Državni sud doneo odluku dan nakon izglasavanja promene granica, vlasti najavile žalbu, situacija ostaje neizvesna

Državni sudija u Virdžiniji izdao je 22. aprila 2026. godine privremenu zabranu sprovođenja novih kongresnih mapa, dan nakon što su građani na referendumu izglasali predlog za promenu granica izbornih okruga. Odluku je doneo sudija Džek Hurli iz Okružnog suda u Tazvelu, navodeći da referendum nije ispunio određene ustavne zahteve države.

Sudija Hurli je u kratkom sudskom nalogu naveo da su svi glasovi za i protiv referenduma “neefikasni” i zabranio je državnim organima da potvrde rezultate glasanja ili preduzmu bilo kakve korake za sprovođenje novih mapa koje su usvojene od strane zakonodavnih tela. U obrazloženju, sudija je naveo da je referendum prekršio više odredbi državnog ustava, posebno ističući nepoštovanje obaveznog roka od 90 dana za javno obaveštavanje i navodeći da je pitanje upućeno biračima bilo “očigledno obmanjujuće”.

Državni tužilac Virdžinije, Džej Džons, najavio je da će podneti hitnu žalbu na ovu sudsku odluku. “Građani Virdžinije su izrazili svoj stav, i sudija ne treba da ima mogućnost da poništi glas naroda”, naveo je Džons u zvaničnoj izjavi. On je dodao da pravni tim države planira da brani rezultate referenduma pred višim sudovima.

Republikanski nacionalni komitet, koji je bio među više grupa koje su pokrenule sudski postupak protiv referenduma, pozdravio je sudsku odluku. Predsednik komiteta Džo Gruters izjavio je da odluka predstavlja “značajnu pobedu za stanovnike Virdžinije” i ocenio da je predlog o promeni mapa bio ustavno sporan.

Referendum o promeni granica izbornih okruga bio je deo šireg političkog procesa u Virdžiniji, gde su demokrate inicirale promene sa ciljem da određeni brojevi izbornih jedinica promene političku pripadnost. Prema navodima iz izveštaja, predlog je predviđao promene koje bi mogle uticati na najmanje četiri kongresna okruga.

Odluka suda o privremenoj zabrani primene novih mapa ostavlja pitanje granica izbornih okruga otvorenim do okončanja žalbenog postupka. Zvaničnici Virdžinije i dalje čekaju ishod žalbe, a konačna odluka o izbornoj geografiji očekuje se nakon daljeg sudskog razmatranja.

Zaposleni u Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost opisali institucionalne izazove tokom produženog blokiranja, navodeći uticaj na svakodnevni rad

Tokom proteklih nedelja, američki Sekretarijat za unutrašnju bezbednost (DHS) suočen je sa značajnim izazovima usled delimičnog blokiranja rada savezne vlade, koje traje već 68 dana. Više desetina zaposlenih, uključujući državne službenike, uniformisano osoblje i zaposlene na prvoj liniji, izjavilo je da su osetili institucionalni pritisak uzrokovan ovom situacijom. Prema njihovim navodima, osećaju se zapostavljeno ne samo od strane Kongresa, već i celokupnog političkog sistema koji, po njihovom mišljenju, nema dovoljno razumevanja o tome kako DHS funkcioniše u svakodnevnom životu građana.

Uprava Sekretarijata za unutrašnju bezbednost obuhvata širok spektar zadataka, a produženo blokiranje je dovelo do improvizacija u svakodnevnim aktivnostima koje, prema izjavama zaposlenih, nisu viđene decenijama. U nekim slučajevima, softverske licence i pretplate, uključujući i softver za obradu dokumenata, nisu obnovljene, pa su zaposleni morali da se snalaze koristeći alternativne, često složene metode. U više kancelarija došlo je do nestašice osnovnih kancelarijskih potrepština, kao što su spajalice, papir, toner i mastilo za štampače. Zaposleni navode da su, zbog oskudice, bili prinuđeni da koriste obostrano stare papire za štampanje, kao i da razmenjuju potrepštine među različitim sektorima unutar sekretarijata.

