Telefon je danas mnogo više od uređaja za pozive i poruke. U njemu se nalaze fotografije, kontakti, lokacija, prepiske, podaci o kretanju, istorija pretrage i veliki broj drugih informacija koje mogu da otkriju mnogo toga o našim navikama.

I dok većina ljudi pažljivo čuva šifru za otključavanje, mnogo manje pažnje posvećuje podešavanjima privatnosti.

Upravo tamo često možemo da vidimo kojim podacima aplikacije imaju pristup i šta naš telefon može da deli sa njima.

Lokacija – aplikacije ne moraju uvek da je znaju

Mnoge aplikacije traže pristup lokaciji. Nekima je to zaista potrebno – na primer mapama ili aplikacijama za navigaciju. Međutim, postoje i aplikacije kojima lokacija nije neophodna za osnovno funkcionisanje.

Zato povremeno proverite koje aplikacije imaju dozvolu za pristup lokaciji.

Posebno obratite pažnju na opciju koja omogućava pristup lokaciji i kada aplikacija nije aktivno otvorena.

Ako ne postoji opravdan razlog da određena aplikacija stalno zna gde se nalazite, pristup možete ograničiti.

Mikrofon nije dozvola koju treba davati svima

Mnoge aplikacije traže pristup mikrofonu, ali to ne znači da svaka od njih mora da ga ima.

Proverite spisak aplikacija kojima ste dozvolili korišćenje mikrofona i zapitajte se da li im je ta dozvola zaista potrebna.

Ako je neka aplikacija koristila mikrofon, a vi ne znate zašto, vredi dodatno proveriti njena podešavanja.

Moderni telefoni uglavnom imaju i indikatore koji pokazuju kada aplikacija koristi mikrofon ili kameru.

Kamera – proverite kome ste dali pristup

Ista stvar važi i za kameru.

Aplikacije za video-pozive, fotografije ili društvene mreže mogu imati opravdan razlog za pristup kameri. Ali nema potrebe da svaka aplikacija koju instalirate automatski dobije tu dozvolu.

U podešavanjima privatnosti možete videti koje aplikacije imaju pristup kameri i po potrebi ga ukinuti.

Fotografije otkrivaju više nego što mislimo

Fotografija nije samo slika.

Na pojedinim uređajima fotografije mogu sadržati dodatne informacije, poput vremena nastanka i lokacije na kojoj su snimljene.

To znači da fotografija koju nekome pošaljete ili objavite može potencijalno otkriti više informacija nego što ste nameravali.

Zato je korisno proveriti podešavanja fotografija i privatnosti, posebno ako često delite slike na internetu.

Kontakti – kome su oni zaista potrebni?

Aplikacije često traže pristup kontaktima.

Za neke aplikacije to može biti korisno, na primer kada želite da pronađete prijatelje koji koriste isti servis. Međutim, nije svakoj aplikaciji potreban kompletan imenik vašeg telefona.

Pređite kroz dozvole i proverite koje aplikacije imaju pristup kontaktima.

Ako određenu aplikaciju gotovo nikada ne koristite, možete razmisliti i o tome da joj ukinete nepotrebne dozvole.

Obaveštenja mogu otkriti privatne informacije

Čak i kada je telefon zaključan, obaveštenja se mogu pojaviti na ekranu.

Poruka, ime osobe koja vas kontaktira ili deo sadržaja poruke može biti vidljiv svakome ko se nalazi pored vašeg telefona.

Ako vam je privatnost važna, proverite kako su podešena obaveštenja na zaključanom ekranu.

Možete podesiti da se prikaže samo informacija da je stigla nova poruka, bez njenog sadržaja.

Aplikacije koje više ne koristite takođe mogu imati dozvole

Telefon često godinama čuva aplikacije koje smo instalirali zbog jednog jedinog razloga, a potom ih više nikada nismo otvorili.

Problem je što neke od njih mogu i dalje imati određene dozvole.

Zato s vremena na vreme napravite malu „čistku“: obrišite aplikacije koje vam više nisu potrebne i proverite dozvole onih koje ostaju.

Proverite i kome ste dozvolili pristup nalogu

Pored samih aplikacija, važno je proveriti i gde je vaš nalog prijavljen.

Ako koristite isti nalog na više uređaja, u podešavanjima naloga obično možete videti aktivne uređaje i sesije.

Ako primetite uređaj koji ne prepoznajete, nemojte ga ignorisati. Promena lozinke i odjava sa nepoznatih uređaja mogu biti važan korak u zaštiti naloga.

Ne morate da isključite sve

Važno je naglasiti da činjenica da aplikacija traži određenu dozvolu ne znači automatski da vas „špijunira“.

Mnoge dozvole imaju potpuno legitimnu funkciju.

Poenta je da znate šta ste dozvolili.

Telefon danas predstavlja svojevrsni digitalni dnevnik našeg života. Zna gde smo bili, sa kim komuniciramo, šta fotografišemo, šta pretražujemo i koje aplikacije koristimo.

