Američki Senat nije usvojio rezoluciju o smanjenju ovlašćenja predsednika za vojnu akciju protiv Irana, potvrđeno glasanjem

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je 15.04.2026. godine predlog rezolucije kojom bi se ograničila ovlašćenja predsednika SAD za upotrebu vojne sile protiv Irana. Glasanje je održano u Vašingtonu, a predlog nije prošao nakon što su 47 senatora glasala za, a 52 protiv. Prema dostupnim informacijama, ovo je četvrti pokušaj da se u Senatu izglasa slična mera od početka aktuelnog sukoba 28. februara.

Predlog rezolucije predvodila je demokratska senatorka iz Ilinoisa, Temi Dakvort, koja je zatražila da predsednik SAD povuče američke oružane snage iz neprijateljstava u ili protiv Irana, osim ukoliko Kongres ne donese posebnu odluku o ratu ili specifičnu dozvolu za upotrebu vojne sile. U obraćanju javnosti, Dakvort je istakla da smatra neophodnim da Kongres preuzme odgovornost u odlučivanju o vojnom angažmanu SAD.

U glasanju su zabeleženi prelazi iz stranačkih redova, a prema navodima, republikanski senator Rend Pol iz Kentakija i demokratski senator Džon Feterman iz Pensilvanije glasali su suprotno većinskim stavovima svojih partija. Ovo ukazuje na određene podele unutar Senata oko pitanja dalje vojne politike prema Iranu.

Senatorka Dakvort je na konferenciji za novinare dan pre glasanja izjavila da je, prema njenom mišljenju, potrebno da Senat glasa kako bi, kako je navela, okončao aktuelni konflikt. U svom obraćanju, izrazila je mišljenje da Kongres ima dužnost da deluje u skladu sa svojim ovlašćenjima po pitanju vojne politike.

Tokom glasanja, protivnici rezolucije argumentovali su da bi usvajanje ove mere moglo ograničiti kapacitete izvršne vlasti u reagovanju na bezbednosne izazove. Sa druge strane, zagovornici rezolucije istakli su da je potrebno veće učešće Kongresa u donošenju odluka o upotrebi vojne sile.

Ovo glasanje deo je šire debate u SAD o ulozi Kongresa u odlučivanju o upotrebi oružanih snaga u stranim sukobima. Do sada, nijedan od predloga za ograničavanje predsedničkih ovlašćenja u ovom kontekstu nije dobio dovoljno podrške u Senatu.

Rezolucija je predložena u trenutku kada je američko angažovanje u regionu predmet pažnje javnosti i političkih aktera. Prethodni pokušaji usvajanja sličnih mera takođe nisu dobili potrebnu većinu. Dalji koraci po ovom pitanju najavljeni su od strane pojedinih senatora, ali nije precizirano kada bi moglo doći do novih inicijativa u Senatu.

Američka administracija istakla da su razgovori sa Iranom u toku, blokada iranskih luka ostaje na snazi

Američka administracija je saopštila da nije formalno zatražila produženje dvonedeljnog primirja sa Iranom, prilikom najnovijeg obraćanja zvaničnika. Portparolka Bele kuće Karolina Livit izjavila je da su aktuelni pregovori sa Iranom produktivni i da se nastavljaju, dok pomorska blokada iranskih luka i dalje traje.

Livit je, odgovarajući na pitanja novinara o mogućnosti produženja primirja, istakla da su pojedini medijski izveštaji o tome netačni. “Videla sam neke izveštaje jutros, i ponavljam, netačne izveštaje, da smo formalno zatražili produženje prekida vatre. To nije tačno”, navela je Livit, dodajući da SAD u ovom trenutku ostaju u potpunosti posvećene pregovorima. Naglasila je i da se Sjedinjene Države “osećaju dobro u vezi sa izgledima za sporazum” tokom trajanja blokade.

Na pitanje o mestu održavanja naredne runde pregovora, Livit je navela da je vrlo verovatno da će se oni održati na istoj lokaciji kao prethodni put, ne navodeći konkretan grad. Kada je reč o blokadi Ormuskog moreuza, portparolka je odbila da spekuliše o njenom trajanju i precizirala da je blokada na snazi za brodove svih zemalja koji ulaze ili izlaze iz iranskih luka. Dodala je i da američke snage podržavaju slobodu plovidbe za brodove koji ne pristaju na iranske terminale.

“Blokada obuhvata sve iranske luke u Arapskom zalivu i Omanskom zalivu, a naše američke snage u regionu podržavaju slobodu plovidbe za brodove koji prolaze kroz moreuz do i iz luka koje nisu iranske”, navela je Livit u zvaničnoj izjavi. Dodala je i da će SAD nastaviti da podržavaju slobodu plovidbe, ali ne i za brodove koji bi mogli koristiti iranskoj ekonomiji dok pregovori traju.

Prema važećem zakonodavstvu, smena šefa Federalnih rezervi nije moguća bez dokazanog ozbiljnog prekršaja, navode pravni stručnjaci

Izjave o mogućoj smeni predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela ponovo su aktuelizovane nakon što je aktuelni predsednik SAD najavio takvu mogućnost ukoliko Puel ostane na funkciji i posle isteka mandata 15. maja. U intervjuu emitovanom ove nedelje, predsednik SAD je izjavio da bi preduzeo mere ukoliko Puel nastavi da obavlja dužnost tokom trajanja istrage Ministarstva pravde o radovima na zgradi Federalnih rezervi. Puel je prethodno naveo da, prema njegovom mišljenju, istraga ima za cilj da ga natera na ostavku ili da utiče na promenu politike kamata.

Pravni stručnjaci ističu da bi smena predsednika Federalnih rezervi bila pravno sporna. Prema rečima Danijela Urmana, direktora programa prava i javne politike na Nortistern univerzitetu, aktuelni zakon ne predviđa mogućnost smene predsednika Federalnih rezervi osim u slučaju ozbiljnog prekršaja. “Prema Zakonu o federalnim rezervama iz 1913. godine, članovi Upravnog odbora mogu biti smenjeni samo zbog teškog prestupa”, naveo je Urman, dodajući da trenutno ne postoje dokazi da je Puel učinio takav prekršaj.

Mandat predsednika Federalnih rezervi traje četiri godine, dok članovi Upravnog odbora imaju mandate od 14 godina. To znači da predsednik Federalnih rezervi može nastaviti da bude član odbora i nakon isteka predsedničkog mandata. U slučaju Džeroma Pauela, mandat predsednika ističe 15. maja, dok je njegov mandat kao člana odbora važeći do januara 2028. godine.

Pitanje smene Pauela aktuelizovano je u kontekstu nezadovoljstva predsednika SAD tempom sniženja kamatnih stopa, što je više puta javno komentarisano. Predsednik je ranije iznosio kritiku na račun politike Federalnih rezervi, navodeći da su mere previše spore.

Dodatnu neizvesnost u postupku tranzicije može predstavljati proces potvrde naslednika na mestu predsednika Federalnih rezervi, koji je, prema dostupnim informacijama, u zastoju. U ovom trenutku nije poznato da li će doći do promene na čelu centralne banke nakon isteka Pauelovog mandata, ali zakon jasno definiše proceduru i ograničenja po tom pitanju.

Prema izjavama pravnih eksperata, situacija oko mandata predsednika Federalnih rezervi ostaje predmet pažnje javnosti, ali trenutni pravni okvir daje jasno ovlašćenje i zaštitu nezavisnosti centralne banke. Do ovog trenutka, nije potvrđeno da postoje uslovi za smenu ili disciplinsku meru protiv Džeroma Pauela.