Federalni sudija naveo da pravni tim Donalda Trampa nije ispunio uslove za tužbu, ali ostavio mogućnost za izmenu žalbe do kraja aprila

Federalni sud u Majamiju odbacio je tužbu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa protiv lista zbog navoda o pismu povodom rođendana Džefrija Epstajna. Sudija Darrin Gayles iz Okružnog suda Sjedinjenih Američkih Država za južni okrug Floride doneo je odluku nakon razmatranja podnete žalbe, saopštavaju međunarodni mediji.

Tramp je pokrenuo postupak za klevetu zbog objavljenog članka o navodnom poklonu povodom Epstajnovog rođendana, tvrdeći da su informacije štetne i netačne. Međutim, sud je u 17-straničnoj presudi zaključio da tužba ne ispunjava zakonske uslove za klevetu protiv javne ličnosti. Sudija je naveo da Trampov pravni tim nije dokazao da je list postupio sa “stvarnom zloćom” (actual malice), što je ključni pravni standard za ovakve slučajeve u američkom pravu.

Sudija Gayles je u odluci precizirao da “Tramp nije uverljivo izneo tvrdnje da su tuženi objavili članak sa stvarnom zloćom” i da su “obe tačke tužbe zbog toga odbačene”. U presudi se navodi da je standard stvarne zloće obavezan za sve javne ličnosti koje podnose tužbu zbog klevete, a podrazumeva dokazivanje da su objavljene tvrdnje bile namerno lažne ili objavljene sa potpunom ravnodušnošću prema istinitosti.

Uprkos odbacivanju, sud je ostavio mogućnost Trampovom pravnom timu da do 27. aprila podnese izmenjenu tužbu sa dodatnim navodima i eventualnim novim dokazima. Sudija je naglasio da “konkluzivna tvrdnja” iz tužbe nije bila dovoljna za otvaranje daljeg postupka, ali da postoji mogućnost dopune dokumentacije.

Odluka suda dolazi u kontekstu povećanog interesovanja javnosti za pravne postupke bivšeg predsednika i odnose sa javnim ličnostima iz prethodnih godina. Džefri Epstajn, čije ime se pominje u članku, bio je poslovni čovek protiv kojeg su vođene istrage za više krivičnih dela pre njegove smrti.

Pravni tim Donalda Trampa nije odmah komentarisao odluku suda. List protiv kojeg je tužba podneta nije izdao saopštenje nakon objavljivanja presude. Dalji razvoj postupka moguć je ukoliko Tramp podnese izmenjenu žalbu u skladu sa rokovima koje je odredio sud.

Slučaj se vodi pred federalnim sudom u Floridi, a zainteresovana javnost prati postupak zbog angažovanja bivšeg predsednika SAD i medijskog izveštavanja o događajima iz prošlih godina. Presuda naglašava važnost pravnih standarda u slučajevima klevete u američkom pravosuđu, posebno kada su uključene javne ličnosti.

Pakistanski zvaničnici potvrdili nastavak inicijative, pregovori još bez dogovora, optimizam za dalji dijalog

Pakistanske vlasti potvrdile su da je Islamabad pojačao diplomatske aktivnosti s ciljem ponovnog uspostavljanja dijaloga između Irana i Sjedinjenih Američkih Država nakon što su poslednji razgovori o sukobu u Iranu proteklog vikenda završeni bez postizanja dogovora. Kako navode zvaničnici, Pakistan ostaje oprezno optimističan u pogledu mogućnosti za nastavak pregovora između dveju strana.

Prema izjavama visokih predstavnika pakistanske vlade, inicijativa koja je započela kao “Islamabad razgovori” sada se sve češće označava kao “Islamabad proces”, što ukazuje na pokušaj da se ovaj diplomatski kanal predstavi kao dugoročan i kontinuiran, a ne kao jednokratni događaj. Ova promena u terminologiji, prema procenama zvaničnika, ima za cilj da učvrsti okvir za buduće pregovore i olakša nastavak razgovora između zaraćenih strana.

Pakistanski izvori navode da su u toku intenzivni kontakti sa zvaničnicima iz Vašingtona i Teherana, pri čemu Islamabad apeluje na obe strane da se što pre vrate za pregovarački sto. Prema izveštajima, ključni cilj pakistanske diplomatije jeste postizanje održivog dogovora između Irana i SAD pre isteka aktuelnog primirja, iako precizni datumi ili uslovi nisu objavljeni.

