Građani širom Srbije danas mogu dobrovoljno dati krv u više gradova i na Institutu za transfuziju krvi u Beogradu.

Građani koji žele da učestvuju u dobrovoljnom davanju krvi širom Srbije imaju priliku da to učine na nekoliko lokacija danas. Dobrovoljno davanje krvi je human čin koji u svakom trenutku može spasiti nečiji život, a akcije se trenutno organizuju u više gradova i ustanova.

Prema zvaničnim informacijama, akcije dobrovoljnog davanja krvi danas se održavaju na sledećim lokacijama:
– U Požarevcu, u Domu Crvenog krsta, od 8 do 14 časova
– U Smederevu, u Sportskoj hali Smederevo, takođe od 8 do 14 časova
– U Sopotu, u Kulturnom centru, od 9 do 13 časova

Osim toga, svi zainteresovani mogu svakodnevno dati krv na Institutu za transfuziju krvi Srbije u Ulici Svetog Save 39 u Beogradu. Institut radi radnim danima od 7 do 19 časova, a vikendom i praznicima od 8 do 15 časova.

Ko može postati dobrovoljni davalac krvi?

Svaka zdrava, odrasla osoba starosti od 18 do 65 godina može postati dobrovoljni davalac krvi, ukoliko lekarski pregled i provera krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, pokažu da davanje krvi neće ugroziti ni davaoca ni primaoca. Zbog toga je važno da se svaki potencijalni davalac pre same donacije podvrgne odgovarajućim pregledima.

Pored toga, redovno davanje krvi ima i dodatni društveni značaj, jer pomaže zdravstvenom sistemu da obezbedi dovoljno zaliha za hitne i planirane medicinske intervencije.

Zašto je dobrovoljno davanje krvi važno?

Zahvaljujući dobrovoljnim davaocima, mnogi pacijenti kojima je krv neophodna dobijaju šansu za život. Takođe, kontinuirane akcije poput ovih omogućavaju da rezerve krvi budu stabilne, što je posebno važno tokom perioda povećane potrebe, kao što su letnji meseci ili praznici. Osim toga, davanje krvi traje kratko, a može imati veliki uticaj na živote drugih.

Za više informacija o dobrovoljnom davanju krvi, građani se mogu obratiti Institutu za transfuziju krvi Srbije ili lokalnim organizacijama Crvenog krsta. Ove institucije redovno organizuju akcije i pružaju važne savete svima koji žele da se uključe.

Na kraju, svako ko ispunjava uslove, a želi da pomogne drugima, danas ima priliku da se priključi akciji dobrovoljnog davanja krvi na nekoj od navedenih lokacija.

Toplo vreme zadržaće se do kraja nedelje, a meteorolozi najavljuju pad temperature, kišu i prvi sneg krajem novembra.

U Srbiji će narednih dana vladati toplo vreme, a prema najavama meteorologa, najviša dnevna temperatura dostiže 24 stepena. Ipak, očekuje se da će promena nastupiti krajem ove nedelje, kada nas čeka zahlađenje i promenljivo vreme sa povremenom kišom. Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, danas će u većem delu zemlje biti sunčano i malo toplije, dok se na severu i severoistoku posle podne i uveče očekuje umereno do potpuno oblačno i suvo vreme. Vetar će biti slab do umeren, na istoku povremeno i jak, severni i severozapadni. Najniža temperatura biće od četiri do osam stepeni, a u Negotinskoj Krajini do 13, dok će najviša dnevna temperatura biti između 18 i 22 stepena.

Temperature do kraja oktobra: toplije vreme i sveža jutra

Ivan Ristić, stručnjak za meteorologiju, navodi da će se temperature u narednim danima u Srbiji kretati između 17 i 22 stepena. On ističe da ćemo se u sredu i četvrtak približiti 20. podeljku, a ponegde će temperatura dostići i 23 ili 24 stepena. Na pojedinim mestima očekuje se slaba kiša, naročito u sredu i četvrtak, ali će nakon toga vreme ponovo biti stabilnije, uz maksimalne temperature oko 20 stepeni. Pre svega, do kraja oktobra zadržaće se nešto topliji period, s temperaturama između 17 i 22 stepena. Jutra će biti sveža i prohladna, a ponegde se očekuje i pojava magle.

Kada stiže zahlađenje i prvi sneg?

