj funkciji od novembra 2021. godine, optužen je za zaveru u vezi sa uvozom narkotika, kao i za posedovanje automatskog oružja i eksplozivnih naprava. Ukoliko bude proglašen krivim, mogao bi da se suoči sa doživotnom kaznom zatvora ili minimalno 40 godina zatvora, navodi se u optužnici.

Zvaničnici na koje se odnosi optužnica bili su povezani sa različitim političkim strukturama, uključujući i partiju Morena. Neki od političara povezali su optužnicu sa političkim pritiscima, navodeći da je reč o napadu na njihovu partiju. Predsednica Meksika, Klaudija Šejnbaum, suočava se sa izazovima u vezi sa američkom administracijom povodom ovog slučaja.

Američki organi su saopštili da niko od optuženih nije u pritvoru. Vlada Meksika je potvrdila da je dobila više zahteva za izručenje iz Sjedinjenih Država, ali nije precizirala o kojim licima se radi, niti na koji način će odgovoriti na te zahteve.

Guverner Rocha je u objavi na društvenim mrežama odbacio optužbe, ističući da ih kategorički i apsolutno odbacuje i ocenio ih kao napad. U njegovom saopštenju navodi se da je reč o strategiji koja, prema njegovim rečima, ima za cilj narušavanje ustavnog poretka i suvereniteta zemlje.

Ovaj slučaj dolazi u trenutku kada su odnosi između Meksika i Sjedinjenih Država pod dodatnim pritiskom zbog pitanja vezanih za borbu protiv organizovanog kriminala i prekograničnog šverca narkotika. Situacija će biti predmet pažnje u narednom periodu, a zvanične reakcije obe strane se očekuju.

Predsednik SAD najavio analizu prisustva američkih trupa u Nemačkoj, odluka se očekuje uskoro

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je da administracija razmatra mogućnost smanjenja broja američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj. Najava je usledila u trenutku pojačanih tenzija između SAD i Nemačke, kao i unutar NATO saveza, u vezi sa aktuelnim sukobom sa Iranom.

Prema rečima predsednika, odluka o broju trupa biće doneta u narednom periodu. “Sjedinjene Države proučavaju i preispituju moguće smanjenje broja vojnika u Nemačkoj, a odluka će biti doneta u skorije vreme”, navedeno je u objavi na društvenim mrežama.

Američka vojska ima značajno prisustvo u Nemačkoj još od završetka Drugog svetskog rata i perioda Hladnog rata. Do decembra prošle godine, u toj zemlji je bilo raspoređeno više od 36.000 aktivnih vojnika, uz dodatnih oko 1.500 rezervista i 11.500 civila, prema podacima američkog Ministarstva odbrane. Jedino Japan ima veći broj američkih trupa na svojoj teritoriji od Nemačke.

Nemačka je takođe sedište Komande američkih snaga za Evropu i Afriku, dok je vazdušna baza Ramštajn ključni logistički centar za operacije SAD.

Predsednik je u prethodnom periodu izrazio nezadovoljstvo stavovima evropskih saveznika, posebno po pitanju odnosa prema sukobu sa Iranom. Evropske države su bile suzdržane u pogledu direktnog učešća u konfliktu, što je izazvalo razmimoilaženja unutar NATO. Predsednik je u ranijim izjavama kritikovao savez, nazivajući ga “neefikasnim” zbog, kako je naveo, izostanka odlučnog odgovora na aktuelnu krizu. Prema važećem zakonu iz 2023. godine, predsednik SAD ne može samostalno povući zemlju iz NATO bez odobrenja Kongresa.

Istovremeno, evropske zemlje se suočavaju sa povećanim cenama energije, budući da je sukob sa Iranom doveo do smanjenja izvoza nafte sa Bliskog istoka. Nemački kancelar Fridrih Merc je ranije ove sedmice kritikovao pristup SAD prema konfliktu, što je izazvalo dodatnu napetost u odnosima između dve države.

Prema izveštajima međunarodnih medija, eventualna promena broja američkih trupa u Nemačkoj mogla bi imati šire posledice na bezbednosnu arhitekturu Evrope. Za sada nema zvaničnih informacija o konačnoj odluci u vezi sa brojem američkog vojnog osoblja stacioniranog u toj zemlji.