Američki berzanski indeksi porasli, analitičari navode da investitori prate tok razgovora o mogućem mirovnom sporazumu

Indeks Dow Jones ostvario je značajan rast u četvrtak, dostigavši rekordne nivoe dok su investitori pratili informacije o mogućem napretku u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. U popodnevnom trgovanju Dow je porastao za 877 poena, odnosno 1,7%, na ukupno 51.564 poena. Ostali američki indeksi, S&P 500 i Nasdaq Composite, zabeležili su manji rast od 0,5% i 0,2%.

Prema izveštajima sa berze, deo analitičara smatra da su očekivanja mogućeg postizanja sporazuma između SAD i Irana uticala na pozitivan sentiment među ulagačima. U poslednjim nedeljama, američke akcije su beležile seriju rekordnih vrednosti, dok tržište procenjuje mogućnost okončanja sukoba između dve zemlje.

Uprkos povremenim incidentima, uključujući napad Irana na aerodrom u Kuvajtu i vazdušne udare američkih snaga na ostrvo u blizini Ormuskog moreuza, investitori ostaju fokusirani na diplomatske napore. Prema rečima analitičara Adama Krisafulija, „vesti iz regiona Bliskog istoka su uglavnom pozitivne, s obzirom na nastavak pregovora između SAD i Irana, dok su Izrael i Liban postigli dogovor o prekidu vatre.”

Ipak, Krisafuli upozorava da je vreme ključni faktor, budući da globalne zalihe nafte opadaju, što može povećati rizik za energetsko tržište. U četvrtak su cene Brent nafte pale na 94,43 dolara po barelu, dok je američki naftni indeks iznosio 92,18 dolara, nakon što su cene početkom nedelje porasle zbog novih tenzija na Bliskom istoku.

Većina analitičara na Volstritu smatra da bi dogovor između SAD i Irana mogao da bude postignut tokom ovog meseca, što bi omogućilo ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za naftne tankere. Međutim, izvesnost postizanja sporazuma i dalje nije potvrđena. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da „nema konkretnog napretka“ u trenutnim pregovorima.

Iako su deonice u većini sektora zabeležile rast, sektor kompanija vezanih za veštačku inteligenciju zabeležio je povlačenje investitora, usled zabrinutosti zbog mogućeg usporavanja rasta u toj oblasti.

Berzanski analitičari i dalje pažljivo prate razvoj događaja na Bliskom istoku, ističući da odluke o ulaganju zavise od toka diplomatskih razgovora i promena na energetskom tržištu.

Zvaničnici iz Berlina ukazuju na ruski uticaj, Moskva odbacuje optužbe i poručuje da je izbor deo demokratskog procesa

Nemačka nije izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za period 2027-2028, a zvaničnici iz Berlina optužili su Rusiju za neuspeh u ovom procesu, saopšteno je tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova direktno okrivilo Rusiju za neuspeh njihove kandidature, navodeći da su u zvaničnom saopštenju identifikovali Moskvu kao glavnog krivca.

Zaharova je tokom foruma istakla da je u demokratskim procesima moguće da neka zemlja ne bude izabrana, napominjući i da je razlika u tome što, kako je navela, „Rusiju nije briga”, dok je za Nemačku ovo egzistencijalno pitanje. Ona je dodatno ukazala na ponašanje Nemačke i NATO zajednice prethodnih decenija, smatrajući da su vršeni pritisci i da su pokušavali da utiču na odluke drugih država.

Generalna skupština UN izabrala je pet novih nestalnih članica Saveta bezbednosti za naredni dvogodišnji period, a Nemačka u ovom glasanju nije ostvarila potrebnu podršku. Zvaničnici iz Moskve poručuju da je proces izbora deo demokratske procedure i da smatraju neutemeljenim navode o ruskom uticaju na ishod glasanja.

“Mi idemo svojim putem, ali za njih je to egzistencijalno. Pa dobro, neka budu strpljivi”, izjavila je Marija Zaharova tokom foruma, reagujući na optužbe iz Berlina.

Nacionalna meteorološka služba potvrdila pojavu tri solarne baklje, očekuju se moguće geomagnetske aktivnosti

Tri snažne solarne baklje zabeležene su na Suncu tokom ove nedelje, saopštili su naučnici, navodeći da takve pojave mogu povećati šanse za pojavu polarnog svetla na području Sjedinjenih Američkih Država. Prema navodima američke Nacionalne meteorološke službe, ovi izboji energije, svetlosti i brzih čestica uputili su se ka Zemlji, a registrovani su u poslednjih nekoliko dana.

Solarne baklje predstavljaju velike erupcije elektromagnetnog zračenja, uključujući X-zrake i ultraljubičasto svetlo, koje se izbacuju sa površine Sunca. Ove eksplozije često su povezane sa solarnim magnetnim olujama, poznatim i kao koronarne izbačaje mase, i mogu izazvati smetnje u tehnološkim sistemima na Zemlji ukoliko su usmerene ka našoj planeti.

Tri baklje koje su detektovane napustile su Sunce u razmaku od 24 sata, ali sa nešto različitim uglovima izbacivanja, saopštio je Centar za predviđanje svemirskog vremena američke Nacionalne meteorološke službe. Prema proceni Centra, očekuje se da će se ove baklje pre dolaska na Zemlju spojiti i zajedno izazvati geomagnetsku aktivnost.

“Postoji određeni nivo poverenja u dolazak izboja do Zemlje”, navodi se u zvaničnom saopštenju Centra, dok se dodaje da intenzitet uticaja još uvek nije moguće precizno utvrditi. Naučnici procenjuju jačinu geomagnetskih oluja na skali od 1 do 5, gde vrednosti variraju od “manje” do “ekstremne”. Procene ukazuju da bi ovog puta moglo doći do oluje srednjeg intenziteta, najverovatnije “snažne” ili “umereno snažne”.

Povećana geomagnetska aktivnost može dovesti do pojave polarnog svetla (aurora borealis) u geografskim predelima koji ih inače retko viđaju, uključujući i delove SAD. Ipak, stručnjaci napominju da je precizan uticaj na Zemlju i dalje predmet praćenja, a dalja ažuriranja očekuju se nakon dodatnih analiza podataka.

Solarne aktivnosti, poput ovih baklji, deo su prirodnih ciklusa Sunca i periodično izazivaju povećano interesovanje javnosti zbog potencijalnog uticaja na komunikacione sisteme, električne mreže i druge tehnološke infrastrukture. Za sada, stručnjaci pozivaju na praćenje zvaničnih preporuka i izveštaja u narednim danima.