Policija i medicinske službe sprovode istragu, telo prebačeno u bolnicu u Halkidi radi obdukcije

Devojka stara 21 godinu preminula je juče na grčkom ostrvu Evija nakon što je, prema navodima članova porodice, zadobila ubod ose. Incident se dogodio u mestu Psahna, gde je mlada žena hitno prevezena u lokalni Dom zdravlja bez svesti.

Prema dostupnim informacijama, devojka je u zdravstvenu ustanovu stigla u izuzetno teškom stanju. Lekari su odmah započeli višesatnu reanimaciju, primenjujući sve medicinske protokole, ali uprkos naporima, povratak vitalnih funkcija nije bio moguć.

Porodica je navela da je neposredno pre kolapsa devojku ubola osa, nakon čega je izgubila svest. Slučaj je izazvao uznemirenost među osobljem zdravstvene ustanove i članovima porodice, a na lice mesta pozvana je i policija kako bi se utvrdile sve okolnosti događaja.

“Na lice mesta upućena je patrola radi prikupljanja informacija, a telo je prebačeno u bolnicu u Halkidi gde će biti sprovedena obdukcija”, navedeno je iz policijskih izvora.

Zvanični uzrok smrti biće poznat nakon završetka obdukcije. Istraga je u toku, a dodatne informacije biće objavljene po završetku medicinskih i policijskih procedura.

Svetski lideri izražavaju zabrinutost zbog tajnosti dogovora, detalji još uvek nisu dostupni javnosti

Lideri najmoćnijih država, okupljeni na samitu G7 u Evijan le Benu u Francuskoj, zatražili su dodatne informacije o novom sporazumu između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, potpisanom od strane predsednika Donalda Trampa tokom vikenda, navodi se prema zvaničnim izvorima. Dokument, čija dužina iznosi jednu i po stranicu, još uvek nije javno objavljen, a pojedini svetski lideri nisu imali uvid u njegov sadržaj ni tokom zvanične radne večere u ponedeljak.

Pojava kontradiktornih izjava iz Vašingtona i Teherana dodatno je pojačala neizvesnost u vezi sa ključnim tačkama dogovora. Prema navodima američkog zvaničnika, postoji mogućnost da sadržaj memoranduma bude objavljen pre planiranog potpisivanja u Švajcarskoj, dok je predsednik Tramp najavio da bi to moglo biti tek nakon petka.

Osim tajnosti procesa, lideri G7 izražavaju zabrinutost zbog nejasnih odredbi u vezi sa prolazom kroz Ormuski moreuz, budućnošću iranskog nuklearnog programa i mogućim ukidanjem sankcija. Predsednik Tramp tvrdi da će prolaz kroz moreuz biti “trajno bez putarine”, dok iranska strana naglašava pravo na kontrolu i naplatu taksi, a konačna odluka o tome očekuje se tokom narednih tehničkih pregovora. Budućnost nuklearnog programa, kao i pitanje inspekcija i zaliha uranijuma, takođe ostaju otvorena za dalju raspravu.

Pitanje ukidanja sankcija prema Iranu vezuje se za promenu ponašanja, a razmatraju se i mogućnosti delimičnog ukidanja sankcija ili odmrzavanja imovine kao gest poverenja. Unutar političkih krugova u Sjedinjenim Državama zabeležene su i kritike zbog nedostatka transparentnosti, dok pojedini komentatori traže da dokument bude dostupan javnosti ukoliko predstavlja značajan korak ka miru.

“Istraga i konsultacije su u toku, a lideri G7 insistiraju na većoj transparentnosti ovog procesa”, navodi se iz diplomatskih izvora.

Novi propisi uvode zakon o ‘dobrom ponašanju’ i obavezu prijavljivanja u javnom sektoru, vlada navodi efikasnost kao razlog

Švedski parlament usvojio je nove zakone kojima se pooštravaju mere prema imigrantima, uključujući mogućnost oduzimanja boravišnih dozvola zbog lošeg ponašanja i uvođenje obaveze za deo zaposlenih u javnom sektoru da prijavljuju osobe za koje se sumnja da borave u zemlji bez dokumenata. Ove mere stupaju na snagu uoči parlamentarnih izbora koji su zakazani za septembar, kao deo šire migracione politike desnog centra uz podršku Švedskih demokrata.

Jedan od ključnih propisa, poznat kao zakon o ‘dobrom ponašanju’, omogućava migracionoj agenciji da preispita i eventualno oduzme boravišne dozvole u slučajevima kao što su neplaćeni dugovi, poreski prekršaji, kriminalne aktivnosti i veze sa ekstremističkim organizacijama. Protiv odluke agencije moguće je uložiti žalbu.

Parlament je tesnom većinom od 174 prema 172 glasa podržao i tzv. ‘zakon o doušništvu’, kojim se deo zaposlenih u javnom sektoru obavezuje da prijavljuju osobe za koje sumnjaju da nemaju regulisan boravak. Nastavnici, lekari i socijalni radnici izuzeti su iz ove obaveze, dok su zaposleni u poreskim službama, agencijama za zapošljavanje i socijalno osiguranje obuhvaćeni novim merama.

Kritičari iz redova opozicije i organizacija za ljudska prava upozoravaju da bi novi zakoni mogli dovesti do proizvoljnih odluka, rasnog profilisanja i pogoršanja položaja migranata, kao i do smanjenog pristupa javnim uslugama zbog straha. Sa druge strane, švedska vlada naglašava da su ove mere neophodne radi efikasnijeg sprovođenja migracionih pravila i povratka osoba bez legalnog statusa u zemlje porekla.