Tužba tvrdi da su uslovi za dodelu sredstava nepravedni i politički motivisani

Grupa od 25 američkih država i Distrikta Kolumbija podnela je tužbu protiv Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) i Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS), optužujući administraciju predsednika Trampa za zloupotrebu sredstava namenjenih pripremi za katastrofe i bezbednost. Tužba, koja je podneta juče, osporava nove uslove koje je administracija postavila za dodelu sredstava.

Sporni uslovi dodele sredstava

Prema tužbi, novi uslovi zahtevaju od država da verifikuju državljanstvo birača kroz federalnu bazu podataka, koriste ručno označene papirne glasačke listiće, sprovode izbore prema federalnim standardima i sarađuju sa federalnom imigracionom policijom. Države tvrde da su ovi uslovi politički motivisani i da nemaju veze sa osnovnim ciljevima programa.

Očekuje se da će FEMA zadržati najmanje 20% sredstava namenjenih programima, što bi moglo značiti gubitak oko 148 miliona dolara za tužeće države. Tužba takođe navodi da bi FEMA mogla potpuno obustaviti isplate ukoliko države nastave da odbijaju uslove.

Reakcije na tužbu

DHS nije zvanično komentarisao tužbu, ali izvori bliski agenciji sugeriraju da će se administracija braniti tvrdnjom da su novi uslovi neophodni za osiguranje integriteta izbornog procesa i efikasne saradnje u imigracionim pitanjima. Očekuje se dalji razvoj situacije, dok države traže pravni lek protiv onoga što smatraju nepravednim tretmanom.

Administracija predsednika Trampa izražava zabrinutost zbog brzog trošenja zaliha presretača i projektila u sukobima na Bliskom istoku.

Ubrzano trošenje vojnih zaliha

U kontekstu eskalacije sukoba sa Iranom, Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa brzim smanjenjem zaliha svojih najnaprednijih presretača i vođenih projektila. Ova situacija izaziva napetost unutar administracije predsednika Donalda Trampa, prema izvorima bliskim vojnom i obaveštajnom vrhu. Jennifer Jacobs, viši reporter Bijele kuće, navodi da su zvaničnici zabrinuti zbog mogućnosti da SAD neće moći da održi ovaj tempo bez ozbiljnog ugrožavanja svoje spremnosti za potencijalne buduće sukobe, posebno u Indo-Pacifičkom regionu.

Pritisak na vojno-industrijski kompleks

Nedovoljna proizvodnja i brzo trošenje projektila stavlja pritisak ne samo na vojne, već i na političke lidere u SAD. Razmatra se kako balansirati trenutne potrebe sukoba sa Iranom sa dugoročnim nacionalnim i međunarodnim bezbednosnim interesima. Partneri SAD u Zalivu, kao što su Kuvajt i Bahrein, takođe izražavaju zabrinutost zbog intenziteta iranskih napada koji su se nedavno intenzivirali.

Carine do 12,5% na uvoz iz 60 zemalja stupaju na snagu ovog petka

Uvođenje novih carina

Administracija predsednika Trampa najavila je uvođenje carina do 12,5% na uvozne proizvode iz 60 zemalja, koje se optužuju za nedovoljne mere protiv prisilnog rada. Ove mere stupaju na snagu već ovog petka. Vijetnam i Kina su među zemljama koje će se suočiti sa najvišom stopom od 12,5%, dok će 17 zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanadu i Meksiko, imati nešto niže stope od 10% zbog postojećih zabrana prisilnog rada. Dodatne tarife će se primeniti i na pet drugih trgovinskih partnera, uključujući Evropsku uniju, kako bi se dostigla ukupna povlašćena tarifna stopa od 10% ili 12,5%.

Odgovor na globalni problem

Viši zvaničnik administracije opisao je ovu akciju kao ‘najobuhvatniju međunarodnu akciju o pravima radnika ikada preduzetu’. Tarife su uvedene ne samo zbog ljudskih prava, već i zbog ‘nepravedne prednosti’ koje imaju zemlje koje ne sprovode zabrane prisilnog rada. Ova mera ima za cilj da podstakne trgovinske partnere da usvoje i efikasno sprovode zabrane uvoza koje postoje u SAD.