Iako su ove poteškoće naizgled administrativne prirode, zaposleni ističu da takva situacija dodatno smanjuje moral i osećaj funkcionalnosti u instituciji čiji je zadatak da reaguje na pretnje i obezbedi bezbednost građana. Jedan od zaposlenih izjavio je da se uloga DHS-a uglavnom primeti tek kada dođe do problema, a trenutni izazovi doveli su, prema njegovim rečima, do “tačke pucanja” u svakodnevnom funkcionisanju.

Ovakva situacija je posledica šireg političkog neslaganja oko budžetskih pitanja, što je dovelo do delimičnog prekida finansiranja pojedinih saveznih agencija. Zaposleni su istakli da produženo blokiranje ne utiče samo na administrativne procese, već i na njihovu sposobnost da odgovore na zadatke koji su od značaja za nacionalnu bezbednost.

Organizacije koje nadgledaju rad saveznih službi upozorile su da bi dalji nastavak blokiranja mogao dodatno otežati rad DHS-a i drugih agencija, dok sindikati zaposlenih pozivaju na hitno rešenje ovog pitanja. Trenutno nema zvaničnih informacija kada bi blokiranje moglo biti okončano.

Advokat porodice naveo da su vlasti izmenile odluku, supruga vojnika neće biti puštena iz pritvora, slučaj ide na sud

Supruga pripadnika američke vojske, koja je prošle nedelje zadržana od strane imigracionih vlasti nakon zakazanog sastanka u vezi sa imigracionim statusom, neće biti puštena iz federalnog pritvora, saopštili su njeni advokat i članovi porodice 22. aprila 2026. godine. Ova informacija potvrđena je nekoliko sati nakon što je njen suprug, narednik Prve klase Hose Serano, izjavio da joj je prethodno najavljeno puštanje na slobodu.

Prema navodima advokata Metjua Džejmsa Kozika, porodica je obaveštena da je došlo do promene odluke. Supruga vojnika, Dejsi Rivera Ortega, državljanka El Salvadora, privedena je 14. aprila tokom sastanka u okviru postupka za program “Parole in Place”, koji je namenjen zaštiti članova porodica američkih vojnih lica od deportacije.

Kozik je naveo da su tokom srede imali komunikaciju sa Riverom Ortegom, kada joj je rečeno da će biti puštena iz pritvora Imigracione i carinske službe (ICE) u El Pasu do kraja dana. Međutim, prema rečima advokata, ubrzo su ih zvaničnici Ministarstva unutrašnje bezbednosti i ICE obavestili da Rivera Ortega neće biti puštena na teritoriju SAD, već da je planirana njena deportacija u Meksiko. Advokat je najavio pokretanje sudske procedure radi osporavanja odluke o deportaciji.

Narednik Serano, koji ima 27 godina službe u američkoj vojsci, uključujući tri raspoređivanja u Avganistanu, izjavio je da je njegova supruga bila privedena nakon što je više od deset godina živela u Sjedinjenim Državama. On je ranije obavestio međunarodne medije o hapšenju svoje supruge tokom imigracionog procesa.

Iz Ministarstva unutrašnje bezbednosti nije bilo dodatnih zvaničnih komentara u vezi sa slučajem do trenutka objavljivanja ovog izveštaja. Advokat porodice istakao je da će pravni tim nastaviti pravnu borbu u nadležnim sudskim organima.

Program “Parole in Place” je uspostavljen sa ciljem da pruži određene imigracione zaštite supružnicima i roditeljima pripadnika američke vojske. Slučaj Dejsi Rivera Ortege privukao je pažnju zbog specifičnog statusa porodice i aktuelne debate o imigracionim politikama u Sjedinjenim Državama. Dalji razvoj situacije zavisiće od sudske odluke po podnetoj žalbi.