Novi propisi uvode zakon o ‘dobrom ponašanju’ i obavezu prijavljivanja u javnom sektoru, vlada navodi efikasnost kao razlog

Švedski parlament usvojio je nove zakone kojima se pooštravaju mere prema imigrantima, uključujući mogućnost oduzimanja boravišnih dozvola zbog lošeg ponašanja i uvođenje obaveze za deo zaposlenih u javnom sektoru da prijavljuju osobe za koje se sumnja da borave u zemlji bez dokumenata. Ove mere stupaju na snagu uoči parlamentarnih izbora koji su zakazani za septembar, kao deo šire migracione politike desnog centra uz podršku Švedskih demokrata.

Jedan od ključnih propisa, poznat kao zakon o ‘dobrom ponašanju’, omogućava migracionoj agenciji da preispita i eventualno oduzme boravišne dozvole u slučajevima kao što su neplaćeni dugovi, poreski prekršaji, kriminalne aktivnosti i veze sa ekstremističkim organizacijama. Protiv odluke agencije moguće je uložiti žalbu.

Parlament je tesnom većinom od 174 prema 172 glasa podržao i tzv. ‘zakon o doušništvu’, kojim se deo zaposlenih u javnom sektoru obavezuje da prijavljuju osobe za koje sumnjaju da nemaju regulisan boravak. Nastavnici, lekari i socijalni radnici izuzeti su iz ove obaveze, dok su zaposleni u poreskim službama, agencijama za zapošljavanje i socijalno osiguranje obuhvaćeni novim merama.

Kritičari iz redova opozicije i organizacija za ljudska prava upozoravaju da bi novi zakoni mogli dovesti do proizvoljnih odluka, rasnog profilisanja i pogoršanja položaja migranata, kao i do smanjenog pristupa javnim uslugama zbog straha. Sa druge strane, švedska vlada naglašava da su ove mere neophodne radi efikasnijeg sprovođenja migracionih pravila i povratka osoba bez legalnog statusa u zemlje porekla.

Zamenik predsednika političkog biroa Hamasa ističe ulogu Rusije u organizaciji mogućih pregovora

Zamenik predsednika političkog biroa Hamasa, Musa Abu Marzuk, izjavio je danas da bi Rusija mogla da okupi različite palestinske frakcije u Moskvi radi usaglašavanja zajedničkih stavova i postizanja pomirenja. U izjavi datoj, Abu Marzuk je naglasio da je Rusija i ranije uspešno organizovala sastanke palestinskih političkih snaga i pomagala u izradi dokumenata prihvatljivih za većinu frakcija.

“Rusija je uspešno okupljala sve palestinske snage za istim stolom i pomagala u izradi dokumenata prihvatljivih za većinu frakcija. To iskustvo može biti korisno i ubuduće”, naveo je Abu Marzuk. On je dodao da bi Rusija mogla da predloži održavanje novog sastanka u Moskvi, ali je istakao da je za postizanje konkretnih rezultata potrebna snažnija politička volja među samim Palestincima.

Podeljenost palestinskih političkih snaga ocenjuje se kao jedna od glavnih prepreka ka napretku u rešavanju palestinsko-izraelskog sukoba. Posebno su izražene razlike između Fatah, koji ima dominantan uticaj na Zapadnoj obali, i Hamasa, koji zadržava značajnu poziciju u Pojasu Gaze.

Abu Marzuk je naveo da Hamas trenutno razgovara o sprovođenju druge faze mirovnog plana za Gazu sa ostalim palestinskim frakcijama. On je istakao važnost zajedničkog nastupa i dodatne političke volje za postizanje jedinstva, napominjući da bi potencijalni sastanak u Moskvi mogao doprineti tom procesu.

Kako je saopšteno, ranija iskustva Rusije u organizovanju sličnih pregovora pokazuju da bi ponovna inicijativa mogla doprineti približavanju stavova među različitim frakcijama. Za sada nije saopšteno kada bi eventualni sastanak mogao biti održan, a dalji koraci zavisiće od spremnosti palestinskih političkih aktera na saradnju i dijalog.

Vojni komandant potvrdio da je odluka o obustavi doneta sat vremena pre planiranog napada

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo otkazalo je prošle nedelje planiranu veliku operaciju protiv ciljeva u Iranu, potvrđeno je u pismu koje je general-major Omer Tišler uputio pripadnicima ove vojne formacije. Prema Tišlerovim navodima, operacija je zaustavljena na zahtev premijera Benjamina Netanjahua, samo sat vremena pre poletanja aviona.

General Tišler je u pismu precizirao da je izraelsko ratno vazduhoplovstvo prethodno izvelo napad na više ciljeva u Iranu, kao odgovor na raketni napad iz Irana na Izrael. U tim udarima, kako je naveo, pogođeno je na desetine meta, oštećen je iranski sistem protivvazdušne odbrane i napadnute su dodatne vojne komponente.

“Paralelno sa odbrambenom borbom, Ratno vazduhoplovstvo je pokrenulo ofanzivu 1.500 kilometara od kuće. U roku od nekoliko sati pogođeno je na desetine ciljeva u Iranu, značajno je oštećen iranski sistem protivvazdušne odbrane i pogođene su dodatne komponente režima”, naveo je Tišler u pismu vojnicima.

Tišler je naveo da je naredba o otkazivanju veće operacije stigla popodne 8. juna, kada je, prema njegovim rečima, kompletno ratno vazduhoplovstvo bilo spremno za poletanje i napad na više stotina ciljeva u Iranu. Plan je obustavljen sat vremena pre početka misije.

Zvanične informacije ukazuju da je odluku o otkazivanju doneo premijer Benjamin Netanjahu. U pismu se navodi da je odluka usledila nakon savetovanja sa međunarodnim partnerima.

“Cilj ratnog vazduhoplovstva jeste zaštita države i građana, a sve odluke se donose u skladu sa bezbednosnim procenama i u saradnji sa političkim rukovodstvom”, saopštio je general-major Omer Tišler.

Tokom nedelje nisu saopštene dodatne informacije o planiranim ili budućim vojnim aktivnostima, a svi letovi i operacije su sprovedeni prema naređenjima vrhovne komande.