Sud je saopštio da države mogu računati glasove poslato do izbornog dana, dok spor oko zakona u Misisipiju ostaje u fokusu

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom je potvrdio da američke savezne države imaju pravo da broje poštanske glasačke listiće koji su poslati do izbornog dana, ali su pristigli nakon tog datuma. Odluka je doneta u ponedeljak, 29. juna 2026. godine, nakon razmatranja slučaja poznatog kao Watson protiv Republikanskog nacionalnog komiteta, koji je privukao značajnu pažnju javnosti zbog potencijalnog uticaja na izbornu praksu u SAD.

Sud je presudio tesnom većinom od pet prema četiri glasa, potvrđujući da zakon države Misisipi, koji omogućava brojanje poštanskih glasova pristiglih nakon izbornog dana pod uslovom da su poslati najkasnije tog dana, nije u suprotnosti sa saveznim zakonodavstvom koje određuje izborni dan kao prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru određenih godina.

U obrazloženju većinske odluke, sudija Ejmi Koni Beret navela je da savezni zakoni zahtevaju da birači donesu odluku o glasanju do izbornog dana, ali ne određuju krajnji rok za prijem glasačkih listića. “Izborno zakonodavstvo nalaže da izbor birača bude načinjen na dan izbora. To se ostvaruje sve dok je izborni dan krajnji rok za glasanje, što je slučaj u Misisipiju”, navela je Beret. Dodala je da zakoni ne određuju vreme do kada listići moraju biti primljeni, te ne sprečavaju Misisipi da broji poštanske glasove koji su obeleženi pre izbornog dana, ali su primljeni nakon toga.

Odluka dolazi nakon osporavanja republikanskih predstavnika koji su tvrdili da bi brojanje poštanskih glasova pristiglih posle izbornog dana moglo dovesti do neusklađenosti sa savezom propisanom datumom izbora. Sud je, međutim, zaključio da praksa Misisipija ostaje u okviru zakonskih okvira, jer su svi glasovi poslati najkasnije do izbornog dana.

Pridružujući se većinskoj odluci, sudija Džon Roberts i tri sudije iz liberalnog bloka podržali su zakon iz Misisipija. Nije naveden detaljan stav sudija koji su glasali protiv ove odluke u trenutku objave vesti.

Ovaj slučaj je deo šire debate u Sjedinjenim Državama o glasanju poštom i pravilima koja regulišu rokove za prijem glasova, posebno u kontekstu poslednjih izbornih ciklusa kada je povećan broj birača koji koriste ovu mogućnost. Odluka Vrhovnog suda može imati uticaj i na slične zakone u drugim državama koje omogućavaju brojanje poštanskih glasova pristiglih nakon izbornog dana, pod uslovom da su poslati do ili na dan izbora.

S obzirom na značaj teme, očekuje se da će ova odluka imati dugoročan uticaj na izbornu praksu i buduće pravne sporove oko izborne procedure u SAD. Sud je najavio da će dodatne informacije i eventualna dopuna obrazloženja biti objavljene naknadno.

Kris Džonson potvrdio dijagnozu progresivne neurološke bolesti, lekari navode da je slučaj sporadičan

Bivši profesionalni igrač američkog fudbala Kris Džonson saopštio je da mu je dijagnostikovana amiotrofična lateralna skleroza (ALS), poznata i kao Lou Gehrigova bolest. Džonson, koji sada ima 40 godina, izjavio je da je dijagnozu dobio prošle godine. Ovu informaciju izneo je u intervjuu za jednu američku televizijsku emisiju, koji je emitovan u ponedeljak.

Džonson je naveo da je odluku da javno podeli svoju dijagnozu doneo sa željom da podigne svest o bolesti i potencijalno pomogne drugima da dobiju raniju dijagnozu. “Ako deljenje moje priče pomogne makar jednoj osobi da ranije sazna, inspiriše dodatna istraživanja ili pruži nadu drugoj porodici, vredelo je”, rekao je Džonson tokom intervjua.

