Analiza ukazuje na ključnu ulogu Ormuskog moreuza za svetsku ekonomiju i bezbednosnu dinamiku Bliskog istoka
Analitički tekst predsednika Srpske lige, Aleksandra Đurđeva, ukazuje na pet lekcija kineskog vojnog sistema koje se primenjuju u situacijama krize i destabilizacije država. Autor naglašava da su najopasnije pretnje često unutrašnje, dok je oslanjanje isključivo na sporazume bez realne moći pogrešna procena, a samodovoljnost ključ opstanka.
U tekstu se detaljno opisuje značaj Ormuskog moreuza, kroz koji svakodnevno prolazi oko sto brodova, od kojih su više od polovine tankeri sa naftom i gasom. Oko dvadeset miliona barela nafte i derivata i dvadeset procenata globalnih zaliha tečnog prirodnog gasa prolazi ovim moreuzom, što predstavlja gotovo dvadeset procenata svetske potrošnje nafte i trideset pet procenata izvoza. Glavni snabdevači su Saudijska Arabija, Irak, UAE, Kuvajt, Katar i Iran, dok su najveći kupci azijske ekonomije, uključujući Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju.
Đurđev ističe da je kontrola Ormuskog moreuza direktno povezana sa uticajem na svetske cene energenata, inflaciju i stabilnost političkih režima širom sveta. Nedavni događaji u Iranu, uključujući promene u vojnom rukovodstvu, posmatraju se kao deo mehanike savremenih sukoba u kojima se unutrašnja slabost i spoljni pritisak prepliću. Autor naglašava da je efekat na tržište energenata globalan, što potvrđuje i skok cene gasa u Evropi nakon obustave katarskog LNG-a.
Tekst zaključuje da je mreža uticaja i posledica u 21. veku često važnija od same teritorije, dok psihološki i ekonomski udari mogu imati šire posledice od klasičnih vojnih sukoba.