Zvaničnici u Islamabadu ističu da je Pakistan voljan da nastavi posredovanje i da održava komunikaciju sa svim relevantnim akterima. Prema njihovim rečima, iako prethodni krug direktnih razgovora nije doneo očekivane rezultate, postoji prostor za nastavak dijaloga, uz mogućnost organizovanja nove runde sastanaka u bliskoj budućnosti.

Vlasti Irana i Sjedinjenih Država do sada nisu dale detaljne komentare o ishodima poslednjeg sastanka niti o planovima za dalje učešće u “Islamabad procesu”. Ipak, diplomatski izvori upućuju na to da su i Teheran i Vašington svesni značaja nastavka pregovora za stabilnost regiona i izbegavanje eskalacije postojećeg sukoba.

Pregovori između Irana i SAD održani su tokom vikenda u Islamabadu, ali nisu doveli do konkretnog sporazuma. U svetlu trenutnog privremenog prekida vatre, Pakistan nastoji da preduzme dodatne korake kako bi podstakao nastavak dijaloga i sprečio dalju destabilizaciju situacije. Ostaje da se vidi da li će najavljena druga runda “Islamabad procesa” doprineti približavanju stavova dve strane i omogućiti postizanje trajnog rešenja.

Američki zakonodavci se vraćaju na zasedanje, rasprava o vojnim merama prema Iranu i budžetu za unutrašnju bezbednost

Američki Kongres se ove nedelje vraća na zasedanje u Vašingtonu nakon dvonedeljne pauze, a pred poslanicima su ključne teme koje uključuju razvoj vojnog sukoba sa Iranom, obustavu finansiranja Sekretarijata za unutrašnju bezbednost i moguća glasanja o isključenju pojedinih članova. Ove teme dolaze nakon što su prethodnih dana izostali rezultati diplomatskih pregovora i donete nove odluke u vezi sa vojnim merama.

Prema navodima izveštaja, Kongres nije zasedao od pre nego što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država zapretio Iranu mogućim posledicama ukoliko ne pristane na dogovor za okončanje sukoba. Period dvonedeljnog primirja je prethodio najnovijim dešavanjima, dok je potpredsednik SAD napustio Islamabad nakon što višednevni pregovori nisu doveli do sporazuma. Američka administracija je najavila da će mornarica SAD uspostaviti blokadu sa ciljem sprečavanja prolaska brodova kroz Ormuski moreuz, što predstavlja važan strateški potez u okviru trenutnih tenzija.

Na Kapitol Hilu se očekuje da tema podrške vojnoj operaciji u Iranu bude u središtu pažnje. Neki članovi Demokratske stranke najavljuju inicijative za ograničavanje ovlašćenja predsednika u daljem sprovođenju vojnih aktivnosti na teritoriji Irana. Ova pitanja dobila su na značaju nakon što su brojni republikanski poslanici istakli da njihova podrška vojnoj akciji može biti ograničena, posebno ukoliko operacija potraje duže od šezdeset dana, što je u skladu sa Zakonom o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine.

Očekuje se i da će Bela kuća podneti zahtev za dodatna sredstva za finansiranje vojnih aktivnosti. Prema navodima međunarodnih medija, administracija razmatra zahtev za iznos između 80 i 100 milijardi dolara za dodatno finansiranje, nakon što je prvobitno najavljeno da bi takav zahtev mogao iznositi i do 200 milijardi dolara. Ovo pitanje biće predmet rasprave među poslanicima i može uticati na dalji tok operacija u Iranu.

Pored pitanja vezanih za vojnu strategiju, zakonodavci će se baviti i produženjem ili obustavom finansiranja Sekretarijata za unutrašnju bezbednost. Prethodni napori da se postigne dogovor o budžetu nisu urodili plodom, a trenutna situacija ostavlja otvorenom mogućnost privremenog zatvaranja ove agencije. Takođe, na dnevnom redu su i moguća glasanja o isključenju pojedinih članova Kongresa, što je izazvalo dodatnu pažnju javnosti.

U narednim danima očekuje se intenzivna rasprava o svim pomenutim temama, dok konačne odluke zakonodavaca mogu imati značajan uticaj na dalji tok događaja u vezi sa sukobom sa Iranom i unutrašnjom bezbednošću SAD. Nezavisno potvrđivanje svih navoda iz oblasti vojnih operacija u ovom trenutku nije moguće.