Vlasti potvrdile da su obilne padavine izazvale velike štete na Oahuu i Mauiju, u toku procena ukupnih posledica

Obilne padavine koje su pogodile Havaje tokom prošle nedelje dovele su do najtežih poplava u poslednje dve decenije, saopštile su lokalne vlasti 23. marta 2026. godine. Najugroženije su oblasti na ostrvima Oahu i Maui, gde su kiše izazvale izlivanje reka, oštećenja infrastrukture i poplave u stambenim zonama. Guverner Havaja, Džoš Grin, izjavio je da su posledice poslednjih oluja ozbiljne i da je u toku početna procena štete.

Prema navodima zvaničnika, na severu Oahua došlo je do evakuacije više od 200 ljudi, dok su pripadnici Nacionalne garde pomagali stanovnicima i vozačima koji su ostali blokirani u poplavljenim područjima. U nekim delovima ostrva, nivo vode dostizao je visinu do struka, a više od 2.000 domaćinstava bilo je bez električne energije tokom vikenda.

Stanovnica Oahua, Melani Li, izjavila je za novinare na terenu da su njeno domaćinstvo i imovina pretrpeli značajnu štetu. “Ovde smo skoro 20 godina. Izgubili smo sve”, rekla je Li, navodeći da je ostala bez ličnih i porodičnih predmeta, uključujući fotografije i druge uspomene.

Na ostrvu Maui, bujične vode su uništile mostove, puteve i vozila, a zvaničnici nisu mogli odmah da procene punu razmeru oštećenja. Prema rečima guvernera, preliminarne procene ukazuju da bi ukupna šteta mogla premašiti milijardu dolara, uključujući oštećenja na aerodromima, školama, putevima, domovima i bolnici u Kuli.

Satelitski snimci zabeležili su poplavljena polja i objekte u blizini Vajalue, dok je mulj sa poplavljenih područja dospeo do okeana. Nadležni su započeli sanaciju i čišćenje terena kako bi omogućili povratak stanovnicima i obnovu osnovne infrastrukture.

Zvaničnici navode da su u kontaktu sa federalnim institucijama u cilju obezbeđivanja dodatne pomoći. Guverner je saopštio da je kabinet u stalnoj komunikaciji sa Beloj kućom i da su dobijena uveravanja o podršci u procesu sanacije.

Među evakuisanima je i glumac Džejson Momoa, koji je objavio da se sa porodicom privremeno preselio zbog nestanka struje i opasnosti od poplava. Prema njegovim navodima, situacija na severnoj obali Oahua je složena, ali su on i njegova porodica bezbedni.

Vlasti i dalje apeluju na oprez zbog mogućnosti novih padavina i pozivaju stanovništvo da prati zvanična saopštenja. Procena ukupne štete i broj ljudi koji su morali da napuste domove biće poznat u narednim danima, nakon što ekipe završe obilazak svih pogođenih područja.

Senat Sjedinjenih Američkih Država potvrdio je imenovanje Mullina, dok su pregovori o finansiranju DHS i dalje u toku

Senat Sjedinjenih Američkih Država potvrdio je Markwaynea Mullina na poziciju sekretara za unutrašnju bezbednost (DHS) u ponedeljak uveče, čime je zvanično završena poslednja promena u sastavu ministarstva koje je predložio predsednik Donald Tramp. Glasanje u Senatu završeno je sa 54 glasa za i 45 protiv, a potvrdu su podržala i dva demokratska senatora, dok je jedan republikanac glasao protiv.

Mullin, senator iz Oklahome od 2023. godine, preuzeće rukovodstvo nad DHS u trenutku kada je ova institucija u žiži javnosti zbog unutrašnjih nesuglasica i izazova u vezi sa finansiranjem. Njegovo imenovanje dolazi nakon smene dosadašnje sekretarke Kristi Noem ranije ovog meseca. Prethodno rukovodstvo našlo se pod kritikama zbog postupanja tokom akcija federalnih agenata u okviru imigracione kontrole u Mineapolisu u januaru, kao i zbog troškova reklamiranja, što je dodatno produbilo neslaganja oko budžeta ministarstva.

Uoči smene, Noem je bila predmet ispitivanja tokom saslušanja u Kongresu, gde je poseban akcenat stavljen na način korišćenja sredstava za javno informisanje. Njeno razrešenje usledilo je nakon dužeg perioda političkih tenzija i nesuglasica oba politička bloka u vezi sa upravljanjem resorom unutrašnje bezbednosti.

