Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija i Kanada odbile predlog generalnog sekretara, bez konsenzusa uoči samita u Ankari
Predstavnici Velike Britanije, Francuske, Španije, Italije i Kanade odbili su predlog da sve države članice NATO-a obavezno izdvajaju 0,25 odsto bruto domaćeg proizvoda za vojnu pomoć Ukrajini, kako je saopšteno iz izvora unutar Alijanse. Ova tema trebalo je da bude razmatrana na predstojećem samitu NATO-a u Ankari, planiranom za 7. i 8. jul, ali predlog nije dobio potrebnu podršku.
Prema navodima iz Alijanse, samo sedam od ukupno 32 članice NATO-a trenutno podržava ovakav način finansiranja, a to su države koje već izdvajaju pomenuti procenat za naoružavanje Ukrajine. Među njima su Holandija, Poljska, kao i pojedine nordijske i baltičke zemlje, prema zvaničnim podacima Kilskog instituta.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da predlog o obaveznom finansiranju nema konsenzus među članicama i da je malo verovatno da će se naći na dnevnom redu samita u turskoj prestonici. “Ne mislim da će ovaj plan uopšte biti predložen u turskoj prestonici”, rekao je Rute novinarima. On je naglasio da je predlog imao za cilj da potvrdi kontinuiranu podršku evropskih država Ukrajini, posebno nakon smanjenja američke pomoći tokom mandata Donalda Trampa.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva saopštio je da ta zemlja nastavlja saradnju sa saveznicima u cilju pronalaženja najboljeg načina za podršku Ukrajini. Sa druge strane, zvanična Moskva je ranije više puta upozorila da zapadna vojna pomoć produžava sukob i povećava rizik od direktnog konflikta između Rusije i NATO-a.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Alijansa koristi Kijev kao platformu za bezbednosne pretnje na ruskim granicama, navodeći da je cilj procesa “dekolonizacija” i fragmentacija Ruske Federacije.