Zato nije loše da nekoliko minuta posvetite podešavanjima privatnosti.

Možda ćete upravo tada otkriti da neke aplikacije imaju pristup podacima koji im više uopšte nisu potrebni.

Mnogi ljudi imaju osećaj da novac nestane mnogo pre nego što stigne sledeća plata. Kada pogledaju velike troškove, sve deluje jasno – kirija, računi, gorivo, hrana. Međutim, problem često nije samo u velikim izdacima.

Novac se neretko „topi“ kroz male svakodnevne navike koje pojedinačno deluju bezazleno. Kada se saberu na kraju meseca, iznos može biti iznenađujuće veliki.

Kafa „usput“ može da postane ozbiljan trošak

Jedna kafa dnevno možda ne deluje kao nešto zbog čega bi trebalo da brinemo.

Ali ako je plaćamo svakog radnog dana, tokom meseca se nakupi nekoliko desetina kupovina. Kada se tome dodaju pecivo, sok ili nešto slatko što uzmemo uz kafu, dnevni trošak postaje još veći.

Problem nije u jednoj kafi, već u tome što takvu kupovinu često ni ne registrujemo kao pravi trošak.

Dostava hrane – plaćamo više nego što piše na računu

Naručivanje hrane postalo je jednostavno. Nekoliko klikova dovoljno je da ručak ili večera stignu do vrata.

Ali pored same cene hrane, često postoje troškovi dostave, naknade i minimalni iznos porudžbine.

Ako se dostava naručuje nekoliko puta nedeljno, razlika u odnosu na pripremanje hrane kod kuće može biti značajna.

Pretplate koje više ni ne koristimo

Streaming servisi, aplikacije, dodatni prostor za skladištenje, različiti digitalni servisi – mnoge pretplate funkcionišu tako da se novac automatski skida svakog meseca.

Najveći problem nastaje kada zaboravimo na njih.

Nekoliko stotina dinara mesečno za jednu uslugu možda ne deluje mnogo, ali kada se saberu sve aktivne pretplate, iznos može biti ozbiljan.

Zato je korisno povremeno proveriti šta vam se automatski naplaćuje.

„Samo još ovo“ u prodavnici

Koliko puta ste otišli po nekoliko stvari, a vratili se sa punom kesom?

Proizvodi koji stoje pored kase, akcije, manja pakovanja slatkiša i pića često završe u korpi bez prethodnog plana.

Jedna takva kupovina ne mora biti problem.

Ali ako se ponavlja iz nedelje u nedelju, impulsivne kupovine mogu ozbiljno povećati mesečni račun za namirnice.

Kupujemo veće pakovanje jer izgleda povoljnije

Veće pakovanje nije uvek i najbolja kupovina.

Ponekad kupujemo proizvod zato što je naizgled povoljniji kada se kupi u većoj količini, a zatim deo bacimo jer ga nismo potrošili.

Prava ušteda nije samo u nižoj ceni po komadu, već i u tome da proizvod zaista iskoristimo.

Sitne bankarske naknade

Bankarske naknade često prođu nezapaženo upravo zato što nisu veliki iznosi.

Održavanje računa, pojedine vrste transakcija ili druge usluge mogu se naplaćivati redovno.

Vredi pogledati izvod i proveriti za šta tačno svakog meseca odlazi novac.

Kupovina zbog popusta

Rečenica „na akciji je“ lako može da nas ubedi da smo uštedeli.

Ali ako nešto nismo planirali da kupimo, zapravo smo potrošili novac koji možda ne bismo potrošili.

Popust predstavlja uštedu samo ako kupujemo ono što nam je zaista potrebno.

Gorivo i kratke vožnje

Automobil često koristimo i kada bismo određenu kratku relaciju mogli da pređemo peške ili drugim prevozom.

Pojedinačna kratka vožnja deluje nebitno, ali gorivo nije jedini trošak. Tu su i održavanje, gume, parking i habanje vozila.

Naravno, automobil je mnogima neophodan, ali planiranje više obaveza u jednoj vožnji može smanjiti nepotrebne kilometre.

Hrana koju bacamo

Kupimo više nego što ćemo pojesti, zaboravimo šta imamo u frižideru, proizvodu istekne rok i na kraju završi u kanti.

To je novac koji je već potrošen, ali bez ikakve koristi.

Planiranje obroka i pravljenje spiska pre kupovine mogu pomoći da se količina bačene hrane smanji.

Najveći problem je što male troškove ne osećamo

Kada platimo veliki račun, odmah primetimo da smo ostali bez značajne količine novca.

Kod sitnih kupovina to nije slučaj.

Upravo zato one mogu biti najopasnije za kućni budžet – ne izgledaju dovoljno velike da bismo zbog njih promenili ponašanje.

Najjednostavniji način da otkrijete gde novac odlazi jeste da tokom jednog meseca zapišete baš sve troškove, čak i one najmanje.