Mullin preuzima funkciju u trenutku kada DHS beleži gotovo 40 dana bez trajnog finansiranja, a pregovori između demokrata i republikanaca o budžetu i reformama imigracionih agencija su u toku. Demokratski senatori su naglasili da neće podržati novi budžet bez određenih reformi, dok su problemi sa smanjenjem broja radnika u Službi za bezbednost saobraćaja (TSA) dodatno povećali pritisak na zakonodavce da postignu dogovor.

U pregovorima je do sada kao posrednik učestvovao Tom Homan, zadužen za pitanja vezana za granicu, ali se očekuje da će Mullin imati značajnu ulogu u nastavku razgovora. Tokom saslušanja pred Senatom povodom potvrde, Mullin je izjavio da će se zalagati za dijalog i pokušati da pronađe rešenje prihvatljivo za sve strane.

Šira politička scena u Sjedinjenim Državama ostaje fokusirana na pitanje finansiranja i reforme unutrašnje bezbednosti, dok je imenovanje novog sekretara ocenjen kao korak u pokušaju stabilizacije ministarstva. Nije poznato kada će konačni dogovor o budžetu biti postignut, ali se navodi da su obe strane u poslednjim nedeljama pokazale veću spremnost za razgovore.

Iranski zvaničnik potvrdio prijem američke poruke, najave mogućih pregovora u svetlu najnovijih izjava predsednika SAD

Visoki zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Irana izjavio je da je Iran primio poruku iz Sjedinjenih Američkih Država posredstvom međunarodnih posrednika, što bi moglo predstavljati uvod u moguće pregovore između dve zemlje koje se nalaze u sukobu. Ova informacija saopštena je nakon što je predsednik SAD Donald Tramp javno izjavio da postoji mogućnost postizanja dogovora.

Prema rečima iranskog zvaničnika, “primili smo stavove SAD preko posrednika i oni se trenutno razmatraju”. Ova izjava dolazi u trenutku kada je predsednik Tramp na društvenim mrežama naveo da su “SAD i Iran imali veoma dobre i produktivne razgovore u vezi sa potpunim i konačnim rešenjem naših neprijateljstava” tokom poslednjih dana. Kasnije je izjavio novinarima da dve strane imaju oko 15 tačaka saglasnosti i da su iranski zvaničnici izrazili želju za mirom, dodajući: “Mislim da postoji veoma dobra šansa da ćemo doći do dogovora.”

Tramp je takođe povukao prethodni ultimatum upućen Iranu u vezi sa ponovnim otvaranjem moreuza Hormuz, strateški važnog za svetsku naftnu industriju. Prethodno je najavljeno da bi, ukoliko Iran ne otvori moreuz, mogli uslediti vojni udari na energetska postrojenja, ali je predsednik SAD izjavio da će američka vojska sačekati pet dana sa eventualnim napadima, u zavisnosti od uspeha trenutnih sastanaka i diskusija.

Na početku, Ministarstvo spoljnih poslova Irana negiralo je da se vode bilo kakvi pregovori. Međutim, kasnije izjave predsednika SAD navele su na nagađanja da bi 23 dana dug sukob mogao biti bliži rešenju. Kao odgovor na ova dešavanja, međunarodna referentna cena nafte, Brent, zabeležila je pad od 10% tokom ponedeljka, dok je američki berzanski indeks S&P 500 porastao za 1,15%.

Iran i Sjedinjene Države nemaju formalne diplomatske odnose i tradicionalno komuniciraju posredstvom trećih strana, posebno tokom perioda tenzija ili sukoba. Poslednjih godina, pokušaji posredovanja su uglavnom uključivali međunarodne organizacije ili države sa neutralnom pozicijom u odnosu na sukob.

Ova najnovija razmena poruka dolazi nakon niza eskalacija u regionu Persijskog zaliva i nekoliko incidenata koji su za posledicu imali dodatno povećanje tenzija. Detalji konkretnih predloga ili sadržaja prenetih poruka nisu javno objavljeni, a obe strane ističu da se proces analize i odlučivanja nastavlja.

Nezavisni izvori nisu bili u mogućnosti da potvrde sve navode, a dalji razvoj događaja zavisiće od odgovora obe strane i mogućeg nastavka posredničkih napora.