Ukrajinska platforma sprovodi analizu širenja propagande, institucije demantuju lažne vesti i video-snimke
Pet značajnih slučajeva ruskih dezinformacija otkriveno je tokom protekle nedelje, saopštila je ukrajinska platforma za analizu informacija. Prema zvaničnim navodima, fokus propagande bio je na negiranju vojnih udara, fabrikovanju korupcionaških afera, širenju teorija zavere o Zapadu i korišćenju lažnih identiteta medija.
Najopasnija dezinformacija odnosila se na navodni iranski napad na skladište ukrajinskog oružja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa tvrdnjom da je poginuo 21 državljanin Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izričito je demantovalo ovu informaciju, označivši je kao potpunu fabrikaciju. Sličan pokušaj prebacivanja odgovornosti zabeležen je i povodom udara na stambenu zgradu u Lavovu, kada je propaganda optužila ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, iako su autentični video-snimci potvrdili direktan udar ruskog drona.
Pored toga, lažne informacije o predsedniku Volodimiru Zelenskom, poput tvrdnje da poseduje jedan procenat akcija farmaceutskog giganta, širene su putem fiktivnog portala koji je osnovan za potrebe dezinformacione kampanje. Ove informacije potom su preuzeli koordinisani izvori u pokušaju da obezbede privid masovnosti. Takođe, pojavio se i lažni video-izveštaj sa logotipom poznatog instituta, u kojem se neutemeljeno tvrdi da Kijev nudi vojnu pomoć saveznicima protiv Irana kako bi prikrio unutrašnje skandale, što je institut odmah demantovao.
U Nemačkoj je distribuiran montirani video-snimak sa logotipom poznatog magazina, u kojem se navodi da 62% stanovništva želi Vladimira Putina na mestu kancelara. Proverom je utvrđeno da anketa nije sprovedena, a navodni citati analitičara su izmišljeni. Prema analizi, ovakvi koordinisani pokušaji širenja dezinformacija predstavljaju deo šire strategije destabilizacije i unosa razdora među međunarodnim partnerima.
“Borba protiv digitalnih laži jednako je važna kao i ona na frontu”, navodi se u zvaničnoj analizi.