Kada ih vidite na jednom mestu, možda ćete shvatiti da problem nije u jednoj velikoj kupovini, već u desetinama malih odluka koje se ponavljaju iz dana u dan.

A ponekad je upravo tu najlakše napraviti prvu uštedu.

Sednete posle napornog dana, uključite televizor i kažete sebi da ćete pogledati samo jednu epizodu ili nekoliko minuta vesti. Međutim, nije prošlo ni pola sata, a oči počinju da se sklapaju.

Ono što mnogi doživljavaju kao slučajnost zapravo ima sasvim logično objašnjenje. Kombinacija umora, položaja tela, manjka aktivnosti i opuštanja može mozgu poslati signal da je vreme za odmor.

Kada telo konačno dobije priliku da se opusti

Tokom dana smo uglavnom u pokretu. Radimo, razgovaramo, rešavamo probleme, gledamo u telefon, završavamo obaveze i stalno reagujemo na nešto.

Kada se uveče smestimo na kauč i prestanemo sa aktivnostima, telo konačno dobija priliku da uspori.

Mišići se opuštaju, nema potrebe za kretanjem, a broj novih informacija koje obrađujemo može da se smanji.

Tada umor koji smo tokom dana potiskivali postaje mnogo primetniji.

Televizija nije nužno krivac

Često kažemo da nas „televizija uspavljuje“, ali sam televizor nije jedini razlog.

Mnogo je važnije šta radimo dok je gledamo.

Ako sedimo ili ležimo u udobnom položaju, u toploj prostoriji i bez fizičke aktivnosti, telo dobija veoma malo stimulacije koja bi ga održavala budnim.

Zbog toga ista osoba može biti potpuno budna dok obavlja kućne poslove, a samo nekoliko minuta kasnije početi da drema na kauču.

Mozak voli rutinu

Ako televiziju najčešće gledamo uveče, mozak vremenom može povezati taj trenutak sa odmorom i pripremom za spavanje.

Naše telo ima unutrašnji biološki sat koji utiče na to kada smo budni, a kada pospani.

Kako se približava uobičajeno vreme odlaska u krevet, prirodni procesi u organizmu postaju sve više usmereni ka snu.

Zato nije neobično da nam se oči sklapaju upravo onda kada sednemo da gledamo televiziju posle večere.

Ekran može da deluje na različite načine

Postoji još jedan zanimljiv paradoks.

Ljudi često misle da će ih ekran automatski razbuditi. Međutim, efekat zavisi od sadržaja, osvetljenja, vremena gledanja i individualnih navika.

Dinamičan film, napeta utakmica ili uzbudljiv program mogu nas držati budnim, dok miran sadržaj koji gledamo u zamračenoj prostoriji može imati potpuno drugačiji efekat.

Posebno kada smo već umorni.

Pospanost može biti znak da ste jednostavno iscrpljeni

Ako svakog dana zaspite čim sednete ispred televizora, moguće je da problem nije u televizoru već u tome što vam nedostaje sna.

Tokom dana možemo ignorisati signale umora jer imamo obaveze. Kada konačno sednemo i prestanemo da budemo aktivni, telo više nema razlog da „održava“ budnost po svaku cenu.

Tada pospanost postaje očigledna.

Zašto se onda ponekad probudimo usred noći?

Mnogi imaju iskustvo da zaspe ispred televizora, a zatim se probude posle sat ili dva i odu u krevet.

Takav obrazac može poremetiti uobičajenu rutinu spavanja.

Ako se kratko dremanje pretvori u redovnu naviku, moguće je da kasnije ne osećamo istu pospanost kada legnemo u krevet.

Zato stručnjaci generalno preporučuju da se za kvalitetan san napravi jasna razlika između vremena za odmor i vremena namenjenog spavanju.

Kada treba obratiti pažnju?

Povremeno uspavljivanje ispred televizora uglavnom nije ništa neobično.

Ali ako osoba redovno ima snažnu potrebu za snom tokom dana, teško ostaje budna dok radi ili razgovara, ili se i nakon dovoljno vremena provedenog u krevetu budi izrazito umorna, to više nije samo pitanje televizije.

U takvim situacijama vredi obratiti pažnju na kvalitet i količinu sna i, ukoliko problem traje, razgovarati sa lekarom.

Zato sledeći put nemojte kriviti televizor

Ako vam se oči sklope čim legnete na kauč, možda vam telo samo govori ono što ste tokom dana ignorisali.

Niste nužno „umorni od programa“.

Možda ste jednostavno umorni od celog dana.

Kada se spoje mirna prostorija, udoban položaj, manjak aktivnosti i vreme koje se približava odlasku u krevet, mozak dobija idealne uslove da pređe iz režima budnosti u režim odmora.

Zato je scena u kojoj neko zaspi ispred televizora mnogo više od porodične svakodnevice – ona je dobar primer kako telo koristi prvi trenutak mira da nadoknadi ono što mu je potrebno.