Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Savet Evropske unije produžio je danas individualne sankcije Rusiji za još šest meseci, do 15. septembra 2026. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Odluka se odnosi na pojedince i entitete odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a mere su prvobitno uvedene nakon vojne invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Važeće restriktivne mere uključuju zabranu putovanja za fizička lica, zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja finansijskih sredstava ili drugih ekonomskih resursa na raspolaganje osobama i organizacijama koje se nalaze na listi sankcija. Prema saopštenju Saveta Evropske unije, individualne sankcije i dalje će se primenjivati na oko 2.600 pojedinaca i pravnih subjekata.

U okviru revizije sankcija, Savet EU je doneo odluku da ne produži mere za dve osobe, dok je sa liste uklonjeno pet preminulih lica. Zvaničnim tekstom, koji su podržala 25 šefa država ili vlada Evropske unije, potvrđena je kontinuirana i nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica.

„Evropska unija će, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima, nastaviti da pruža sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenim građanima“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Unija ističe odlučnost da zadrži i pojača pritisak na Rusiju kako bi doprinela okončanju sukoba u Ukrajini i pokrenula ozbiljne pregovore usmerene ka postizanju mira. Sankcije, koje su značajno proširene nakon februara 2022. godine, imaju za cilj da oslabe ekonomsku osnovu Rusije, ograniče njen pristup ključnim tehnologijama i tržištima i smanje njenu sposobnost da vodi rat.

„Sankcije će ostati na snazi dok god bude potrebno, a njihova efikasnost se redovno preispituje“, stoji u saopštenju Saveta Evropske unije.

Američki Stejt department traži podatke o vrhovnom vođi Irana i ključnim liderima IRGC, istraga u toku

Administracija Sjedinjenih Američkih Država objavila je nagradu od 10 miliona dolara (oko 1,1 milijardi dinara) za informacije koje bi dovele do identifikacije ili lociranja novog vrhovnog vođe Irana, Modžtabija Hamneija. Nagrada je ponuđena u okviru Programa nagrade za pravdu Stejt departmenta SAD, kako je saopšteno.

Pored Hamneija, američke vlasti tragaju i za još devet visokih zvaničnika iz redova Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), za koje se navodi da su među ključnim liderima ove organizacije. Prema dostupnim informacijama, Stejt department poziva sve koji imaju podatke o navedenim osobama da ih podele uz mogućnost novčane nagrade.

U zvaničnom saopštenju Stejt departmenta istaknuto je da je cilj ove akcije prikupljanje informacija koje bi pomogle u sprečavanju aktivnosti koje predstavljaju bezbednosnu pretnju. “Istraga je u toku i apelujemo na sve koji poseduju relevantne informacije o Modžtabiju Hamneiju i ostalim navedenim licima da ih dostave nadležnim organima”, navodi se u saopštenju.

Prema navodima američkih zvaničnika, Program nagrade za pravdu deo je šire strategije za suzbijanje aktivnosti Korpusa islamske revolucionarne garde. Zvaničnici napominju da će sve informacije biti tretirane poverljivo.

Dalje informacije o toku istrage i eventualnim rezultatima biće saopštene javnosti kada budu dostupne, navode iz Stejt departmenta.

Malhis sprečen da prisustvuje ceremoniji zbog zabrane putovanja uvedene palestinskim državljanima, zvanična reakcija izostala

Palestinski glumac Motaz Malhis saopštio je da mu je zabranjen ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog odluke američke administracije, te neće moći da prisustvuje ovogodišnjoj dodeli Oskara, koja se održava u nedelju. Malhis je trebalo da bude prisutan na ceremoniji jer film u kojem igra glavnu ulogu, ‘Glas Hind Ražaba’, konkuriše za nagradu za najbolji strani film.

Prema njegovim navodima, zabrana putovanja uvedena je naredbom američkog predsednika Donalda Trampa, kojom se ograničava ulazak u SAD osobama sa palestinskim putnim dokumentima. Malhis je na društvenim mrežama izjavio da mu nije dozvoljeno da uđe u SAD zbog palestinskog državljanstva, izražavajući žaljenje što neće biti deo događaja.

Zvanična naredba o ograničenju ulaska, koja se odnosi na državljane određenih zemalja iz bezbednosnih razloga, stupila je na snagu 1. januara ove godine. Kako je objavljeno, ova odredba se odnosi na pojedince sa putnim dokumentima koje izdaje ili odobrava Palestinska uprava. Stejt department za sada nije izdao zvanično saopštenje povodom ovog slučaja.

Film ‘Glas Hind Ražaba’ govori o petogodišnjoj palestinskoj devojčici koja je 2024. godine stradala u Gazi, a Malhis u filmu tumači lik operatera kol centra koji pokušava da joj pomogne. Dodela Oskara zakazana je za naredni dan, a odluka o zabrani izazvala je reakcije u kulturnoj javnosti.