Prema informacijama koje je izneo, lekari smatraju da je reč o tzv. sporadičnom obliku ALS-a, budući da u njegovoj porodici ne postoji istorija ove bolesti. Prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje, oko 90% slučajeva ALS-a smatra se sporadičnim, što znači da nije u pitanju nasledni ili genetski oblik bolesti.

ALS je progresivna neurodegenerativna bolest koja utiče na nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini, prekidajući vezu između mozga i mišića. Tokom napredovanja bolesti, osobe obolele od ALS-a postepeno gube sposobnost hodanja, govora, unošenja hrane i disanja, saopštila je Asocijacija za ALS. Lekari trenutno razvijaju nove tretmane koji mogu ublažiti simptome ili usporiti napredovanje bolesti, ali za sada ne postoji poznat način zaustavljanja ili izlečenja.

Džonson je u svojoj karijeri bio poznat kao jedan od najbržih igrača na svojoj poziciji, a vest o njegovoj dijagnozi izazvala je pažnju sportske i šire javnosti. On je istakao da mu je podrška porodice i zajednice važna u suočavanju s bolešću. Dalje informacije o njegovom zdravstvenom stanju nisu iznete.

ALS ostaje bolest za koju se intenzivno traga za novim terapijama, a slučajevi poznatih sportista često doprinose podizanju svesti i podršci istraživanjima.

Sud odbio razmatranje zahteva zaposlenih za izuzeće iz verskih razloga, mera povučena 2023. godine

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država u ponedeljak je odbio da razmatra pravni spor u vezi sa sada već ukinutim mandatom o obaveznoj vakcinaciji zdravstvenih radnika protiv COVID-19 u saveznoj državi Njujork. Odluka suda usledila je nakon što su zaposleni u više zdravstvenih ustanova podneli tužbu zbog odbijanja verskog izuzeća od strane svojih poslodavaca i državnih zvaničnika.

Spor je nastao kada je Odeljenje za zdravlje Njujorka 2021. godine uvelo hitnu regulativu kojom je svim licenciranim zdravstvenim radnicima bila propisana obavezna vakcinacija protiv COVID-19, s ciljem suzbijanja širenja virusa u medicinskim ustanovama i domovima za stare. Prema zvaničnicima države, pravilo je dozvoljavalo određene vidove verskog prilagođavanja od strane poslodavaca, ali nije predviđalo sveobuhvatna izuzeća od vakcinalne obaveze.

Nakon što su pojedini zaposleni u zdravstvenim ustanovama zatražili izuzeće pozivajući se na svoja verska uverenja, njihovi zahtevi su odbijeni, a radni odnosi su im obustavljeni. U tužbi, koja je podneta protiv guvernerke Njujorka Keti Hokul, drugih državnih zvaničnika i nekoliko zdravstvenih ustanova, uključujući New York-Presbyterian Healthcare System, Trinity Health i Westchester Medical Center Advanced Physician Services, radnici su tvrdili da je odbijanje poslodavaca da im omoguće versko izuzeće protivno zakonu o zabrani diskriminacije na osnovu religije i obavezi prilagođavanja radnom mestu, osim u slučaju preteranog opterećenja za poslodavca.

Vakcinalni mandat je povučen u oktobru 2023. godine, nakon što je savezna administracija objavila kraj vanrednog javnozdravstvenog stanja izazvanog pandemijom COVID-19. Uprkos tome, radnici koji su prethodno ostali bez posla nastavili su da traže sudsku zaštitu, tvrdeći da su njihova prava bila narušena u periodu primene mere.

Vrhovni sud SAD je svojom odlukom odbio da razmatra slučaj, čime su na snazi ostale ranije presude nižih sudova. Ova odluka znači da sud neće ulaziti u meritum spora i da neće biti dalje analize ustavnosti ili zakonitosti nekadašnje vakcinalne regulative u Njujorku. Slučaj je privukao pažnju zbog pitanja odnosa između javnog zdravlja i verskih sloboda, ali trenutni pravni okvir ostaje nepromenjen nakon ove sudske odluke.