Studenti i učenici iz 48 evropskih zemalja planiraju masovne štrajkove i proteste 20. novembra, uz podršku brojnih organizacija.

Najavljeni međunarodni protesti mladih, koji su zakazani za 20. novembar, mogli bi da donesu značajne promene širom Evrope. Tog dana, pod sloganom “Borimo se za svoju budućnost a ne za njihove ratove”, planirani su štrajkovi na univerzitetima, javne demonstracije i druge akcije u čak 48 zemalja, među kojima su Francuska, Italija, Nemačka, Španija, kao i region – Hrvatska i Slovenija. Prema najavama, protesti mladih u Evropi okupiće hiljade učesnika na više od sto lokacija.

Plakati koji su se pojavili na društvenim mrežama navode da će štrajkovi i akcije početi 20. novembra u 10 časova. Očekuje se da će se protestima pridružiti brojne studentske i omladinske organizacije. Francusku su već zahvatili masovni protesti zbog rasta troškova života i pogoršanja javnih usluga, a slični nemiri zabeleženi su i u Belgiji i Italiji. U subotu je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske, na ulice izašlo oko 550.000 ljudi, dok organizatori tvrde da je broj demonstranata dostigao čak 800.000.

Međunarodni protesti mladih povezani sa danom “20N”

Sindikati i studentske organizacije iz više evropskih zemalja izjavili su da će nastaviti mobilizaciju do 20. novembra, poznatog kao dan “20N”. Prema informacijama iz studentskih sindikata, očekuje se da će se štrajkovi mladih odvijati u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, ali i u Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Danskoj, Belgiji, Holandiji i Švedskoj. Takođe, belgijske i italijanske studentske grupe uključene su u evropski poziv na akciju tog dana. Nemački pokret “Školski štrajk protiv regrutacije” takođe je potvrdio učešće, sa fokusom na proteste protiv uvođenja obaveznog vojnog roka i militarizacije obrazovanja.

Ko stoji iza međunarodnog protesta mladih?

Kampanja “Međunarodni štrajk mladih” (IYS), koja okuplja 30 omladinskih i studentskih organizacija iz više od 10 evropskih zemalja, stoji iza najavljenih protesta. Organizatori naglašavaju da je cilj ove akcije borba protiv rata, militarizacije, mera štednje, imperijalizma i klimatske krize. Prema njihovim izjavama, vlade sve više izdvajaju sredstva za vojne rashode, dok se finansiranje obrazovanja, zdravstva i javnih usluga zanemaruje.

Na zvaničnom sajtu kampanje IYS navode da će organizacije iz različitih delova Evrope 20. novembra sprovesti koordinisane obustave nastave, organizovati demonstracije, skupove na univerzitetima i druge javne akcije. Istovremeno, sindikati i društveni pokreti pozvani su da se pridruže mobilizaciji mladih od 20. do 22. novembra.

Šta se planira 20. novembra?

Prema dostupnim informacijama, međunarodni protesti mladih 20. novembra biće organizovani u formi štrajkova učenika i studenata, javnih okupljanja i blokada na više lokacija širom Evrope. Organizatori pozivaju na zajedništvo mladih u borbi za bolju budućnost i protiv, kako tvrde, istorijskog ubrzavanja militarizacije evropskih društava. Naglašavaju da militarizacija sve više prodire u škole i univerzitete, kroz regrutaciju i istraživačke projekte finansirane iz državnih budžeta.

Na kraju, organizatori ističu da će protesti biti usmereni na podizanje svesti o važnosti ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i zaštitu životne sredine, umesto povećanja vojnih troškova. Očekuje se da će međunarodni protesti mladih 20. novembra iz svih ovih razloga okupiti široku podršku i izazvati pažnju javnosti širom Evrope.

Predsednik Ukrajine tvrdi da administracija Donalda Trampa insistira na prestanku napada na ruske rafinerije, bez garancija za dodatnu vojnu pomoć.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izneo je danas tvrdnju da Donald Tramp pokušava da izvrši pritisak na Ukrajinu kako bi zemlja pristala na određene ustupke prema Rusiji. U intervjuu, Zelenski je naveo da je američka administracija postavila zahtev da Ukrajina obustavi napade na ruske rafinerije, ali bez jasnog obećanja o dodatnoj vojnoj pomoći.

“Moj predlog je bio: mi nećemo gađati ruske kapacitete za proizvodnju dizela, a vi nam dajte rakete za sisteme patriot, kako bismo zaštitili naše objekte. Međutim, oni samo traže da prestanemo sa napadima na dizel. A ako nastavimo sa tim napadima, oni će nam uskratiti nešto drugo”, rekao je Zelenski, dodajući da se ovakva situacija odnosi na trenutnu komunikaciju sa američkom stranom.

