Američki predsednik izjavio da Kuba traži pomoć, dok su izviđački letovi SAD pojačani od februara

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da Kuba traži pomoć od Vašingtona i ocenio da se ta država nalazi u teškoj situaciji. Tramp je u objavi na društvenoj mreži naveo da nijedan republikanac nije razgovarao sa njim o Kubi, koju je opisao kao ‘propalu državu’ koja se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima.

“Nijedan republikanac nikada nije razgovarao sa mnom o Kubi, koja je propala država i ide samo u jednom pravcu, nadole. Kuba traži pomoć i razgovaraćemo”, napisao je Tramp. On je dodao i da uskoro putuje u Narodnu Republiku Kinu.

Prema javno dostupnim podacima sa platformi za praćenje letova, Sjedinjene Američke Države su od početka februara značajno povećale broj izviđačkih vojnih letova u blizini Kube. Registrovano je najmanje 25 misija mornarice i vazduhoplovstva, a avioni su leteli uglavnom u blizini Havane i Santjaga de Kube, pri čemu su neki prišli i na oko 64 kilometra od kubanske obale.

U ovom periodu, Tramp je pojačao kritike na račun vlasti u Havani, najavljujući i moguće nove mere pritiska, uključujući blokadu isporuka nafte. Prema pisanju međunarodnih izvora, kubanska ekonomija je pod snažnim pritiskom zbog dugogodišnjih sankcija Sjedinjenih Američkih Država i unutrašnjih problema, dok su dodatne poteškoće nastale nakon gubitka saveznika u Venecueli i hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.

“Razgovaraćemo o mogućim koracima”, naveo je Tramp u svojoj izjavi, ali detalji potencijalnih razgovora sa kubanskim vlastima za sada nisu poznati.

Američki predsednik naveo da je sprečavanje nuklearnog naoružavanja Irana jedini prioritet u aktuelnim pregovorima, potvrdio zvanično tokom odlaska na sastanak u Pekingu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je u Vašingtonu 12. maja 2026. godine da finansijska situacija američkih građana ne predstavlja motiv za pregovore sa Iranom. On je naglasio da je glavni prioritet američke administracije sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje, saopštili su zvanični izvori. Ova izjava data je novinarima neposredno pre njegovog polaska na sastanak sa kineskim predsednikom u Pekingu.

Na pitanje novinara koliko ekonomska situacija američkih građana utiče na pregovore sa Iranom, predsednik je odgovorio: “Ni najmanje.” Dodao je da, kada je reč o Iranu, jedino važno pitanje jeste mogućnost razvoja nuklearnog naoružanja. “Ne razmišljam o finansijskoj situaciji Amerikanaca, ne razmišljam ni o čijoj. Razmišljam samo o jednom — ne smemo dozvoliti Iranu da poseduje nuklearno oružje, to je sve”, naveo je predsednik.

Dodatno, predsednik je istakao da su svi drugi aspekti, uključujući kretanje berze, manje značajni u odnosu na bezbednosni izazov koji bi predstavljalo nuklearno naoružanje Irana. “Najvažnija stvar, bez obzira na to da li berza raste ili pada, jeste da Iran ne može imati nuklearno oružje”, izjavio je. “Smatram da svaki Amerikanac to razume.”

Prema poslednjim izveštajima, inflacija u Sjedinjenim Državama dostigla je najviši nivo u poslednjih nekoliko godina, dok su cene goriva znatno porasle. Prema podacima iz anketa, veći deo građana prijavljuje da su im visoke cene goriva uzrokovale finansijske poteškoće. Ipak, predsednik je naveo da ekonomski pritisci nisu u fokusu tokom pregovora sa Iranom.

Situacija u Persijskom zalivu ostaje neizvesna, posebno zbog zatvorenog prolaza u Ormuskom moreuzu i nerešenih pitanja na Bliskom istoku. Analitičari navode da je podrška javnosti predsedniku po pitanju ekonomije opala u poslednjem periodu, dok pitanja bezbednosti ostaju u centru pažnje američke administracije.

Pregovori između Sjedinjenih Država i Irana traju u uslovima pojačanih tenzija i međunarodne zabrinutosti zbog potencijalnog razvoja nuklearnog naoružanja u regionu. Zvaničnici najavljuju nastavak razgovora, dok međunarodna zajednica pomno prati razvoj situacije.

Lavrov izjavio da zapadne zemlje podstiču sukobe i vrše pritisak na države zbog energetske politike

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su zapadne zemlje zainteresovane da države u Evroaziji budu zaokupljene međusobnim sukobima, kako bi ostvarile sopstvene interese i uspostavile svoj red. U intervjuu datom 13.06.2024, Lavrov je naglasio da Zapad pokušava da ometa procese evroazijske i kontinentalne integracije, posebno kroz političke i ekonomske pritiske.

Lavrov je naveo primer Indije, ističući da ta zemlja “nije zainteresovana ni za kakvu vrstu starateljstva” i da Rusija to u potpunosti poštuje. Prema njegovim rečima, pokušaji Zapada da utiče na politike drugih država, naročito kroz zahteve Sjedinjenih Američkih Država da se ne kupuje ruska nafta, predstavljaju oblik ekonomske eksploatacije.

Kako je istakao, ne podležu sve zemlje takvim zahtevima, a ruska strana poštuje pravo svake države da vodi nezavisnu spoljnu politiku. “Zapadne zemlje pokušavaju da ometaju evroazijsku i kontinentalnu integraciju, što je deo šire strategije održavanja uticaja i kontrole”, izjavio je Lavrov.

Na pitanje o odnosu Indije prema zapadnim zahtevima, Lavrov je naglasio da Moskva u potpunosti poštuje odluke Nju Delhija i da ne pokušava da nameće svoje stavove. Izjave Lavrova dolaze u trenutku povećanih tenzija između Rusije i zapadnih država povodom različitih međunarodnih pitanja, a stavovi o energetskoj politici ostaju posebno osetljivi u kontekstu aktuelnih globalnih dešavanja.

“Zahtevi SAD da se druge zemlje uzdrže od kupovine ruske nafte su jasan primer ekonomske eksploatacije. Međutim, mnoge države zadržavaju nezavisnost u donošenju odluka”, rekao je Lavrov u intervjuu. Zvanični komentari ruskog ministra dodatno su naglasili važnost međunarodnog dijaloga i poštovanja suvereniteta država u savremenim globalnim odnosima.