Otpuštanje oko 3,400 radnika deo je šire strategije za povećanje efikasnosti i investicija u inovacije.

Uber je najavio otpuštanje 10% svoje globalne radne snage, što predstavlja oko 3,400 radnih mesta, kao deo strategije za smanjenje troškova i pojednostavljenje poslovanja, izjavio je izvršni direktor Dara Khosrowshahi. Ova odluka dolazi u trenutku kada kompanija teži većoj efikasnosti i fokusu na ključne poslovne oblasti.

Novi pravci u poslovanju Ubera

Khosrowshahi je objasnio da će otpuštanja omogućiti kompaniji da se više investira u svoje vozače, kurire i trgovce, kao i da se ubrza inovacija u oblastima kao što su autonomna vožnja. Takođe, Uber uvodi novu ‘strategiju lokacije’ koja zahteva od zaposlenih da rade iz glavnih kancelarijskih centara.

‘Prednosti rada zajedno, kolaboracije uživo i rešavanja problema kao tim nikada nisu bile jasnije’, rekao je Khosrowshahi. On je naglasio da će nova politika omogućiti bolju organizaciju i sinergiju unutar timova.

Finansijske implikacije i tržišni odgovor

Prema procenama Wedbush Securities, očekuje se da će otpuštanja uštedeti Uberu oko $1.7 milijardi. Akcije Ubera su porasle za 2.5% nakon objave vesti o restrukturiranju.

Premijer Tusk upozorio na moguća nova sabotažna delovanja, tužilaštvo incident okarakterisalo kao teroristički akt

Požar koji je izbio u fabrici dronova WB Electronics u Poljskoj, kompaniji koja snabdeva Ukrajinu naoružanjem, prema rečima premijera Donalda Tuska, predstavlja namerno podmetnut incident. Prema zvaničnoj izjavi, požar je izbio u ponedeljak ujutru u fabrici koja se nalazi u Poljskoj, a tužilaštvo je ovaj događaj ocenilo kao „teroristički akt“ iza kojeg stoji „strana obaveštajna služba“. Premijer Tusk je naglasio da očekuje još ovakvih sabotaža u narednim nedeljama i mesecima.

Podmetnuti požar u fabrici dronova WB Electronics

Prema zvaničnim informacijama, požar u fabrici WB Electronics, jednom od najvećih privatnih odbrambenih preduzeća u Poljskoj, ugašen je brzo i nije bilo žrtava. Ova kompanija proizvodi izviđačke dronove i kamikaze-dronove koje koristi Ukrajina u borbi protiv ruskih snaga. Premijer Donald Tusk izjavio je da iza incidenta najverovatnije stoji Rusija i da je u pitanju nastavak ruskih akcija usmerenih na eskalaciju tenzija u regionu.

Tusk je istakao: „Ovo je nastavak ruskih akcija usmerenih na eskalaciju tenzija u celom regionu.“ Dodao je da ovo nisu prvi slučajevi, a što je još važnije, sigurno neće biti ni poslednji. Prema njegovim rečima, naredni period biće posebno izazovan za sve zemlje u ovom delu Evrope zbog ruskih nastojanja da poveća napetost i destabilizuje situaciju.

Sabotaže i bezbednosne pretnje u regionu

Poljsko tužilaštvo je incident u WB Electronics odmah okarakterisalo kao teroristički akt, navodeći da je požar izazvan namernim podmetanjem, a da iza njega stoji strana obaveštajna služba. Istog dana, zabeležen je još jedan požar u pogonu kompanije JFG Composites u Lublinu. Ova firma proizvodi komponente od kompozitnih materijala za avio-industriju, uključujući delove za avione i helikoptere.

Osim toga, u avgustu su primećena tri drona sa eksplozivom na aerodromu Lajpcig-Hale u istočnoj Nemačkoj ili u njegovoj blizini. Jedan od tih dronova pronađen je blizu ukrajinskog aviona „Antonov“ koji se koristi za transport municije.

Reakcije i očekivanja poljskih vlasti

Premijer Tusk je tokom sednice vlade upozorio da bi naredne nedelje i meseci mogli doneti još sličnih događaja. On je naglasio da je požar u poljskoj fabrici dronova podmetnut i da je reč o delu šireg plana destabilizacije regiona. Poljske vlasti, kako je objavljeno, preduzimaju mere kako bi povećale bezbednost odbrambenih i industrijskih objekata, ali i drugih infrastrukturnih kapaciteta.

Kao rezultat ovih događaja, poljska javnost i vlasti ostaju u pripravnosti, očekujući moguće nove pokušaje sabotaža. Požar u poljskoj fabrici dronova, kao i ostali incidenti, pokazali su koliko su industrijski i vojni objekti postali meta u kontekstu sukoba u Ukrajini. U međuvremenu, međunarodne institucije prate situaciju i analiziraju moguće bezbednosne implikacije za ceo region.

Letelica Obalske straže sa Markvejnom Mulinom prinudno je sletela nakon otkaza motora, povređenih nema

Avion američke Obalske straže, u kojem se nalazio ministar za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Markvejn Mulin, prinudno je sleteo kod Vašingtona nakon što je tokom leta otkazao jedan motor, kako je objavljeno. U incidentu nije bilo povređenih, a avion je bezbedno prizemljen na Nacionalnom aerodromu “Ronald Regan” (DCA) u saveznoj državi Virdžiniji.

Letelica tipa C-37A Gulfstream V, što je vojna verzija aviona Gulfstream V, poletela je iz američke savezne države Džordžije ka Vašingtonu. Tokom leta, prema navodima iz komunikacije sa kontrolnim tornjem, prijavljen je kvar na desnom motoru. Zbog toga je posada odlučila da proglasi vanrednu situaciju i odmah zatraži sletanje na aerodrom DCA.

Prinudno sletanje kod Vašingtona i reakcija posade

Pilot aviona obavestio je kontrolore leta o otkazu motora i zatražio hitno sletanje. “Upravo nam je otkazao desni motor i želimo da proglasimo vanrednu situaciju i odmah sletimo na DCA”, naveo je pilot tokom radio-komunikacije. Zahvaljujući brzoj reakciji posade, avion je bezbedno sleteo, a nijedan putnik nije povređen tokom ovog incidenta.

Pored toga, letelica je, prema navodima, preusmerena sa planirane rute radi bezbednosti svih putnika i članova posade. Svi standardni protokoli za ovakve situacije su primenjeni, a lokalne službe su bile u pripravnosti na aerodromu pri sletanju.

Detalji o letelici i bezbednosnim merama

Avion C-37A Gulfstream V koristi se za prevoz visokih zvaničnika američke vlade. Ova letelica poznata je po visokim bezbednosnim standardima i mogućnosti brzog reagovanja u vanrednim situacijama.

Incident sa prinudnim sletanjem kod Vašingtona još jednom je pokazao važnost obučenosti posade i efikasnosti protokola na američkim aerodromima. Iako ovakve situacije nisu svakodnevne, sve službe na zemlji i u vazduhu postupile su u skladu sa procedurama.

Na kraju, iz institucija je saopšteno da se u incidentu niko nije povredio i da letelica nije pretrpela ozbiljniju štetu. Ovakvi događaji zahtevaju detaljnu proveru letelice pre ponovnog korišćenja, što je standardna procedura u ovakvim slučajevima.

Zbog toga, nakon prinudnog sletanja kod Vašingtona, pokrenuta je standardna tehnička kontrola aviona. S obzirom na to da je letelica koristila sve predviđene sigurnosne mere, let je završen bez posledica po putnike i posadu.