Napad na ruske rafinerije i zahtev za dodatnu pomoć

Zelenski je objasnio da je predložio kompromis: obustavu napada na ruske rafinerije u zamenu za isporuku raketa sistema patriot. Ipak, kako navodi, američka strana insistira isključivo na prestanku napada, bez potvrde da će dodatno opremiti ukrajinsku vojsku. Ovo pitanje dodatno komplikuje odnose između Kijeva i Vašingtona, jer Ukrajina smatra da su joj dodatni sistemi protivvazdušne odbrane ključni za zaštitu infrastrukture.

Prema njegovim rečima, poslednjih nedelja beleže se i drugi potezi koje Zelenski ocenjuje kao “neprijateljske” prema Kijevu. To uključuje, između ostalog, navodno usporavanje interneta preko sistema Starlink, kao i odlaganje isporuka raketa za sistem patriot. U takvoj situaciji, ukrajinsko rukovodstvo izražava zabrinutost zbog mogućeg pritiska na zemlju da prihvati nepovoljne uslove.

Zelenski o pritiscima i budućnosti odnosa

“Smatram da su preduzeti koraci kako bi se Ukrajina ubedila da kapitulira. Ne tvrdim da je to cilj kojem teže naši partneri. Ne želim ni da pomislim da naši američki partneri veruju kako se rat može brže okončati na račun Ukrajine. Ali, upravo tako to izgleda”, istakao je Zelenski.

Na ovaj način, predsednik Ukrajine ukazuje da napad na ruske rafinerije i vezana pitanja o vojnoj pomoći postaju centralna tema odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. On je istakao da je transparentnost i jasnoća u dogovorima presudna za dalji nastavak saradnje. Osim toga, Zelenski je naglasio da Ukrajina neće doneti odluke koje bi ugrozile njene dugoročne interese, čak i pod pritiskom međunarodnih partnera.

Pored toga, aktuelna situacija ostaje pod pažnjom javnosti, a dalji razvoj odnosa između Ukrajine i SAD biće od ključnog značaja za bezbednost Ukrajine. Razgovori o napadu na ruske rafinerije i zahtevima za vojnu pomoć ostaju otvoreni, dok ukrajinska strana očekuje jasnije odgovore i konkretne korake iz Vašingtona.

Tokom drugog dana nasilja u centru Milana uhapšeno je više od 200 osoba, a premijerka Đorđa Meloni zakazala je sednicu vlade zbog situacije.

Više od 200 ljudi uhapšeno je tokom drugog dana nemira u Milanu, a značajan broj privedenih su maloletnici. Prema najnovijim informacijama, nemiri su izbili u nekoliko centralnih ulica i na Trgu Duomo, gde su mladi, obučeni u crno, upali u prodavnice i lokale, izazivajući štetu i haos. Ova dešavanja su izazvala veliku zabrinutost, zbog čega je premijerka Italije Đorđa Meloni najavila sednicu vlade za sutra kako bi se razmotrile mere za smirivanje situacije.

Kako su preneli zvanični izvori, oko 2.000 mladih osoba, uglavnom obučenih u crno, okupilo se u centru Milana. Oni su upali u više ulica i na centralni gradski Trg Duomo. Tokom sukoba, razbijeni su izlozi prodavnica, pocepane su table sa nazivima ulica i uništen je baštenski nameštaj ispred ugostiteljskih objekata.

Detalji o napadu u Milanu i reakcija policije

Za metu su izgrednici izabrali prodavnice odeće, uključujući i “Fut loker” i “Dekatlon”, ali i supermarkete i barove. Izlog robne kuće “Rinašente” je razbijen, dok je više lokala u četvrti Moskova opljačkano, posebno u ulicama Largo La Fopa, Moskova i Korzo Garibaldi. Policija je, zbog eskalacije nasilja, bila prinuđena da koristi suzavac i vodene topove kako bi rasterala okupljene i sprečila dalje uništavanje imovine.

Metro stanica Duomo je zatvorena iz predostrožnosti, a nekoliko pripadnika reda sa oklopnim vozilima nalazi se na licu mesta. Takođe, policijski helikopter nadleće centar grada kako bi se situacija držala pod kontrolom. Iako je broj uhapšenih premašio 200, veći deo njih su maloletnici, što dodatno komplikuje postupanje nadležnih.

Reakcija vlasti i naredni koraci

Zbog ozbiljnosti situacije i sve većeg broja uhapšenih, italijanska premijerka Đorđa Meloni najavila je održavanje vanredne sednice vlade. Cilj ovog sastanka je da se pronađe rešenje za smirivanje tenzija i sprečavanje sličnih incidenata u budućnosti. Očekuje se da će na sednici biti razmatrane mere za povećanje bezbednosti i zaštite javne imovine.

Ovi neredi u Milanu pokrenuli su zabrinutost građana i institucija, s obzirom na to da su među uhapšenima pretežno maloletnici. Broj privedenih i razmere materijalne štete ukazuju na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim merama. Kako se navodi, policija i dalje nadgleda centar grada kako ne bi došlo do novih incidenata.