Prema istraživanju, široka javnost ostaje skeptična po pitanju politike nadzora nad AI, dok zabrinutost zbog gubitka radnih mesta raste

Novo istraživanje javnog mnjenja pokazuje da većina stanovnika Sjedinjenih Američkih Država izražava sumnju u to da će američka vlada doneti i sprovoditi politiku koja bi obezbedila odgovarajuću upotrebu veštačke inteligencije (AI). Rezultati ankete ukazuju da je ova skeptičnost prisutna u svim starosnim i obrazovnim grupama. Učesnici iz redova demokrata i nezavisnih ispitanika u velikoj meri dele ovo mišljenje, dok su među republikancima stavovi podeljeni.

Dve trećine ispitanih smatra da politika vlade SAD verovatno neće osigurati da se AI koristi na odgovarajući način. Posebno su izraženi stavovi onih koji veruju da će razvoj veštačke inteligencije dovesti do smanjenja broja radnih mesta u zemlji. Pitanje uticaja AI na tržište rada ostaje jedan od glavnih izvora zabrinutosti među anketiranim građanima.

U okviru istraživanja, ispitanici su naveli više razloga zbog kojih smatraju da kompanije koje razvijaju AI podstiču njenu širu primenu. Najveći broj učesnika vidi motive u jačanju uticaja tih kompanija i u zameni ljudske radne snage veštačkom inteligencijom. Pored toga, značajan, ali relativno manji deo ispitanika smatra da su napredak u nauci i medicini, kao i olakšavanje svakodnevnih zadataka, takođe među razlozima za primenu AI tehnologija.

Stavovi o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada pokazuju da većina i mlađih i starijih građana očekuje smanjenje broja radnih mesta usled šire primene AI, pri čemu su mlađi nešto manje pesimistični po tom pitanju. Ova razlika se delimično objašnjava time što su mlađe osobe, prema ranijim istraživanjima, u većoj meri upoznate sa AI i češće je koriste u svakodnevnom životu.

Istraživanje upućuje na to da se u američkoj javnosti zadržava visok nivo nepoverenja prema sposobnosti državnih institucija da regulišu brzo rastući sektor veštačke inteligencije. Istovremeno, pitanja o budućnosti zaposlenja i ulozi privatnog sektora u razvoju novih tehnologija i dalje su centralna tema javne rasprave.

Prema analizi američkih istraživača, šanse za kupovinu stana ili kuće povezane su sa bogatstvom roditelja, posebno u skupljim tržištima

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da mogućnost sticanja sopstvene nekretnine značajno zavisi od imovinskog statusa roditelja, navode autori analize sa američkog Zavoda za statistiku i Univerziteta Karnegi Melon. Studija je obuhvatila podatke poreske uprave, popisa stanovništva i evidencije o vlasništvu nad nekretninama za 3,4 miliona porodica, fokusirajući se na generacije rođene između 1978. i 1986. godine koje su imale između 34 i 42 godine u periodu od 2019. do 2021. godine.

Prema rezultatima, utvrđeno je da je veća verovatnoća da će deca roditelja koji poseduju nekretninu i sama postati vlasnici stanova ili kuća, u poređenju sa onima čiji su roditelji bili podstanari, čak i kada ostvare slične prihode kao odrasli. Ovaj efekat je posebno izražen u regionima sa visokim cenama nekretnina.

Jedan od autora studije, ekonomista Maks Riš sa Univerziteta Karnegi Melon, izjavio je da je mogućnost ostvarivanja vlasništva nad nekretninom više povezana sa imovinskim statusom roditelja nego što se ranije pretpostavljalo. On je objasnio da roditelji koji poseduju nekretninu često mogu finansijski podržati decu prilikom kupovine, na primer kroz pomoć pri uplati učešća ili obezbeđivanje drugih resursa.

Istraživači su napomenuli da nisu analizirali tačne razloge zbog kojih deca vlasnika nekretnina lakše dolaze do sopstvenih nekretnina, ali ukazuju da razlike u bogatstvu između vlasnika i podstanara značajno utiču na ekonomske mogućnosti narednih generacija. Prethodne studije bile su uglavnom fokusirane na mobilnost prihoda, dok je uticaj nasleđenog bogatstva na ekonomske ishode bio manje zastupljen.

Studija naglašava da prihodi ostvareni tokom radnog veka ne objašnjavaju u potpunosti razlike u mogućnostima sticanja imovine, jer bogatstvo ima tendenciju da se prenosi između generacija, čime se oblikuju šanse za ekonomski napredak. Autori navode da je ova tema od značaja za razumevanje šireg društvenog konteksta i mogućnosti za ekonomsko napredovanje pojedinaca, posebno u sredinama sa izraženim razlikama u imovinskom statusu stanovništva.

Američke vlasti objavile spisak poginulih vojnika, dok se intenzivira borba na informativnom planu između SAD i Irana

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana traje već gotovo tri meseca, a pored dešavanja na frontu, pažnja je usmerena i na informacijski rat koji se odvija putem interneta i društvenih mreža. Zvaničnici SAD saopštili su da je na Dan sećanja objavljen spisak američkih vojnika koji su stradali od početka sukoba sa Iranom. Ove informacije su objavljene povodom Dana sećanja, kada se tradicionalno odaje počast poginulim pripadnicima oružanih snaga.

Istovremeno, američki izvori navode da Iran koristi veštačku inteligenciju, satiru i društvene mreže kao sredstva u informacionoj borbi. Prema navodima američkih zvaničnika, u digitalnom prostoru vodi se borba za uticaj na javno mnjenje, gde sadržaji na internetu često imaju dugoročan uticaj na percepciju sukoba. Izveštaji ukazuju da su poruke koje se plasiraju putem društvenih mreža deo šire strategije propagande, a akcenat je na tome da klikovi i deljenje sadržaja ponekad imaju veću težinu od činjenica na terenu.

Predstavnici Irana nisu javno komentarisali navode o korišćenju digitalnih alata u informativnom ratu. Nezavisna verifikacija svih tvrdnji o metodama informacione borbe nije moguća zbog ograničenog pristupa iz regiona sukoba.

Sukob između SAD i Irana aktuelan je na više frontova, a posledice se osećaju i van područja direktnog ratovanja, posebno kroz informacione i cyber aktivnosti. Američki zvaničnici ističu da se pažnja pored vojnih operacija preusmerava i na zaštitu informativnog prostora i suzbijanje širenja dezinformacija.

Pored informativnog rata, američke vlasti su na Dan sećanja odale počast stradalim vojnicima, objavljujući imena i podatke o poginulima od početka sukoba sa Iranom. Tačan broj žrtava nije naveden u javno dostupnom izveštaju, ali se potvrđuje da su gubici zabeleženi.

Međunarodni posmatrači naglašavaju značaj transparentnosti i proverljivosti informacija u vreme sukoba, ističući da je informativni rat postao sastavni deo savremenih konflikata. Brojni izveštaji ukazuju na to da se borba za prevlast sve više seli na digitalne platforme, gde je kontrola narativa često ključna za oblikovanje stavova javnosti.

Sukob između SAD i Irana, prema oceni analitičara, ostaje složen i višeslojan, sa posledicama koje se osećaju ne samo na vojnom, već i na informativnom, društvenom i međunarodnom planu.