Kako je najavljeno, tokom novembra vreme će postepeno početi da se menja. Očekuju nas hladniji dani, sve češća magla i povremena kiša. Takođe, u trećoj dekadi novembra moguć je i prvi sneg u nižim predelima, najverovatnije oko 26. novembra. Prognoza najavljuje da će biometeorološka situacija i dalje biti povoljna, ali se osobama sa kardiovaskularnim oboljenjima preporučuje oprez, posebno u jutarnjim i večernjim satima. Kod osetljivih osoba moguća je pojava razdražljivosti i slabe koncentracije.

Šta kažu drugi meteorolozi?

Marko Čubrilo, takođe stručnjak za meteorologiju, potvrđuje da nas do kraja meseca očekuju topli dani, uz prolazno pogoršanje sredinom nedelje. “Do kraja meseca najverovatnije će biti relativno toplo i suvo, dok je promena vremena moguća krajem oktobra ili početkom novembra”, navodi on u svojoj objavi.

U međuvremenu, prema saopštenju meteorologa, temperature do kraja oktobra biće oko i malo iznad proseka za ovo doba godine, sa intervalu od 18 do 25 stepeni. Od petka se očekuje manji pad temperature i promenljivije vreme sa povremenom kišom. Na taj način, građani Srbije mogu da iskoriste poslednje tople dane, dok se zimske prilike očekuju od kraja novembra.

Na Tomindan se prema narodnom verovanju ne putuje, a praznik donosi stroga pravila i zanimljiva predanja u različitim krajevima Srbije.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Tomindan, praznik posvećen Svetom Tomi, poznat i kao dan sa strogim običajima. Iako Tomindan nije crveno slovo, u narodu važe pravila kojih se mnogi pridržavaju — pre svega, postoji izreka „Sveti Toma, sedi doma”, pa se preporučuje da se na ovaj dan ne putuje.

Prema predanju, običaji na Tomindan razlikuju se u zavisnosti od kraja Srbije. U Leskovačkoj Moravi, kao i u Levču i Trniću, ovaj dan povezuje se sa vukovima, zbog čega se nekada nije radilo nikakve poslove. U istočnoj Srbiji, mast od zeca ulovljenog na Tomindan smatrana je lekovitom, pa su je čuvali za olakšavanje porođaja i lečenje kostobolje.

Tomindan: poreklo i značenje praznika

Praznik Tomindan posvećen je Svetom Tomi, apostolu koji je u narodu poznat kao Neverni Toma. Legenda kaže da je dobio taj nadimak jer nije poverovao ostalim apostolima kada su mu rekli da im se vaskrsli Hristos javio na Uskrs. Tek kada je osmog dana po Vaskrsu video Hrista i opipao njegove rane, Toma je poverovao u njegovo uskrsnuće.

Osim toga, predanje beleži da je Sveti Toma bio jedini apostol koji je zakasnio na sahranu Presvete Bogorodice. Zbog toga je zatražio da se grob otvori, ali su tada okupljeni videli da tela više nema, jer je Bogorodica vaskrsla. Ovaj događaj dodatno je učvrstio verovanja o posebnoj ulozi Svetog Tome među apostolima.

Običaji i verovanja širom Srbije

U pojedinim krajevima Srbije, Tomindan je povezan sa prelazom godišnjih doba. Kaže se da do ovog dana traje prelazno razdoblje, poznato kao pođesen, pa se od danas računa da može početi zimski period. U narodnom verovanju, Sveti Toma je zaštitnik različitih zanatlija — drvodelja, bačvara, stolara, bunardžija i zidara. Neki veruju i da štiti ljude od vukova.

Takođe, u našem narodu postoji predanje da Sveti Toma kontroliše oblake. Kada su apostoli delili uloge, on je preuzeo kontrolu nad oblacima, kako bi ljudima slao kišu kao blagoslov, a ne kao oluju. Ipak, postoji i verovanje da će, kada dođe vreme, upravo Sveti Toma pustiti drugi potop na Zemlju, a da ga u tome trenutno sprečava Presveta Marija.

Zašto se na Tomindan ne putuje?

Osnovno pravilo na Tomindan jeste da se ne ide od kuće. Izreka „Sveti Toma, sedi doma” podseća vernike da dan provedu u miru i uz porodicu. Prema narodnom shvatanju, putovanja na ovaj dan nisu poželjna, pa se preporučuje da se svi planirani poslovi i putovanja odlože. Osim toga, običaji nalažu i da se obrate pažnja na vreme, jer ovaj dan često označava početak zime.

Na kraju, Tomindan ostaje značajan dan u srpskoj tradiciji, ispunjen običajima i verovanjima. Poštovanjem ovih pravila, vernici čuvaju sećanje na Svetog Tomu i prenose bogatstvo narodne tradicije na nove generacije.