Socijaldemokratska partija i krajnja desnica inicirale glasanje, vlada pala posle žestoke debate
Vlada Rumunije, na čelu sa premijerom Ilijom Boložanom, smenjena je nakon što je parlament danas izglasao nepoverenje, prema zvaničnim izvorima. Glasanje je usledilo na inicijativu Socijaldemokratske partije (PSD), Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i PACE – Prvo Rumunija. Za predlog je glasalo ukupno 281 poslanik, četiri su bila protiv, a tri glasa su proglašena nevažećim.
Predlog o izglasavanju nepoverenja pod nazivom “STOP ‘Boložanovom planu’ za uništavanje ekonomije, osiromašenje stanovništva i nezakonitu prodaju državne imovine” potpisalo je 254 poslanika. Tokom debate, premijer Boložan je izjavio: “Ovaj predlog za izglasavanje nepoverenja je lažan, ciničan i veštački. Svaka zemlja, u mnoštvu kriza, pokušala bi da konsoliduje vlade, a ne da ih menja.”
Socijaldemokratska partija, koja je prethodno bila deo vladajuće koalicije, odigrala je ključnu ulogu u glasanju za smenu vlade. Prošlog meseca, ova stranka se povukla iz vlade predvođene Nacionalnom liberalnom partijom Ilije Boložana i najavila saradnju sa krajnje desničarskim Savezom za Uniju Rumuna u cilju smene premijera.
Pad vlade izazvao je reakcije i u okviru evropskih političkih grupacija, posebno među socijalistima i demokratama u Evropskom parlamentu, s obzirom na to da su se ranije protivili sličnim savezima sa krajnjom desnicom. Boložan i njegova Nacionalno-liberalna partija su na vlasti od 2025. godine, nakon ostavke bivšeg premijera Marsela Čolakua. Smena se dešava manje od godinu dana posle predsedničkih izbora u Rumuniji, na kojima je pobedio Nikušor Dan, dok je lider AUR-a, Đorđe Simion, bio glavni protivkandidat.
Simion, kao lider krajnje desnice, sada se smatra ključnim organizatorom Boložanovog pada. Njegova stranka beleži rast podrške u anketama, dok ekonomska i politička nestabilnost preti da dodatno pogorša situaciju u zemlji. Rumunija mora da sprovede važne reforme do avgusta kako bi ispunila uslove za povlačenje oko 11 milijardi evra iz fondova Evropske unije. U suprotnom, javne finansije zemlje bi mogle biti ugrožene.
